Koliko je odgovorno ponašanje svakog pojedinca, ili kolektiva u zaštiti životne sredine najbolje ćemo se uveriti ako krenemo od samog sebe. Pre svega, kako se odnosimo prema radnom i životnom prostoru, da li nam je sređeno dvorište, podrum, garaža, balkon, radionica, stan, ili kancelarija. Ako nismo stekli radnu naviku da o tome generacijski i permanentno delamo, svaka dalja akcija nema smisla, čak i 5-tog juna – Svetskog dana zaštite životne sredine.

Počnimo od stanja koje možemo videti na ulazu u gradsko naselje Vršca, ili na prilazima pojedinim selima. Divlje deponije su nešto čime se ne možemo pohvaliti jer su ruglo koje se voljom svih, a posebno organa lokalne smouprave može eliminisati. Najgore stanje je na ulazu u selo Izbište iz pravca Bele Crkve, gde su, pored silnog otpada pored puta, razbacani komadi mermera obližnje radionice, dok je sasvim drugačija slika u samom gradu Vršcu, gde zelenilo i sređene površine održavaju vredni radnici JKP „Drugi oktobar“ Vršac.

Kao prosvetni radnik u penziji još uvek se sećam kada sam pokušao i dobrim delom uspevao da preko učenika na časovima odeljenske zajednice prenesem pokretačku energiju ponašanja u seoskim domaćinstvima, jer su učenici svojom akcijom uticali na ukućane da srede njihovo dvorište, spremišta poljoprivrednih mašina, radionice i prostor u kome svakodnevno borave. Ovo ističem sa namerom da podsetim da se pozitivne radne navike stiču od malih nogu do duboke starosti, od vrtića, zabavišta, osnovne i srednje škole.

Pored sređenih dvorišta većine seoskih kuća, zatim kuća i dvorišta u gradskom naselju, veliki pomak ćemo učiniti ako se potrudimo da sredimo podrumske prostorije, garaže, ako se oslobodimo odloženog otpada koji nam bode oči i koji nam nikada neće trebati. Ako je nameštaj smešten u podrumu iole upotrebljiv, poklonimo ga nekome kome zaista treba, jer ćemo ga tako usrećiti i pomoći da nađe bolji ležaj, udobniju stolicu, polovan šporet, frižider ili veš mašinu.

Na kraju, zaštitu životne sredine moramo posmatrati kao normalno i svakodnevno ponašanje koje se stiče tokom celog života. Odnos prema prirodi, radnoj i životnoj sredini je najbolji način da sebe i svoju porodicu svakodnevno činimo srećnim i uspešnim kreatorima savremenog društva. Porodica je temeljni stub razvoja ličnosti kao jedinstvene organizacije osobina nastaloj u interakciji individue i životne sredine koja daje svima svojstven način ponašanja.

Izvor galerije slika: Cefix - Vršac

Svetski dan zaštite životne sredine ( 5. juni ) je poseban međunarodni datum koji poštuje većina zemalja sveta. Predvođen Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu ( UNEP ), koji se obeležava od 1973. godine, izrastao je u najveću globalnu platformu za ekspanziju aktivne svesti građana o zaštiti životne sredine. Svake godine ga obeležavaju milioni lјudi širom sveta.

Povodom ovog značajnog datuma izdvajam neka alarmantna upozorenja stručnjaka o štetnosti plastike koja se sve više upotrebljava. Život velikog broja biljnih i životinjskih vrsta ugrožen je zbog plastike. Od 19 do 23 miliona tona plastike godišnje završi u vodi. Više od 90 procenata riba i ptica ima plastiku u želucu, što remeti njihov endokrilni sistem i sistem za varenje. Plastika može delimično, ili potpuno da spreči dotok kiseonika organizmima u vodi i da blokira svetlost. Udeo industrije plastike u svetskoj potrošnji nafte je šest procenata. Proizvodnja plastike je, pored drugih uticajnih faktora, veliki uzročnik klimatske krize sa kojom se  globalno suočavamo na celoj planeti. Nevidljive mikročestice plastike čovek može da unese u telo udisanjem, dodirom, preko kože, pa čak i preko placente, ili majčinog mleka. Mikroplastika se preko poljoprivrednih aktivnosti može akumulirati u zemljištu. Neke od veoma štetnih hemikalija u mikroplastici su povezane sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, posebno kod žena.

Nedeljno, kako se navodi u izvoru navedenih saznanja, pojedemo jednu kreditnu karticu plastike. U ruci sve više držimo mobilni telefon koji ima plastične delove, kucamo na plastičnoj tastaturi računara, pišemo plastičnom hemijskom olovkom, ili penkalom, veoma često pijemo vodu ili jogurt iz plastične flaše, a pored sebe verovatno često imamo gomilu plastičnih kesa. Milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta, ali delić toga lancem ishrane dođe i do ljudskog organizma, do beba pogotovo, upozoravaju stručnjaci. Ono što se zna je da je plastika bukvalno prisutna svuda.

Plastika se razlaže putem posebnog procesa koji se zove fotorazgradnja. Kada ultraljubičasti zraci Sunca udare u plastiku oni uzdrmaju hemijske veze materije i vremenom ona se razlaže na sve sitnije i sitnije čestice, pri čemu nastaje mikroplastika. Na osnovu višegodišnjeg posmatranja ovog procesa naučnici zaključuju da je plastičnim kesama potrebno od 500 pa sve do 1000 godina da se potpuno razlože. Drugim rečima, jako je dug vremenski period. Papir je najrecikliranija materija na svetu, jer mu treba između dve i šest nedelja da se razgradi. Staklu treba nekoliko miliona godina da se razgradi, a neki stručnjaci smatraju da ono ne može da se raspadne. Reciklaža stakla veoma je jednostavna i sprovodi se topljenjem, tako da se retko baca.

Na kraju logično je da se zapitamo kako izbeći preteran kontakt sa plastikom. Pre svega, treba izbegavati stvari za koje znamo da je unutra plastika, posebno kada je reč o uzimanju pića i hrane, jer njihov direktan dodir sa plastikom šteti našem zdravlju. Kad god možemo treba da se vratimo na staklenu, ili papirnu ambalažu. Ako se radi o malim količinama plastike, nije veliki problem, ali veći problem je što je plastike svuda oko nas.

Izvor saznanja: www.zzjzle.org.rs

Datum 5. juni, kao svetski dan zaštite životne sredine, odredila je Generalna skupština UN-a, jer se tog dana 1972. godine u Štokholmu ( Švedska ) održala konferencija o zaštiti životne sredine. Na konferenciji je ravnopravno učestvovalo 113 država, a program koji je tada donesen nazvan je UNEP. Predlog da se taj dan označi kao međunarodni dala je delegacija Jugoslavije, što je bio centralni događaj UN-a. Zaštita životne sredine i zdravlje ljudi od tada postaju sve aktuelnija tema u svetu zbog pojačanog zagađenja koju čini čovek svojim nemarom i bahatim odnosom prema prirodi. Priroda nije zaslužila da joj prkosimo jer će nam kad-tad žestoko uzvratiti!

Kakva je uloga pojedinca u zaštiti životne sredine veoma je diskutabilno ukoliko nije na neki način uključen u proces, da neposrednom aktivnošću radi na tom planu. Pre svega, najviše će učiniti ako ličnim primerom sprečava zagađenje prirode i skrnavljenje njenih lepota i ako pozitivne navike prenosi na svoje bližnje. Uređen stan, podrum, garaža, dvorište i radno mesto najbolja su garancija da čovek ispolji svoj neposredan doprinos prema okolini. Priča o ovom problemu nema efekta bez konkretne akcije.

Velika je odgovornost vaspitno-obrazovnih ustanova da neprestano razvijaju radne i kulturne navike na zaštiti životne sredine. Ako su mladi na vreme naviknuti da otpatke bacaju na predviđena mesta, da budu odgovorni za svoju radnu i životnu sredinu i čuvanje blagodeti prirode, onda smo na dobrom putu da pređemo sa reči na dela. Da bi se to postiglo neophodno je stalno podsticanje bez primoravanja i primene drastičnih zakonskih mera. To primarno zavisi od razvijene kulture ponašanja pojedinca i društva, osećanja vlastite i kolektivne svesti i odgovornosti za očuvanje životne sredine.

Najviše zagađenja u prirodi donose industrijska postrojenja ukoliko nemaju valjanu procenu ( studiju ) o ugroženosti životne sredine, ili se ne primenjuju nikakve mere zaštite od isparenja štetnih gasova i prečišćavanja otpadnih voda. Mnoge reke su promenile boju i u njima nema života, a biljni i životinjski svet na ugroženim područjima polako umire. Setimo se područja Loznice kada je zbog hemijske industrije u rejonu nekadašnje Viskoze na biljkama vladalo sivilo, a kod ljudi su dominirale plućne bolesti. Tek kada su se gašenjem Viskoze ljudi i biljke preporodili preti im novo zagađenje zbog   aktuelne  najave iskopavanja rude litijuma na području Jadra. Aktivnost ekoloških organizacija i udruženja građana u Srbiji ne treba vezivati za dnevnu politiku, jer zdravlje čoveka je iznad svega i nema nikakvog opravdanja za nešto što će ugroziti prirodu i njene lepote i narušiti zdravlje ljudi. U rešavanju ovog problema bitna je reč nauke i struke, bez uticaja dnevne politike i aktuelne vlasti, bez obzira ko se u njoj nalazi.

Zaključimo da zaštita životne sredine mora da bude svakodnevna briga, a ne samo formalna obaveza koju je neko zakonom nametnuo. Pored uređene i primenljive zakonske regulative, lokalne zajednice moraju da vode stalnu brigu o planiranju sredstava za uređenje zelenih površina, uklanjanje divljih deponija, prečišćavanje otpadnih voda i za ugradnju kolektorskih postrojenja u slučaju procene o zagađenju vazduha. Takve procene ne smeju da budu samo prolazna obaveza, već izraz realne potrebe procene stanja i htenja da se zdravlje građana uvek stavlja na prvo mesto.

Foto arhiv „Cefix“ Vršac: Učesnici Eko kampa „Vršačke planine - 2016“

Opštinama Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka, Kanjiža, Senta, Novi Kneževac i gradu Subotici dodeljeno je ukupno 25 vozila – 17 za odvoženje smeća i osam autopodizača kontejnera, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Prema rečima ministarke Irene Vujović, opremu koja će unaprediti upravljanje otpadom u ovim lokalnim samoupravama obezbedilo je Ministarstvo zaštite životne sredine u sklopu projekta izgradnje regionalnog centra za upravljanje otpadom Subotica, realizovanom uz podršku EU.

Ministarka je ocenila da je ovo važan dan za lokalne samouprave iz Severnobačkog i dela Severnobanatskog okruga, ukazavši na to da je upravljanje čvrstim otpadom jedan od prioriteta Ministarstva i problem koji možda i najviše muči građane Srbije.

„Danas smo obišli i regionalni centar, koji će zahvaljujući ovoj opremi raditi u većem kapacitetu“, rekla je ona izrazivši zahvalnost gradonačelniku Stevanu Bakiću i predstavnicima šest opština na dobroj saradnji i što su pokazali da žele da promene nabolje ekološku sliku u svojim sredinama.

Izvor: energetskiportal.rs

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se u svetu svakog 5. juna kroz sadržajne aktivnosti i različite kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Taj datum odredila je Generalna skupština UN-a, a neposredan povod je što se 5. juna 1972. godine u Stokholmu (glavni grad Švedske) održala konferencija o zaštiti životne sredine. Na konferenciji su se okupili predstavnici 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Program zaštite nazvan je UNEP. Zanimljivo je da je predlog za taj datum dala delegacija Jugoslavije, što je kao centralni događaj prihvaćeno na Generalnoj skupštini UN-a.

Obeležavanje Dana zaštite životne sredine odvija se u uslovima svetske pandemije korona virusa koja polako jenjava, ali posle koje ništa u svetu neće biti isto. Neki tvrde da se korona virus javio znatno ranije, a kod nas je vanredno stanje zavedeno 16. marta, a ukinuto je 6. maja 2020. godine. Posledice po zdravlje i ekonomiju još nisu potpuno poznate, a svaka zemlja priča je za sebe u preduzetim merama i aktivnostima. Nije izostala svetska solidarnost kroz razne vidove materijalne i nematerijalne pomoći koja je stizala, kako sa dalekog Istoka, tako i sa Zapada, što su ljuti politički protivnici vešto koristili kao promociju na svetskoj sceni, ali i na domaćem terenu pred zakazane parlamentarne i lokalne izbore (21.06.2020.).

Razmišljajući o ovom značajnom datumu, jedan detalj iz Vršca, pored zgrade u kojoj stanujem, rastužio me i donekle zabrinuo, jer sam primetio da je iz nekoliko žardinjera u Sterijinoj ulici namerno počupano i razbacano tek zasađeno cveće koje pažljivo zalivaju i o njemu predano brinu radnici JKP “Drugi oktobar” Vršac. Imao sam osećaj da razbacano cveće oko žardinjera prosto “plače” zbog bahatog ponašanja neodgovornih sugrađana. Zar smo dotle došli i nisko pali da uništavamo sve što je lepo i što krasi našu radnu i životnu sredinu? Ako su to uradila deca, onda ih roditelji nisu dobro vaspitali, a ako su stariji, ili ljubomorni prolaznici, onda je to za javnu osudu i otvoreno pitanje, kuda nas vodi takvo necivilizacijsko ponašanje!

Uređenje i zaštita životne sredine nije samo brižno izgrađen i postojan odnos pojedinca, već porodice, škole i drugih kolektiva u kojima se stiču osnovne radne i kulturne navike. Izgrađivanje kolektivne brige i stabilne svesti je proces koji traje i ne stvara se stihijski preko noći, niti represivnim merama nadležnih organa. Ako kod dece na vreme stvorimo naviku da žive, igraju se i rade u sređenom prostoru i da čuvaju sve što je lepo, onda smo kao roditelji, ili staratelji postigli željeni cilj, što se kasnije lančano prenosi kroz pravilan odnos prema našem okruženju.

Korona virus, sa svim iznenađenjima, nedaćama i kobnim posledicama po zdravlje i živote ljudi, upozorio nas je na nepravilan odnos prema prirodi koja se sada prosto pobunila, jer je svakim danom sve više zagađujemo. Dovoljno je pogledati prilazne puteve ka gradovima i selima, neuređene deponije smeća, zagađene reke i jezera. Za promenu stanja nije dovoljna samo kolektivna briga svakodnevnim angažovanjem komunalnih preduzeća, već i briga svakog pojedinca. Neophodno je da svi vodimo računa o pravilnom odlaganju otpada, da ne bacamo najlon kese, staklo i plastiku na mestima koja nisu predviđena. Poseban problem je elektronski otpad koji zbog prisustva opasnih materija nosi brojna iznenađenja i sadrži jedinjenja i hemikalije koje podmuklo zagađuju životnu sredinu. Takav otpad treba da se odlaže na posebno propisan način. U zemlji postoje registrovane organizacije koje ga otkupljuju uz određenu naknadu i brigu o njegovom pravilnom transportu.

Ovaj značajan datum, svetski dan zaštite životne sredine, ne treba koristiti samo za apel, kritiku, javnu promociju i delenje lekcija nesavesnim građanima, već kao izvanrednu priliku da ličnim primerom i delima menjamo način života, da sredimo radni i životni kutak, da počistimo stan, kuću, dvorište, podrume, tavane, šupe, garaže, radionice, školsko dvorište, kancelarije, i da na taj način život učinimo lepšim i zanimljivim. To je isto kao pranje ruku, na koje smo prilično navikli, ali bi bilo dobro da to ne bude samo prolazna navika, već aktivnost koja ima svoj krajnje zacrtani cilj i rezultat! Cilj je da promenom načina ponašanja budemo jednako odgovorni za sve što radimo na očuvanju životne sredine, a rezultat su sređeni parkovi ( pogledati priložene slike iz grada ), dvorišta kuća, terase stambenih objekata, umivene ulice i potreba da cveće slobodno raste i cveta pored zgrada u kojima živimo, bez “straha” da će ga neko bez imalo stida drsko počupati!

U organizaciji „Cefiksa“ iz Vršca veoma uspešno je završen trodnevni kamp u okviru republičkog projekta Eko-škola „Vršačke planine“. Kamp je finansijski podržan od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. U radu kampa učestvovalo je 30 učenika iz pet gradskih osnovnih škola sa predmetnim nastavnicima: Dragan Vladislav, Ana Avramović, Slobodan Trajković, Dragana Mohora i Vukan Vukov. Kampom je timski rukovodilo pet članova projektnog tima koji su imali posebna zaduženja za sva tri radna dana.

Prvi radni dan održana su dva predavanja sa prezentacijama i jednim nastavnim filmom na temu ekologije i uštede energije u domaćinstvu. Drugi radni dan organizovano je čišćenje dela Vršačkog brega, poseta Vršačkoj kuli i likovna radionica sa tematikom upotrebe otpada za izradu jednog strašila koje opominje ljude da čuvaju životnu sredinu. Sav prikupljeni otpad propisno je sortiran i smešten na predviđena mesta. Treći radni dan učenici su proveli u prirodi, razgledajući zaštićene zone Vršakog brega, zatim posetom Planinarskom domu, sve u pratnji Milivoja Vučanovića, vodiča-rendžera.

Tokom sva tri dana ugodnog boravka u dečijem odmaralištu „Crvenog krsta“ na Vršačkom bregu grupa iz Osnovne škole „Mladost“, predvođena sa Draganom Vladislavom ( profesor TiO ), radila je na izradi solarnog kolektora od aluminijskih limenki, koje su zalepljene i ofarbane, a završni deo izrade koloktora obaviće se u prostorijama „Cefiksa“ u Vršcu, gde će kolektor imati namenski primenjenu fukciju. Služiće za efikasno dogrevanje radnog prostora u jesenjem i prolećnjem periodu.

U radu kampa sponzori su bili grad Vršac ( prevoz učenika ), JKP „Drugi oktobar“ Vršac ( obezbeđenje flaširane vode „Moja voda“ ), kompanija „Swisslion“ Takovo ( slatkiši iz njihovog proizvodnog programa ), a sva tri dana bila su medijski zastupljena od strane lokalnih elektronskih i štampanih medija i regionalne TV „Banat“ iz Vršca. Drugog radnog dana, pored šetnje, čišćenja i razgledanja Brega, ostvaren je direktan TV prenos sa Vršačke kule na „Srpskoj naučnoj televiziji“ iz Beograda preko SBB kablovske mreže. Uspešan rad kampa poželelo je i pomenuto republičko Ministarstvo koje će na kraju realizacije projekta i izrade odgovarajućeg filma imati kompletan izveštaj. Svi učesnici kampa izrazili su lično i kolektivno zadovoljstvo sa organizacijom, smeštajem i raznovrsnim oblicima aktivnostima sa učenicima petog i šestog razreda kojima je ovo bila zanimljiva nastava u prirodi.

U organizaciji „Cefiksa“ iz Vršca počeo je sa radom trodnevni kamp u okviru republičkog projekta pod nazivom Eko-škola „Vršačke planine“, koji traje od 28-30. septembra, a okuplja 30 učenika iz gradskih škola, pet nastavnika i pet članova projektnog tima.

Prvog dana kampa učenici su imali dva prigodna predavanja sa jednim nastavnim filmom iz ekologije i uštede energije u domaćinstvu. U popodnevnim satima imali su sportske aktivnosti, a naveče takmičenje u plesu i karaoke uz učešće učenika koji su nadareni za muziku. Drugog dana kampa izvešće akciju čišćenja dela Vršačkog brega, a onda radionicu iz likovnog stvaralaštva i radionicu na izradi solarnog kolektora od aluminijskih limenki. Trećeg dana učenici će obići vršačke planine i posetiti Vršačku kulu koja je zaštitni znak grada Vršca.

Rad kampa prate svi lokalni elektronski i štampani mediji i regionalna TV „Banat“. Ova svojevrsna škola u prirodi, pored sticanja nekih novih znanja, služi za druženje i razmenu iskustava među nastavnicima koji su zaduženi ispred gradskih osnovnih škola sa grupama po šest učenika.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije odobrilo je realizaciju projekta udruženja građana „Cefix“ iz Vršca pod nazivom Eko škola „Vršačke planine“. U veoma jakoj konkurenciji od 218 prijavljenih kandidata za različite projektne aktivnosti  iz zaštite i očuvanja životne sredine projekat „Cefix-a“ osvojio je od strane stručne komisije Ministarstva 77 bodova, čime je zauzeo respektivno 35 mesto, a ukupno je odobreno 160 projekata. Od ukupnog broja prijavljenih kandidata 58 projekata nije dobilo zeleno svetlo za njihovu  realizaciju. Ukupna planirana i prijavljena vrednost projekta Eko škole iznosi 492.500 dinara, od čega je 25.000 dinara navedeno kao vlastito učešće, a učešće drugih donatora sa područja opštine iznosi 73.500 dinara.

Eko škola „Vršačke planine“ se izvodi u prirodi u predelu zaštićenog prirodnog dobra “Vršačke planine” u periodu do kraja novembra 2016. godine. Ovaj kamp biće realizovan u tri radna dana u dečijem odmaralištu „Dom Crvenog krsta“, a u njemu učestvuje 30 učenika petog i šestog razreda iz pet gradskih osnovnih škola. U radu kampa biće uključeno pet predmetnih nastavnika i pet članova projektnog tima: koordinator, predavač, sportski referent, kreator likovne radionice, rendžer-vodič ( predavač u prirodi ).

U sklopu kampa biće održana dva prigodna predavanja (zaštita životne sredine i ušteda energije), kolektivna akcija čišćenja dela Vršačkog brega, predavanje u prirodi o biodiverzitetu vršačkih planina. Biće organizovana likovna radionica, kao i razna sprotska i kviz takmičenja i kulturno-zabavne aktivnosti u večernjim satima. Svaki član projektnog tima, zajedno sa predmetnim nastavnicima, biće stalno zadužen za određenu radnu, sportsku, ili kulturno-zabavnu aktivnost. Aktivnosti će biti propraćene od strane lokalnih medija.

Za vreme rada kampa biće angažovani volonteri Crvenog krsta, Doma zdravlja Vršac, a odvoženje smeća, nakon zajedničke akcije čišćenja dela Vršačkog brega, izvršiće ekipe JKP „Drugi oktobar“ Vršac. Sve pripremne radnje za rad kampa obaviće se tokom septembra 2016. godine uz prethodni dogovor sa direktorima osnovnih škola o izboru učenika i odgovarajućeg profila nastavnika.

Dijalog o klimatskim promenama je postao manje teorijski i više praktičan, a ljudi bolje razumeju šta je sve dovedeno u pitanje, te šta oni mogu da urade, i koristi od delovanja i gubitke od nedelovanja, kaže Kristin Moro, ambasadorka Francuske u Srbiji. Ona je u intervjuu za Balkan Green Energy News govorila o očekivanjima u svojoj zemlji vezanim za nastupajuću Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Parizu i za mogućnost globalnog dogovora.

„Evropska unija je godinama bila jedna od najaktivnijih i najambicioznijih strana u dijalogu, preduzimala je poteze i za sebe (što znači i za države članice) određivala ambiciozne ciljeve, i već je u globalu smanjila ispuštanje štetnih gasova u skladu s Protokolom iz Kjotoa. Ali mi znamo da delovanje protiv klimatskih promena može biti efikasno samo ukoliko svi učestvuju, i stoga Francuska, kao i EU i Ujedinjene nacije, očekuju da se postigne univerzalni sporazum“, istakla je. Takođe je neophodno da on bude pravno obavezujući, kao i da se redovno prilagođava, svakih pet godina, da se uzme u obzir šta je sve poboljšano – i kojih problema ima – i da se prave, korak po korak, ambiciozniji planovi za niskougljeničnu privredu, u cilju postizanja neutralnog nivoa emisija do kraja veka, kaže Moro.

Ostatak pročitajte na: Balkangreenenergynews.com

Poslanička grupa Socijaldemokratske stranke i Zelenih Srbije zahteva da se Predlog zakona o nacionalnim parkovima povuče iz procedure do usvajanja novog Zakona o zaštiti prirode kao krovnog zakona koji definiše zaštitu.  Narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić istakao je na današnjem zasedanju da je evidentno da se zbog propusta u zakonima zaštićena prirodna područja u Srbiji apsolutno zloupotrebljavaju. Na taj način je Stara planina uništena a Kopaonik sve više liči na Kaluđericu. Te probleme ne rešava ni ovaj predlog zakona.

Predlog Zakona o nacionalnim parkovima ne definiše, u pogledu zabrane, aktivnosti koji se ne smeju obavljati u nacionalnim parkovima. Umesto preciznih odredbi zakona ova pitanja se rešavaju planovima posebne namene koje donosi Vlada i planovima upravljanja koja donose upravljači nacionalnih parkova. Jasno je da se tako ne štiti javni interes i javno dobro, već se olakšava procedura za dobijanje dozvole za gradnju u zaštićenim područjima.

Neki od problema su i neadekvatno obučene čuvarske službe, nedostatak stučnog kadra i nepostojeći naučno istraživački i stručni rad. Veliki problem predstavlja i monitoring vrsta flore i faune, pri čemu se podaci o brojnosti popualcija često paušalno daju.

U predlogu zakona nisu predviđene kaznene mere koje će sankcionisati prekršaje i koje garantuju sprovođenje zakona. Zato je ovaj predlog zakona više deklarativan i podseća na spisak lepih želja. Imajući u vidu da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine postavilo sebi ambiciozne ciljeve zaštite i unapređenja nacionalnih parkova, zabrinjava to što nije predvidelo i na koji način će se doći do tih ciljeva.

Izvor: www.zelenisrbije.org