Svedoci smo sve češćih vesti o požarima koji nastaju u stanovima, mahom gradskih, ali i seoskih domaćinstava čiji uzroci mogu biti uglavnom nepažnja, ali i loše stanje električnih, plinskih i drugih dotrajalih instalacija. Pošto su ovakve nemile situacije učestalije u letnjem periodu, nije na odmet da se podsetimo šta sve u kući, ili stanu vreba kao tempirana bomba.

Kao najčešći uzrok požara su loše električne, plinske i vodovodne instalacije, kao i nepravilno rukovanje sa uređajima koji se na njih priključuju. Loša i nepropisna električna instalacija može da bude labav spoj provodnika u razvodnom ormaru sa satovima i osiguračima, loši spojevi u razvodnim kutijama i utičnicama. Još uvek mi je u sećanju jedan čudan, pomalo jedinstven, zahtev prijatelja kome sam davno uradio električnu instalaciju na vikendici. Tražio je da sve spojeve u razvodnim kutijama dobro zalemim i izoliram, a tamo gde to nije moguće da nakon uvrtanja provodnika u četvrtastoj razvodnoj kutiji čvrsto spojim keramičkim klemama. Kasnije mi se pohvalio da su mu klasične sijalice trajale godinama i da nikada nije imao problema sa strujom u objektu koji danas koristi za stanovanje.

Kvalitetna električna instalacija u kući, ili stanu podrazumeva odgovarajući presek provodnika, tako da za utičnice treba da koristimo standardni presek od 2,5 mm2, za sijalice 1,5 mm2, a za jače potrošače veći presek, kao i obavezno uzemljenje koje treba da se izvede na propisan način. Veoma osetljiva mesta su produžni kablovi koji se zbog loših spojeva i obično manjeg preseka često greju i na kraju dovode do samopalenja.

Često se navodi kao potencijalna opasnost punjač mobilnog telefona, ali se uglavnom ne kaže o kojim punjačima se radi. Ako koristimo neadekvatne punjače, ne gledajući koliko daju mA struje, oni će da se greju, a postoji mogućnost i da se zapale. Struja koju daje adapter mora biti nešto veća od maksimalne struje punjenja telefona. Isti slučaj je sa punjačima baterija laptop uređaja. Njihovi složeni punjači moraju biti kompatibilni sa uređajem. Naravno, da se uvek kao dobra navika u ponašanju podrazumeva isključenje prenosnih uređaja kada nismo u stanu, ali i povremena kontrola kada su na režimu punjenja. Ukoliko primetimo pojačano grejanje, takve punjače treba odmah zameniti onima koji odgovaraju uređaju koji ga koristi.

Kod upotrebe električnih bojlera mnogi još uvek smatraju da bojler treba držati stalno uključenim, što je fatalna zabluda. Pored nekoliko zaštita na bojleru, najbolje ga je, kada se voda zagreje, isključiti. Isto se odnosi i na druga grejna tela pored kojih ne treba držati materijale koji su zapaljivi. Električne šporete treba povremeno kontrolisati, posebno stanje uzemljenja svih metalnih delova na njemu. To važi i za eletričnu peglu na kojoj se kvarovi obično dešavaju prilikom pada, nepravilne upotrebe i oštećenja kabla.

Česte greške se prave kod nepravilne zamene topljivih osigurača pri čemu se opravka obično završi postavljanjem proizvoljnog broja bakarnih licni, što nije preporučljivo. Najbolje je koristiti originalne patrone, ili automatske osigurače preporučene amperaže, kao i FID-ovu sklopku koja nas može efikasno štititi od strujnog udara.

Plinske instalacije su veoma čest uzrok požara, tako da ih treba redovno kontrolisati i testirati od strane stručnog lica, a na njima koristiti proverene uređaje koji imaju odgovarajuće ateste. Plinske boce treba držati na sigurnim mestima, nikako na visokim temperaturama, u blizini plamena, niti na mestima gde su moguća oštećenja priključaka i sigurnosnih ventila.

Na kraju je važno istaći da je kod zaštite od požara odlučujući ljudski faktor, jer od njega zavisi efikasnost preventivnih mera. Nepažnja i odsustvo stalne kontrole dovode do težih posledica. Često sam mojim bivšim učenicima na predavanjima o električnoj struji ponavljao poznatu narodnu izreku: „Struja je dobar sluga, a zao gospodar“. Sa strujom se ne smemo igrati, već znati poštivati njene zakone, a složene opravke prepustiti stručnim licima.

Međunarodni dan planete Zemlje obeležava se svake godine 22. aprila u cilju namernog skretanja pažnje svetskoj javnosti na značaj očuvanja prirode i sprečavanja negativnih posledica ljudskih aktivnosti po radnu i životnu sredinu. Ovaj značajan datum obeležava se od 1970. godine, a Generalna skupština UN donela je 2009. godine posebnu Rezoluciju ( А/RЕS/63/278 ) sa ciljem da istakne globalni značaj obeležavanja tog datuma u cilju upozorenja na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama zbog razvoja industrije, povećanja potrošnje energije, globalnog zagrevanja, klimatskih promena i smanjenja ozonskog omotača kao poslednje linije odbrane. Cilj je da svetska populacija postane iskrenija i svesnija svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živimo.

Ljudi su, zahvaljujući svojim aktivnostima, najveći krivci za menjanje klime čitave planete i narušavanje prirodne ravnoteže. Globalno zagrevanje je svetski problem, a efekat „staklene bašte“ sve je prisutniji, što utiče na biljni i životinjski svet. Krčenje šuma i svesno uništavanje zelenih površina dovodi do oslobađanja manje količine kiseonika, a isparavanje štetnih gasova iz industrijskih postrojenja dovodi do opasnog zagađenja životne sredine. Nije nikakvo čudo što se sve više u svetu javljaju pokreti „zelenih“ koji svojim aktivnim delovanjem pokušavaju da brane i odbrane prirodu od negativnih posledica urbanizacije i bahatog odnosa čoveka. Velika opasnost je zagađenje pesticidima koje je karakteristično za područje Vojvodine. Voće i povrće nemaju više specifičnu prirodnu boju i ukus, jer upotreba raznih hemikalija za ubrzano sazrevanje i usporavanje trulenja daju vidljive negativne posledice, tako da treba razmisliti koliko se svaki dan trujemo, a da toga uopšte nismo svesni. Tretirano voće i povrće poznaju se po neprirodnoj boji, čudnom ukusu i mirisu. Pre njegove upotrebe za jelo treba izvršiti detaljno pranje i ljuštenje kore koja je upila otrovne supstance.

Za konretne mere borbe za planetu Zemlju treba imati razvijenu nacionalnu strategiju privrednog razvoja, sa jasnim planom kako štititi prirodna dobra i kvalitet života. Zdravlje čoveka treba da bude primaran cilj, što znači da zaštitu životne sredine ne treba nikada podređivati aktuelnoj dnevnoj politici. Pored efikasnog provođenja važećih zakonskih i podzakonskih mera i propisa, veliku odgovornost imaju državni organi, lokalne zajednice, organizacije i stručne institucije, ali i građani koji su itekako odgovorni za uređenje radnog i životnog prostora. Izgled stana, kuće, dvorišta, podruma, bašte i drugih prostora koji se svakodnevno koriste najbolje govori kakav je odnos pojedinca, ili kolektiva na uređenju okruženja. Odlaganje smeća i otpada, posebno elektronskog, mora da bude organizovano na propisan način sa svim potrebnim merama zaštite, a ne da se smešta na divljim deponijama kojih još uvek ima na prilazima seoskim i gradskim naseljima. Da bi se to postiglo mora biti razvijena lična i kolektivna svest i odgovoran odnos prema prirodi i planeti Zemlji. Krajnje je vreme da shvatimo da je naša planeta toliko ugrožena da i ovaj dan treba da bude na najbolji način iskorišćen kao apel za konkretnu akciju na njenoj zaštiti.

Zaključimo nečim veoma zanimljivim o ekološkom dugu: „Za život nam nije dovoljna jedna Zemlja - trenutno nam treba 1,75 planete!“ To znači, prema proverenom navodu, da nam je, da bismo bili na „nuli" potrebno 1,75 Zemlje, tvrdi Katarina Stevanović, dobro obaveštena novinarka BBC servisa.

Izvor saznanja:
https://www.zjzpa.org.rs/dan-planete-zemlje-2

Svetski dan energetske efikasnosti, 5. mart, u vremenu ubrzanih klimatskih promena na našoj planeti podseća na jednu od najvažnijih tema današnjice, kako biti energetski efikasan bez vidljivog narušavanja kvaliteta života. Ovaj značajan datum obeležava se svake godine širom planete kao sećanje na prvi sastanak na kome su svetski stručnjaci razgovarali o energetskoj efikasnosti, 5. marta 1998. godine u Velsu, u pokrajini Gornja Austrija.

Opravdano se pitamo gde smo mi i koliko sami doprinosimo tom značajnom datumu! Da bismo napravili bilo kakva vrednosna poređenja, zavirimo u novčanik i zapitajmo se koliko smo mesečno izdvajali za grejanje koje je najveća stavka kućnog budžeta. Šta smo mogli uraditi da smanjimo tu stavku kada su računi za centralno grejanje imali blagi rast, a cena ogrevnog drveta primetno povećanje?! Grejanje na struju nekome se isplati, nekome ne isplati, što zavisi od načina grejanja, da li je to obična grejalica, ili neki štedljivi radijator, ili termo peć koja nije najbolje rešenje ako ne koristimo režim jeftine struje. Za biranje najboljeg rešenja potrebna je proverena računica koliko ulažemo, a koliko dobijamo po pitanju utroška energije. Mogućnosti za to uvek postoje, što dobrim delom zavisi i od naše volje.

Krenimo od nekih jednostavnih i konkretnih primera racionalnog ponašanja. Zamenom svih klasičnih sijalica u stanu LED sijalicama račun za struju u prosečnom domaćinstvu smanjio bi se oko 600 dinara. Tome treba dodati dokazane prednosti svetla sa regulatorom napona i izbegavanje svetla na suvišnim mestima, ili da se neka od njih zamene dnevnom svetlošću.

Bojler koji godinama nije čišćen ima koeficijent korisnog dejstva ( Pk/Pu ) oko 0,5. Ako ga dnevno, zbog sporijeg zagrevanja vode, držimo uključenog 5 h, a mesečno 150 h, to znači da smo sa takvim bojlerom snage 2 kW izgubili 150 kWh, illi  540 MJ. Pošto se električna energija plaća prema utrošenim kWh, lako se može doći do podatka koliko novca bacamo zbog bojlera koji godinama nije čišćen od kamenca. Čišćenje bojlera možemo uz malo spretnosti uraditi sami, ili platiti majstoru oko 2.500 dinara, što je mala stavka u odnosu na gubitke koje smo stvorili zbog nemarnosti u korišćenju energije. Velika je dilema da li bojler držati stalno uključen. Proverena praksa kaže da je najbolje da ga uključujemo nekoliko sati u režimu jeftine struje.

Najveća stavka kod utroška energije je grejanje čiji izbor zavisi od mnogo faktora, pre svega termo izolacije, raspoloživog energenta i domaćinskog ponašanja. Provereno je da smanjenje temperature od samo jednog stepena stvara do 6 % uštede na grejanju, tako da se moramo navikavati na optimalno preporučene temperature u boravišnom i poslovnom prostoru.

Izolacija objekta, kao efikasna mera uštede energije, može biti spoljašnja i unutrašnja sa materijalima koji su efikasni i postojani za duži vremenski period. Velika ušteda može se ostvariti zamenom dotrajale stolarije, jer najveći gubitak toplote je upravo na vratima i prozorima koji nemaju dobro zaptivanje, ili su pravljeni od lošijeg izolacionog materijala.

Na kraju je vredno pomenuti obećane subvencije i olakšice koje je država i ove godine planirala putem kreditiranja unapređenja energetske efikasnosti, odnosno finansijsku pomoć u iznosu od 50 % domaćinstvima u zameni stolarije i ugradnji solarnih panela. Planirana sredstva za ovu godinu biće, kako je rečeno u nedavnoj izjavi Zorana Lakićevića, državnog sekretara za energetsku efikasnost u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije, deset puta veća nego prošle godine kada je stolarija zamenjena u 1.800 domaćinstava u 67 opština. Kako je rečeno i ove godine biće raspisana dva javna poziva lokalnim zajednicama i izvođačima radova sa planom da se stolarija zameni u 50.000 domaćinstava, a postavljanje solarnih panela u 2.000 domaćinstava. Pribegavanje različitim alternativnim izvorima energije takođe doprinosi energetskoj efikasnosti, ali i zaštiti životne sredine. Solarni paneli su sve popularniji, a njihova cena nije toliko visoka za prosečno domaćinstvo koje se opredeli za alternativne izvore energije