U nekoliko ranijih članaka na ovom portalu pisao sam o prednostima rezervnog napajanja koje se koristi za svetlo tamo gde nemamo mrežu, niti  druge mogućnosti izvora električne struje. U ovom članku neću se detaljno baviti konstrukcijom rezervnog napajanja koje je u potpunosti ručne izrade i koje uspešno parira većini boljih fabričkih, jer je minijaturni akumulator „izdržao“ preko tri godine stalne upotrebe, uglavnom posluživši pri nestanku struje u gradskoj mreži, kada nam je preko potrebno noćno svetlo.

Povod za pisanje o uređaju je dotrajao akumulator čiji je rok upotrebe  nedavno prošao, tako da je trebalo doneti racionalnu odluku, da li sve odložiti kao elektronski otpad, ili kupiti odgovarajući novi akumulator i nastaviti upotrebu ispravne elektronike rezervnog napajanja. Poredeći neke fabričke uređaje u zgradi u kojoj stanujem i ovu konstrukciju zaključio sam da vek trajanja većine ugrađenih akumulatora najviše zavisi od kvaliteta njihovog napajanja koje kod fabričkih nije dimenzionisano za dužu eksploataciju. Većina elektroničara, sa kojima redovno kontaktiram  i sarađujem u razmeni stručnih mišljenja, principijelno se slažu u jednom, da tu ima prepoznatljive namerne proizvođačke kalkulacije sa tempiranim rokom upotrebe nekih proizvoda, ali da i dalje sve zavisi od visine njihove cene.

Ovaj uređaj napravljen je tako da se najveća pažnja posvetila napajanju akumulatora kod koga su merenjem dimenzionisani i prilagođeni napon i jačina struje, tako da nikada nije dolazilo do prepunjavanja Acu baterije, jer napon punjenja nije prelazio granice ispod 10 V i iznad 14,8 V. Zbog gotovo stalne uključenosti u mrežu podešena je manja struja punjenja tako da se akumulator stalno dopunjavao i bio je spreman u slučaju nestanka struje. Konstrukcija konvertora napona urađena je sa jednim tranzistorom tipa 2N3055 na hladnjaku, koji služi u oscilatornom kolu primarnog namotaja, nekoliko otpornika i elektrolita, te posebno motanim zavojnicama na dužem feritnom štapu. Postoji primarni i sekundarni namotaj sa dobrom VN izolacijom između njih. Primar je motan sa određenim brojem debljeg bakarnog provodnika, a sekundar sa velikim brojem namotaja tanke bakarne žice. Tako je obezbeđen visoki napon za dve neonke bez startera koje pri radu troše struju od 0,8 A. Na kutiji je ugrađen prekidač kojim se može isključiti uređaj i u slučaju nestanka struje. Kod mene je uglavnom bio stalno uključen u električnu mrežu, tako da nisam uopšte razmišljao o noćnom svetlu kada nestane struje. Automatsko uključenje svetla izvedeno je preko relejnog prekidača radnog napona 12 V. Sve je smešteno u namensku plastičnu kutiju sa potrebnim merama zaštite od visokog napona. Uređaj može biti postavljen na planirano mesto u stanu, ili je prenosnog tipa.

Na kraju ove priče o korisnoj upotrebi potencijalnog elektronskog otpada naslućujete da sam se opravdano opredelio za kupovinu novog akumulatora odgovarajućeg kapaciteta, a sama elektronika je ostala upotrebljiva, tako da još nije spremna za otpad. Od kapaciteta akumulatora zavisi vreme rada rezervnog napajanja sa potpuno napunjenom baterijom, t = q/I =Ah/A=h. Mnogi se često, bez razmišljanja, opredeljuju na korak odustajanja od zamene baterije, posebno kod UPS uređaja, bacajući potpuno ispravnu elektroniku zbog relativno visoke cene akumulatora. Tu je u pitanju veći kapacitet Acu, ali je od velikog značaja naponska i strujna zaštita koja je potrebna za uređaje kao što su kompjuteri i drugi osetljivi uređaji kojima treba stabilno napajanje. UPS ih efikasno štiti ukoliko imamo dobru Acu bateriju čiji je vek trajanja obično do tri godine, što sve zavisi od proizvođača. Neke baterije sa kvalitetnom elektronikom napajanja mogu trajati i do pet godina.

Članak posvećen Nikoli Tesli – 07. 01. 1943.

Malo bolji poznavaoci života i rada Nikole Tesle, pored zornog opisa njegovih pronalazaka i njihovog značaja za čovečanstvo, često se bave tumačenjem nekih čudnih navika naučnika koje se retko susreću kod običnih ljudi. Većina tih urođenih, ili stečenih navika vezana je za sile prirode koje se ponekad ne mogu do kraja objasniti na naučnoj osnovi, ili se graniče sa misterijama i dubokim tajnama „majke“ prirode. Poznato je da je Tesla javno govorio da je za njega Bog priroda koja je sa svojim zakonima jednaka za sve. Ovakav religijski pristup aproksimira u nekom dalekom svetu dodira nauke i religije koja je, takođe, nauka sa drugačijim pogledom na prirodne pojave.

Teslino prvo dečačko testiranje i nemušto  izazivanje moći prirodnih sila bio je pokušaj pravljenja vodenice na seoskom potoku koja bi „proizvodila“ struju, skakanje sa seoske šupe sa otvorenim kišobranom, posmatranje pucketanja  krzna njegovog mačka u mraku, a nešto daleko ozbiljnije, čudno predskazanje kada mu se, dok je pogledao u Sunce, zavrtelo u glavi u gradskom parku. Istovremeno se rađa ideja o obrtnom magnetnom polju i generatoru naizmenične struje. On je sa tom idejom,  sa četiri centa u džepu otišao 1884. godine u daleku Ameriku, sa preporukom da radi kod Tomasa Edisona sa kojim je započeo i na kraju ubedljivo dobio „rat struja“.

Ono što je odvajkada zanimalo, a danas okupira neke nenaučne krugove, jeste Teslin privatni život koji je u najmanju ruku bio mističan i ispunjen kontraverzama. Nesporno je da je Tesla vodio usamljenički život, nije se nikada ženio, živeo je usamljeno čitav život u Americi, malo je spavao, a najviše radio na brojnim naučnim otkrićima. Voleo je golubove, posebno golubicu koja mu je često sletala na prozor hotelske sobe.

Nisu sve priče o Teslinom životu bile istinite, preterivanje je uvek bilo prisutno, ali izvesne čudne navike i ispoljene fobije svakako su bile prisutne u životu ovog naučnika, pratile ga i ispoljavale se i u njegovom radu.

Tesla je bio opčinjen brojem tri, kao i svim brojevima koji su deljivi tim brojem. Kažu da je navikao zaredom tri puta prati ruke, ali isto toliko obići oko zgrade pre nego što uđe u nju. Po priči njegovih prijatelja, pre svakog jela računao je zapreminu posude iz koje jede, jer u suprotnom nije osećao nikakvo zadovoljstvo u jelu. Kažu da je zbog toga uglavnom voleo da jede sam.

U ranoj mladosti počele su mu se javljati slike i prizori propraćeni blještavom svetlošću koja mu je maglila pogled na stvarne prizore i predmete. Objašnjavao je da to nije halucinacija, već da u tom momentu stvarno može da uoči toliko jasne i živopisne slike, da nekada nije mogao da razjasni šta je stvarno, a šta ne. Tadašnji lekari za ovu čudnu i retku pojavu nisu imali nikakvo objašnjenje, ali je Tesla tvrdio da mu je to pomoglo kod nekih izuma.

Tesla je, kako kažu, osećao veliku odbojnost prema ženskim minđušama, naročito bisernim, te je izbegavao razgovor sa damama koje su ih nosile. Ono što je najviše zanimalo svetsku javnost jeste ljubavni život mladog genija. Novinari su se utrkivali da saznaju da li postoji žena koja okupira njegove misli i pažnju, i da li će neka od njih uspeti da ga ’’smiri’’. No, uprkos nagađanjima, Tesla je do kraja života ostao sam i nije pokazivao nikakvu zainteresovanost da nađe životnu saputnicu i da se oženi. Navodi njegovih savremenika idu dotle da postoji priča da je Tesla smatrao da celibat bolje utiče na njegovo stvaralaštvo. On, jednostavno, nije imao vremena za žene.

Posebno su kod Tesle bila izoštrena neka čula, da mu je povremeno zviždanje u ušima postalo normalna pojava. Čuo je kucanje sata tri sobe dalje od njega u hotelu, lagano sletanje muve na sto, zvuk lokomotive udaljene 30 km od njega, što mu je ponekad izazivalo bolove i zujanje u glavi. Lekari su to stanje zdravlja stručno definisali kao „lom živaca“.

Jedno je sigurno, koliko god da je vodio misteriozan život, sve to pada u senku njegovih dela i onoga što je učinio za čovečanstvo. Nikola Tesla je ime koje se poštuje u svetu, i dok ga sa ponosom izgovaramo i ističemo zajedničko poreklo, duboko u srcu se nadamo da će se opet naći neki novi Tesla, koji će imati uslove da stvara u svojoj zemlji, među svojim narodom. Tesla je umro 7. januara 1943. godine u hotelskoj sobi u Njujorku. Priča da je umro u siromaštvu nema osnova jer su njegova otkrića veliko bogatstvo!

Ventilator, kao uređaj za hlađenje, možemo nabaviti po različitim cenama, što zavisi od njegove konstrukcije i stvarne moći protoka vazduha zavisno od snage elektromotora i oblika propelera. Njime možemo rashlađivati ograničen prostor, a startovanje može biti ručno ili automatsko. U ovom članku opisujem ručno pravljen ventilator za koji nije uloženo gotovo ništa, a može biti itekako koristan kada nam zasmetaju visoke temperature.

Ventilator koji prezentujem napravljen je od dva ispravna elektromotora rashodovanih i u nastavi neupotrebljivih školskih projektora čiji su neki vitalni delovi još uvek u dobrom stanju. Kao nosač ovog ventilatora, na plastičnom podnožju od pokvarenog TFT monitora, centrirana je ojačana metalna konstrukcija sa odgovarajućom zaštitom od visokog napona. Međutim, ono što ovoj konstrukciji daje posebnu dimenziju je upotrebljiva elektronika sa  drugog uređaja koja je smeštena u plastičnu kutiju na poleđini ventilatora. Elektronika je kombinovana od dva funkcionalno povezana dela: osetljivog temperaturnog prekidača koji preko releja uključuje ventilator kada je temperatura prešla određeni prethodno podešeni nivo okidanja i regulatora napona kojim se podešava brzina obrtanja propelera ventilatora. Regulator napona je poznato rešenje sa dijakom i trijakom o kome sam pisao u ranijim člancima. Minijaturne je konstrukcije i sa mogućnosti fine regulacije broja obrtaja. Plastična kutija uzeta je kao rešenje pri gradnji zbog sigurne zaštite od visokog napona. Podešavanje nivoa temperature, kojom se preko releja aktivira prekidačko kolo, vrši se kroz uzani otvor na kutiji pomoću odvijača, a vrednost napona pomoću potenciometra sa plastičnim dugmetom.

Kao osetljivi temperaturni senzor uzet je termistor koji je na proveren način zaslonom zaštićen od uticaja turbulencije vazduha sa propelera, ali se može postaviti i na neko drugo udaljeno mesto od ventilatora sa nekoliko metara oklopljenog kabla sa jednosmernim naponom od 12 V. Nakon njegovog fiksiranja može se regulisati gorni i donji prag - nivo okidanja prekidačkog kola ventilatora. To zavisi od subjektivnog osećaja temperature, što donekle diktira blizina ventilatora i zapremina prostora u kome se nalazi.

Prednost ove konstrukcije je što je maksimalno iskorišćen elektronski otpad, što je obezbeđeno potpuno automatsko upravljanje radom ventilatora, zavisno od promene temperature, kao i vlažnosti vazduha. Takođe se može podešavati način rada prema potrebi hlađenja i ventilacije prostora u kome boravimo. Najznačajnije od svega je radna i misaona aktivnost, racionalno korišćenje slobodnog vremena i posebna draž zahtevne konstrukcije nečega što se  koristi u svakodnevnom životu. Mnogi će se opravdano zapitati, da li vredi truda ovakva konstrukcija?! Kada joj se posveti odgovarajuća pažnja i fina obrada metalnog kućišta, na kraju primećujemo da se ne razlikuje puno od fabričkog ventilatora koji je uglavnom od plastike, ali njegova cena se ne može porediti sa onim što smo u ovom slučaju dobili.