Tim od sedam studenata Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu osmislio je sušaru za voće sa solarnim kolektorom manjih kapaciteta, namenjen pre svega individualnim proizvodjačima.

"Reč je o kolektoru toplotne solarne energije koji je napravljen od iskorišćenih aluminijumskih limenki, koji ne zagadjuje sredinu, a nema ni izduvnih i štetnih gasova", kazala je za ekološki sajt agencije Beta "Zelena Srbija" (www.zelenasrbija.rs) jedna od članica tima Vesna Radojević.

Kako je objasnila, u svetu postoje slični sistemi za sušenje duvana, ali su u Srbiji takve sušare bile gotovo nepoznate, zbog čega je grupa od sedam studenata rešila da konstruiše svoju sušaru i prilagodi je domaćim uslovima. Ovaj projekat je nazvan Solagro.

Radojevićeva je navela da je kolektor sačinjen od limenki spojenih silikonom otpornim na visoke temperature, a koje su smeštene u limeni okvir, koji je termoizolovan i zatvoren pleksiglasom.

"Na ovaj način se toplotna sunčeva energija generiše u aluminijumskim tunelima i dalje se transportuje u sušaru, koja je izgradjena od drveta i žice i ima oblik rerne", kazala je ona.

Prema njenim rečima, glavna namena sušare u početnoj fazi biće sušenje jabuka, a kasnije će, kako je dodala, moći da se prilagodjava raznom voću, povrću i začinskom bilju kroz doziranje toplote koja izlazi iz kolektora u sušaru, kao i kroz razmeštaj lesa za sušenje.

Radojevićeva je navela da je ceo sistem sklopiv, odnosno mobilan i pogodan za transport, i prvi je takve vrste u Srbiji.

Kapacitet prototipa sušare je tri kilograma svežih jabuka, od kojih se nakon četiri sata sušenja može dobiti 500 grama suvog voća.

"Ne postoji bezbednosni rizik kada je u pitanju upotreba Solagro sušare, pošto ne postoji opasnost od pregrevanja u samoj sušari", dodal je Radojevićeva.

Ona je istakla da bi mali poljoprivredni proizvodjači odmah nakon berbe voća, povrća ili bilja, uz pomoć te sušare mogli da osuše svoje proizvode, bez prethodnog skladištenja.

Navela je i da je projekat izveden u saradnji sa Riken (Recan) fondom za prikupljanje i reciklažu limenki, koji je donirao celokupnu količinu limenki za izradu solarnog kolektora.

Prema rečima Radojevićeve, plan tima studenata je da patentira svoj proizvod kod Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, a razmišlja se i o pronalaženju partnera koji bi uložio u proizvodnju te solarne sušare.

Izvor : (Beta)

Oko pet tona sirovina za reciklažu prikupljeno je u ekološkoj akciji "Oplaneti se! Recikliraj" održanoj tokom vikenda u Boru i Knjažavcu, saopštile su danas Zelena lista Srbije i Zelena inicijativa.

Kako se navodi u saopštenju organizatora, u akciji je učestvovalo više od 1.300 gradjana, a sve prikupljene sirovine otpremljene su u reciklažzna postrojenja.

U Spomen park u Knjaževcu gradjani su donosili stare TV i radio aparate, monitore i kućišta računara, i ostali elektronski i električni otpad.

Osim toga organizovano je i prikupljanje starog papira i plastične ambalaže i u Knjažavcu prikupljeno približno dve tone otpada.

Akcija "Oplaneti se! Recikliraj" u Boru održana je na nekoliko lokacija u gradu i omogućila prikupljanje oko tri tone sirovine za reciklažu.

Djaci Osnove škole "Dušan Radović" u Boru predstavili su i skulpturu "Lampa" napravljenu od reciklabilnog materijala, koja je postavljena na krovu škole.

Akcija prikupljanja sirovina za reciklažu biće održana u 12 gradova u Srbiji i planirano je prikupljanje više od 40 tona plastike, papira, elektronskog i električnog otpada. Naredna akcija u u okviru kampanje "Oplaneti se! Recikliraj" je planirana za 25. maj 2012. godine u Trsteniku.

U Srbije se svakoga dana baci 5.000 tona otpada na deponije. U zemljama EU prosečno se reciklira 40 procenata otpadnog materijala godišnje, dok je u Srbiji procenat recikliranog materijala četiri puta manji.

Organizacije Zelena lista Srbije i Zelena incijativa pokrenule su kampanju "Oplaneti se! Recikliraj" da bi se povećalo učešće gradjana i lokalnih institucija u prikupljanju sirovine za recikliranje.

Izvor : (Beta)

Mlekarska industrija Imlek sapoštila je danas da je od sertifikacione kuće Kvaliti Austrija (Quality) dobila odličnu ocenu za kvalitet proizvodnje, bezbednost hrane i očuvanje životne sredine.

Kvaliti Austrija je u Imleku proveravala sistem menadžmenta kvaliteta, sistem menadžmenta bezbednosti hrane, životne sredine i sigurnosti prema najvažnijim standardima sistema u svetu, navodi se u saopštenju.

Kako je precizirano, proveravana je odgovornost rukovodstva koja se odnosi na politiku kvaliteta i zaštite životne sredine, sistem obuke kadrova, proces nabavke, procese proizvodnje, pakovanja i skladištenja, upravljanje otpadom, rukovanje opasnim materijama, spremnost na reagovanje u slučaju udesa.

Standardi, za koje Imlek poseduje sertifikate, kontrolišu se jednom godišnje, tako da će sledeća kontrola biti u martu 2013. godine.

Kompanija Imlek primenjuje Sistem upravljanja kvalitetom ISO 9001:2008, Sistem upravljanja bezbednošću hrane ISO 22000:2007 i Sistem upravljanja zaštitom životne sredine ISO 14001:2004.

Imlek ima i potvrdu da je 2009. godine učestvovao u projektu uvodjenja čistije proizvodnje, pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj UNIDO.

Čistija proizvodnja, kako su istakli u Imleku, predstavlja primenu sveobuhvatne preventivne strategije zaštite životne sredine.

Čistija proizvodnja daje odgovor na pitanja kako proizvoditi uz što manji utrošak sirovina, vode i energije, kako smanjiti primenu toksičnih i opasnih sirovina i kako smanjiti toksičnost svih emisija i otpada na izvoru proizvodnog procesa, a u isto vreme ostvariti velike uštede i smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu.

Iz Imleka podsećaju da u poslenjih par godina sprovode aktivnosti radi očuvanja i zaštite životne sredine - razvrstavaju otpad na mestu nastanka i predaju sekundarne sirovine ovlašćenim operaterima, smanjen je utrošak vode, električne energije i gasa, a podnet je zahtev za izdavanje integrisane dozvole za sprečavanje i kontrolu zagadjenja životne sredine - IPPC dozvole.

Imlek je regionalna kompanija koja posluje u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji i ima nekoliko hiljada farmera-kooperanata.

Izvor : (Beta)