Južni Banat je oduvek poznati po jakim vetrovima, a najveća ruža vetrova nalazi se u košavom zarobljenom Vršcu. Naš grad ima preko 200 vetrovitih dana godišnje i uskoro bi trebao da dobije prve vetrenjače koje će proizvoditi struju. 

Vrščani su odavno naviknuti na košavu, a njihovi gosti, gotovo po pravilu, uvek imaju isto pitanje: "Duva li ovde uvek ovako?". Iako razvijene zemlje odavno vetar koriste kao energiju, u Srbiji je on još uvek samo dosadna i apsolutno neiskorišćena vremenska prilika. Međutim, Vrščani planiraju da prvi u našoj zemlji od dosadnog naprave koristan vetar.

- Prvi vetrogeneratori u opštini Vršac trebalo bi da budu postavljeni već ove jeseni u okoloni sela Zagajica, a investitor je firma "MK Fintel" čiji je većinski vlasnik MK Grupa Miodraga Kostića. Reč je o dva vetrogeneratora, takozvanim "pikolinama", koje će biti povezane na vršačku trafostanicu, kaže Jovan Kolar, član opštinskog Veća za ruralni razvoj.

Kako eVršac nezvanično saznaje sada se vode pregovori o sređivanju neophodne infrastrukture da mesta gde će biti postavljeni vetrogenaratori, jer iako pikoline spadaju u red manjih, oni su visoki gotovo 100 metara i zahtevaju ozbiljnu mehanizaciju prilikom transporta i postavljanja. Ipak, najveći problem za "zelenu" energiju u Srbiji nije infrastruktura, već birokratija.

-Osim "MK Fintela", još tri investitora čekaju na neophodne dozvole. Može se reći da je jedan od najvećih razloga što Srbija još nema vetroparkove komplikovana birokratija, ali i činjenica da se naša zemlja prvi put srela sa ovim projektom, a čitav posao otežava i prenosni sistemi zelene struje, ali i cena električne energije, objašnjava Kolar.

Osim u vršačkoj, korišćenje vetra za proizvodnju struje planiraju i u okolnim opštinama. "Energowind", firma sa sedištem u Vršcu, planira da u opštini Plandište podigne 50 vetrogeneratora ukupne jačine 102 megavata, što je dovoljno, kažu, za snabdevanje strujom pet gradova veličine Vršca.

-Do sada smo u Srbiju uneli četiri miliona evra stranog kapitala. Najveći deo tog novca otišao je u državnu kasu, za razne dozvole i takse, dok smo od ostatka isplatili vlasnike svih parcela na kojima ćemo postavljati vetrogeneratore i to za zakup na 25 godina. Izgradnja vetroparka, trafostanice, putne mreže i kabliranje koštaće nas od 150 do 200 miliona evra, kaže Branislav Matić, direktor „Energowinda“ i dodaje da će sledeći ovakav projekat realizovati u Alibunaru. 

Prednosti i mane vetrogeneratora

Prednosti i mane ove „zelene“ enerije uglavnom se mogu saznati iz stručne literature. Prednosti kod proizvodnje struje vetrogeneratorima leže u tome što je vetar slobodan i obnovljiv izvor, ne troši se nikakvo gorivo i nema nikakvih otpadaka prilikom proizvodnje, uz to mogu biti i turistička atrakcija. Mana je što je vetar neujednačen i nepredvidiva. Nema ga uvek a tada vetrogeneratori ne rade. Osim toga, najpogodnija mesta su obično na obalama mora ili reka - gde je zemlja skupa ili na planinama – gde je skupo ulaganje u izgradnju. Vetrogeneratori su zbog svoje visine opasni za ptice, a mogu da ometaju i televizijski signal, uz to proizvode stalan, slab i neprijatan šum.

Autor: eVršac

Pokret gorana Novog Sada u periodu od 18. do 25. avgusta 2012. godine organizuje volonterski radni kamp „Solarna akademija“ u Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima. Program je namenjen mladima od 15 do 30 godina koji imaju osnovna predznanja iz oblasti zaštite životne sredine. Idealna je prilika da oni koji imaju želju da nauče kako da na ovaj način sačuvaju zdravu životnu sredinu i kako se štedi i proizvodi električna enegija, steknu i praktične veštine potrebne za samostalnu izradu i primenu obnovljivih izvora energije sa akcentom na solarnu energiju.
Kamp će imati radni i edukativni karakter. Cilj je dа polaznici kampa nаuče kаko teče sаm proces dobijаnjа električne energije od Suncа, kаo i dа prаktično primene stečeno znаnje. Petnaest volontera će uz druženje i zajednički život u Ekološkom centru kroz petodnevni grupni praktični rad uz stručno vođstvo, proći kroz proces sastavljanja mini solarne elektrane. Krunа obuke će biti instаlirаnje mini solarne elektrane nа Šumаrsku kuću u Koviljskom ritu šestog dana i borаvаk u njoj uz korišćenje električne energije dobijene od Sunca pomoću elektrane koju su sami sastavljali. Dodatne radne aktivnosti će se odnositi na rad u prirodi u cilju očuvanja prirodnih resursa za buduće generacije.
Volonterski radni kamp „Solarna akademija“ se realizuje u Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima www.ekoloskicentar.org, koji poseduje sve neophodne pretpostavke zа uspešnu tehničku reаlizаciju (prostrаnа konferencijskа sаlа predviđenа zа edukаtivne nаmene, odgovаrаjući smeštаj zа učesnike, ...) i u čijem okruženju se nalaze zаštićeni delovi prirode (NP Fruškа gorа i SRP Koviljsko-petrovаrаdinski rit).
Aplikacioni formular (koji je moguće preuzeti sa sajta www.pokretagorana.org.rs), je potrebno popuniti i poslati najkasnije do 15. jula 2012. godine na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Učesnici će nakon selekcije dobiti potvrdu o učešću uz detaljanu agendu programa najkasnije do 30. jula.
Ovaj projekat se delom finansira sredstvima Grada Novog Sada – Gradske uprave za sport i omladinu, Kancelarije za mlade u okviru Konkursa za implementaciju lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada za 2012. godinu. Kotizacija za učešče na kampu iznosi 7.000 dinara po učesniku.

Srdacan pozdrav,
Tim Centra

Dinarski i krediti u evrima odobravaće se za kupovinu i postavljanje izolacije i spoljašnje stolarije, energetski efikasnih peći i kotlova, toplotne pumpe, kao i za kupovinu opreme za sagorevanje biomase.

"Zahvaljujući programu subvencionisanja, očekujemo da ćemo stvoriti više od milijardu dinara kreditnih sredstava koja će ove godine biti utrošena za poboljšanje energetske efikasnosti nekoliko hiljada domova u Srbiji", kazao je Dulić prilikom uručivanja ugovora bankama koje će građanima od danas odobravati subvencionisane kredite za energetsku efikasnost.

Ugovore je sa Ministarstvom potpisalo 12 banaka: Komercijalna banka, Folks banka, Prokredit banka, Krediagrikol banka, Banka Inteza, Eurobank EFG, Sosijet ženeral banka, Hipo-Alpe-Adrija banka, Kredi banka, Čačanska banka, Razvojna banka Vojvodine i Poštanska štedionica.

Dulić je istakao da će se dinarski i krediti u evrima odobravati za kupovinu i postavljanje izolacije i spoljašnje stolarije, energetski efikasnih peći i kotlova, korišćenje grejne opreme veće energetske efikasnosti (toplotne pumpe), kao i za kupovinu i ugradnju opreme za sagorevanje biomase i druge opreme kojom se unapređuje energetska efikasnost.

Maksimalni iznos dinarskih kredita biće 1,5 miliona dinara, bez učešća, sa maksimalnim rokom otplate od pet godina i troškovima obrade kredita do jedan procenat.

Maksimalni iznos kredita u evrima je 15.000 evra, uz učešće od 30 odsto i maksimalni rok otplate od 10 godina i "troškove obrade" do 0,5 odsto.

Kod dinarskih kredita država subvencioniše kamatu u iznosu od 10 odsto kredita na godišnjem nivou, a kod kredita u evrima u iznosu od pet procenata godišnje, kazao je Dulić.

Zahtevi za odobravanje kredita podnose se bankama koje su potpisale ugovor sa Fondom za zaštitu životne sredine.

Istakao je da se na kući od 150 kvadratnih metara termoizolacijom može mesečno uštedeti oko 5.000 dinara za grejanje što je jednako trošku mesečne rate za otplatu petogodišnjeg kredita od 280.000 dinara.

Dulić je podsetio da je subvencionisano kreditiranje u okviru Programa unapređenja energetske efikasnosti za 2012. godinu, koji je Vlada Srbije utvrdla u martu. Za to su u državnom budžetu predviđene 1,3 milijarde dinara. Ciljevi su podsticaj građevinarstvu i očuvanje životne sredine.

Dulić je kazao da je rekonstrukcijom objekata javne namene, uz dodelu bespovratnih sredstava od milijardu dinara, predviđena adaptacija više od 100 škola, zdravstvenih ustanova, objekata kulture i drugih. Do sada je iskorišćeno 80 odsto sredstava za te namene.