24. Feb, 2020.
Branislav Vila

Branislav Vila

Montaža, montaža, montaža! Ceo život je jedna velika montaža :)

Samogradnjom solarnog panela od limenki možete ostvariti značajnu uštedu tokom grejne sezone, pogotovo u prelaznom periodu. U zavisnosti od kvaliteta izrade, jedan kvadratni metar solarnog panela od limenki može da greje 10-15 m2 stambenog prostora. Drugim rečima, solarni panel od 2m2 (dva kvadrata efektivne površine limenki, npr. 2x1m) može bez problema da greje 20-30 kvm stambenog prostora.

Sledeća slika prikazuje uprošćenu skicu i elemente sistema solarnog kolektora za zagrevanje vazduha

solarni-kolektor 

 

Ventilator uvlači hladan vazduh iz prostorije. Vazduh zatim prolazi kroz filter i nepovratni ventil, da bi konačno ušao u donji otvor kućišta kolektora kroz aluminijumsku, izolovanu cev. Za potrebe usmeravanja i distribuiranja vazduha kroz solarni kolektor koriste se posebne usisne kutije od aluminijumskog lima debljine 1 mm (0,04 inča). Ove kutije se nalaze na donjem i gornjem delu konstrukcije. U donjem delu kolektora ova kutija ima zadatak da usmeri vazduh prema tunelima napravljenim od limenki, a u gornjem delu usmerava vazduh iz limenki prema otvoru za odvod zagrejanog vazduha. Kada je sunčano, bez obzira na spoljašnju temperaturu, solarna energija veoma brzo zagreje vazduh u limenkama. Zagrejani vazduh se vraća u sobu kroz gonji otvor solarnog kolektora i aluminijumsku cev za dovod toplog vazduha. Prostorija koju grejete, cev za dovod hladnog vazduha, tuneli od limenki (solarni panel) i cev za odvod toplog vazduha čine zatvoren sistem. Vazduh ne može da izadje iz limenki (koje čine solarni panel) u prostor unutar kućišta solarnog kolektora kako bi se izbeglo taloženje prašine i zamagljivanje pleksiglasa.


Ovakav solarni sistem ne može da akumulira toplotnu/solarnu energiju koju proizvede. Kada je sunčano, solarni kolektor proizvodi toplotu, ali je neophodno da se ona odmah upotrebi za grejanje vazduha unutar stambenog prostora. Ukoliko nema sunca potrebno je prekinuti dovod vazduha u solarni kolektor, jer bi u suprotnom prostorija počela da se hladi.


Solarni paneli za grejanje vazduha se najčešće montiraju na južnu stranu kuće ali ukoliko to nije moguće onda ih možete postaviti na jugoistočnu ili jugozapadnu stranu. Prilikom odredjivanja ugla pod kojim ćete montirati solarni kolektor uzmite u obzir ugao pod kojim padaju sunčevi zraci tokom zimskog perioda. Nakon završene izgradnje i montaže kolektora na kuću, pri spoljašnjoj temperaturi od -3 °C iz solarnog kolektora je izlazilo 3 m3/min (3 kubika u minuti) zagrejanog vazduha. Temperatura zagrejanog vazduha je išla čak i do +72 °C. Proračunata snaga koju je odavao solarni kolektor je bila približno 1950 W (vati) što je skoro 3 KS (3 konjske snage)!!!

S obzirom da je princip pri kome solarna energija zagreva vazduh veoma jednostavan možemo zaključiti da se solarni kolektori ovakvog tipa kao i njihova jeftina samogradnja veoma brzo isplate.

Tagovano

USB od kartona

Ako razmišljate zeleno, ovo je gedžet koji ćete sigurno želeti da imate u svojoj kolekciji.

Ruska dizajnerska kompanija Art Lebedev Studio (www.artlebedev.com) je napravila prototip USB diskova za jednokratnu upotrebu pod imenom Flashkus.

Flashkus diskovi su veoma jeftini jer se izrađuju na kartončiću a pritom su i jednostavni za korišćenje jer možete običnom olovkom po njima pisati šta ste na USB snimili.

flashkus-photo1 flashkus-process-03

Proces reciklaže je jednostavan jer se karton lako razdavaja od memorijskog dela.

Iako Flashkus nije još u prodaji, očekuje se da će neka ekološki svesna organizacija podržati ovaj projekat.

izvor: www.efikasnost.com pripremila: Milica Obućina MArch

Tagovano

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavilo je da će banke, najverovatnije ove godine, ponuditi građanima subvencionisane kredite za unapređenje energetske efikasnosti objekata.

- Ministarstvo je izdvojilo prvih 200 miliona dinara za te namene i privodi kraju pregovore sa bankama, izjavio je državni sekretar Bojan Đurić u Privrednoj komori Beograda, na okruglom stolu o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu.

Đurić je najavio da će Ministarstvo životne sredine finansirati kamatu, tako da će građani plaćati samo novac koji budu uzeli, i dodao da će 200 miliona dinara biti dovoljno za subvencionisanje oko 1.000 kredita.

Za savremenu izolaciju objekata od 100 do 140 kvadrata, prema Đurićevim rečima, potrebno je između 2.000 i 5.000 EUR, ističući da se tom investicijom dugoročno mogu ostvariti velike uštede novca.

Puna primena Pravilnika o energetskoj efikasnosti objekata je planirana od 30. septembra 2012, od kada će stambeni objekti morati da imaju takozvane “energetske pasoše”.

Izvor: E-kapija

Tagovano
PokloniIOtpadSkloni