25. Feb, 2020.
Branislav Vila

Branislav Vila

Montaža, montaža, montaža! Ceo život je jedna velika montaža :)

Solarna energija

Sunčeva energija je na neki način primaran izvor energije, jer grejanje i hlađenje atmosfere proizvodi kretanje vazduha i samim tim vetar, talase, podržava fotosintezu biljaka od kojih se stvaraju fosilna goriva, sunce zagreva našu planetu i održava život na njoj. Postoje dve vrste sistema po načinu konverzije sunčevog zračenja u energiju: Fotonaponska (Photovoltaic, PV) solarna energija se dobija sistemima koji sunčevo zračenje direktno transformiše u električnu energiju i može da se 'uliva' u elektro-distribucionu mrežu. Termosolarna energija može da proizvodi struju indirektno, grejanjem fluida, kao što je voda radi dobijanja pare. Para dalje pokreće turbine koje proizvode struju. Termosolarna energija takođe može da služi za transformisanje sunčeve energije samo u toplotu.

 Interesantne činjenice o solarnoj energiji:

- Energiju koju dobijamo od sunca u sekundi je 385 ZJ/s, odnosno 385x 10²¹ J/s, a za poređenje je podatak da je ukupna svetska potrošnja energije za godinu dana je 0.5 ZJ. (Knjiga: Spareworld).

- Površina potrebna za fotonaponsku instalaciju koja je dovoljna za četvoročlanu porodicu je od 7-15 m² bilo gde u svetu. Ako je prosečna sunčeva energija 4 kWh/m², a efikasnost PV tehnologije na niskih 10%, to znači da je moguće proizvesti 0.4kWh/ m² po danu. Američka porodica troši oko 6000 kWh po jednoj godini, odnosno 4 kWh po danu po osobi. (Knjiga : Handbook of PV Science and Engineering).

- TV i telekomunikacioni sateliti koriste fotonaponske ćelije za dobijanje energije.

- Od jedne tone silicijuma može da se proizvede dovoljan broj fotonaponskih ćelija koje za godinu dana proizvedu isto onoliko energije koliko i sagorevanje 500.000 tona uglja.

Tagovano

Energija vetra

Vetar je proizvod hlađenja i grejanja atmosfere, jer različite substance apsorbuju sunčevu toplotu drugačije, kao i rezultat nepravilnosti na površini zemlje i rotacije same zemlje. Kinetičko kretanja vetra može da se pretvara u mehaničku energiju ili električnu struju.Da bi bile efikasne i da bi se investicija isplatila, vetrenjače se uglavnom grade u većem broju, pa se nazivaju vetroparkovi ili vetrofarme. Vetroparkovi mogu da budu izgrađeni na kopnu ili po mogućstvu na moru (off shore) gde su vetrovi mnogo jači. Kapitalne investicije izvan već postojeće mreže su velike, pa se uglavnom bogatije zemlje sa velikim potencijalom upuštaju u izgradnju vetrenjača van kopna. Po procenama Evropske agencije za razvoj energije vetra, potencijal vetra van kopna je 3,000 TWh što bi bilo više od celokupne sadašnje potrošnje energije u Evropi.Pored svih pozitivnih strana korišenja vetra kao jednog od obnovljivih izvora energije, održavanje je relativno jeftino, a trošak proističe iz početne investicije za instalaciju. Dugoročno gledajući, ova tehnologija investiciono može da se takmiči sa termoelektranama i nuklaernim elektranama.

Tagovano

Energetska efikasnost

Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove rada i života. Cilj je svesti potrošnju energije na minimum, a zadržati ili povećati nivo udobnosti i komfora. Dok štednja energije uvek podrazumeva određena odricanja, efikasna upotreba energije vodi ka povećanju kvaliteta života, većoj konkurentnosti kompanija i privrede i energetskoj bezbednosti. Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija radna i životna sredina.

PokloniIOtpadSkloni