29. Feb, 2020.
Branislav Vila

Branislav Vila

Montaža, montaža, montaža! Ceo život je jedna velika montaža :)

Uvođenje energetskih menadžera u lokalne samouprave u Srbiji bi godišnje uštedelo pet evra po stanovniku kroz poboljšanje energetske efikasnosti, izjavio je zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Srbije Bojan Kovačić.

Na predstavljanju rezultata istraživanja centra Palgo o energetskom menadžementu u gradovima i opštinama Srbije, Kovačić je rekao da je uvođenje te službe jedan od uslova na putu Srbije ka EU.

Energetski menadžeri u lokalnim samoupravama trebalo bi da planiraju, regulišu i kontrolišu potrošnju energije u zgradama i preduzećima.

Jedna od preporuka istraživanja Palgo centra je donošenje nedostajućeg zakona o racionalnom korišćenju energije.

Pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku Srbije Miloš Banjac kazao je da je nacrt tog zakona pripremljen još početkom ove godine, ali se još čeka odobrenje Ministarstva finasija.

Tim zakonom je predviđeno uvođenje energetskog menadžmenta u opštine sa više od 20.000 stanovnika i u 120 preduzeća – velikih potrošača energije, i osnivanje Fonda za energetsku efikasnost.

Banjac se nada da će Vlada do kraja ove godine utvrditi predlog zakona o racionalnom korišćenju energije i uputiti ga Skupštini Srbije.

Izvor: Beta

Tagovano

Brod na solarnu energiju

Türanor je navjeći svetski katamaran koji za pogon koristi solarnu energiju. Dobio je ime inspirisano Tolkinovim “Gospodarima prstenova”, a znači „Snaga Sunca“. Težak je 85t i dugačak 31 m. Opremljen je sa 38.000 visoko efikasnih solarnih ćelija. Ove ćelije pune litijum jonsku bateriju koja je toliko velika da može da pokreće brod brzinom 7.5 čvorova čak 72 sata bez sunca. Brod može da primi do 40 putnika.

Vlasnik katamarana je Immo Ströher i on sa ekspedicijom ima za cilj putovanje na kome će pomoću solarne energije obići ceo svet. Türanor treba da pređe 63.000 km. Dnevne izveštaje sa broda kao i fotografije sa putovanja možete pratiti na sajtu Planet Solar (http://www.planetsolar.org/no_cache/be-part-of-it/logbook.html).

Ova ekspedicija putuje ekvatorijalnim pojasom na kojem ima više Sunčeve energije, a skipere na putovanju navode francuski meteorolozi koji ih savetuju kako da plove kroz trenutno najosunčanija područja.

Autor: Milica Obućina March      Izvor: Efikasnost

Tagovano

 

Da li ste znali da 175·10^9 MW solarne energije dopre do zemlje? Snaga koja je 10^5 (deset na peti) puta veća od snage svih elektrana na našoj planeti!

Genijalno rešenje prikazano na cansolair vebsajtu poslužilo je kao inspiracija da se u kućnim uslovima napravi efikasan solarni kolektor sa ciljem da se iskoristi bar deo ovog nepresušnog bogatstva. U pitanju je neverovatno jednostavan i jeftin solarni kolektor za dopunsko grejanje kuće, koji direktno zagreva vazduh. Najinteresantnije je to što je kolektor skoro u potpunosti napravljen od praznih aluminijumskih limenki!

solar-panels 

Kućište za solarni kolektor napravljeno je od drveta (šper-ploča 15mm), dok je njegova prednja strana od pleksiglasa/polikarbonata (možete koristiti i kaljeno staklo), debljine 3 mm (0,12 inča). Na zadnjoj strani kućišta postavljena je staklena vuna (možete koristiti i stirodur 20mm) kao izolacija.

Solarni apsorber je izradjen od pivskih i limenki sokova koje su ofarbane mat-crnom bojom otpornom na visoke temperature. Gornji deo (poklopac) limenke je posebno oblikovan da bi se dobila veća efikasnost prilikom razmene toplote izmedju limenke i vazduha.

Kada je sunčano, bez obzira na spoljašnju temperaturu, vazduh u limenkama se zagreje veoma brzo. Ventilator vraća zagrejani vazduh nazad u prostoriju koju grejemo.

 

SOLARNI KOLEKTORI OD LIMENKI ZA GREJANJE KUĆE - POSTUPAK IZRADE

Za početak smo prikupili prazne limenke od kojih ćemo sastaviti solarni panel. Potrebno je oprati limenke odmah, jer veoma brzo počnu da šire neprijatne mirise. Pažnja! Limenke se generalno prave od aluminijuma, ali postoje i neke od gvoždja. Limenke možete testirati pomoću magneta.

Na svakoj limenci smo ekserom obeležili tri rupe, a zatim izbušili dno pomoću alata prikazanog na slikama 2 i 3.
Potrebno je obratiti pažnju na to da što preciznije isečete i formirate mala peraja na vrhu svake limenke. Njihov zadatak je da podstaknu turbulentni protok vazduha unutar svake solarne cevi, tako da vazduh pri prolasku prikupi što više toplote sa zagrejanog zida limenke. Znači, pažljivo iseći vrh limenke u obliku zvezde, a zatim iskriviti delove pomoću klješta (slika 1). Sve ovo je neophodno obaviti pre lepljenja limenki.

seckanje limenke_01s 02-busenje 

slika 1                                      slika 2

 03-busenje

slika 3

UPOZORENJE! Ovaj postupak je izuzetno opasan jer su zidovi limenke veoma tanki.
Oštri delovi mogu izazvati povrede ruke.

Kada je bušenje završeno, može se desiti da deo isečenog metala ostane na konzervi. Preporučljivo je koristiti klješta kako bi se odstranili ovakvi delovi lima.

Nemojte vaditi parčiće lima, opiljke i krhotine rukama!

Uklonite masnoću i prljavštinu sa površine konzerve. Bilo koje sintetičko sredstvo za odmašćivanje će sasvim dobro poslužiti za ovu namenu. Odmašćivanje obavite isključivo napolju ili u dobro provetrenoj prostoriji.

UPOZORENJE! Ovaj postupak je zapaljiv i postoji potencijalna opasnost od eksplozije!
Krajnje je opasno ovo raditi u blizini otvorenog plamena ili zapaljene cigarete!!!

Zalepite limenke bilo kojim lepkom ili silikonom otpornim na visoke temperature, bar do 200 °C. Postoje i proizvodi za lepljenje koji mogu da izdrže čak do 280 °C ili 300 °C. Poklopac limenke i dno druge limenke savršeno prijanjaju jedno na drugo. Stavite lepak/silikon na rub limenke i pritisnite dno druge limenke na nju. Na ovaj način lepak/silikon neće pobeći sa ivice. Detalj preseka lepljene limenke možete videti na slici 4, a gotovi i zalepljeni nizovi limenki su prikazani na slici 5.

presek limenki_04 05-mitsubishi 

slika 4                                        slika 5

 sablon limenke_06s 

slika 6

Pripremite šablon za slaganje limenki - prikazan na slici 6. Možete iskoristiti dve najobičnije ravne daske i spojiti ih ekserima. Šablon će obezbediti oslonac tokom sušenja limenki kako bi se dobila ravna cev - solarni tunel. Dodatno pričvrstite limenke za šablon pomoću gumica za tegle.

lepljenje solarnih_limenki_07s niz limenki_08s 

slika 7                                                      slika 8

 silikon limenka_09s

slika 9                                                     

Slike 7, 8 i 9 prikazuju procese spajanja i lepljenja. Niz zalepljenih konzervi formira solarnu cev. Slika 10 prikazuje cev koja mora biti fiksirana i nepomična dok se lepak u potpunosti ne osuši.

niz solarnih_limenki_10s 

slika 10

Kutije usisnog i izduvnog dela se izradjuju od drveta ili 1mm aluminijuma (slike 11 i 12); praznine na ivicama su popunjene sa lepljivom trakom otpornom na toplotu ili silikonom. Poklopci kutija imaju izreze od 55mm napravljene stacionarnom bušilicom. Izbušeni delovi se mogu videti na slikama 12 i 13. Prvi red konzervi je zalepljen na poklopac usisne kutije, pogledajte kako izgleda kada su svi delovi sastavljeni i kolektor pripremljen za farbanje (slika 13).

Lepak se veoma sporo suši. Neophodno je ostaviti ga da se suši najmanje 24 sata.

solarni usisnik_11s poklopac solarni_12s

slika 11                                         slika 12

 solarni panel_13s 

slika 13

Solarni apsorber staje u kućište kolektora napravljeno od drveta (slika 14). Poledjina kutije solarnog kolektora je od iverice. Da bi se konstrukcija dodatno učvrstila, mozete napraviti i unutrašnje pregrade od letvica. Izmedju pregrada postavite izolaciju - staklenu vunu ili stirodur. Sve ovo prekrijte tankom tablom iverice. Instaliran izolator možete videti na slici 15. Obratite posebnu pažnju na izolaciju oko otvora za izlaz i ulaz vazduha u solarni kolektor.

kuciste solarnog_kolektora_14 izolacija solarnog_panela_15s

slika 14                                                             slika 15

usice solarni_kolektor_16s      montaza na_zid_solarni_panel_17s 

slika 16                                slika 17

Izvršena je priprema, zaštita i farbanje drveta od koga je kutija sastavljena. Takodje su postavljene i ušice na sva četiri ugla da bi se solarni kolektor mogao pričvrstiti na zid (slika 16) pomoću 10 mm srafova (slika 17). Prazan okvir je postavljen na zid kako bi se precizno odredilo mesto gde treba štemovanjem probiti zid i postaviti cevi za dovod/odvod vazduha.

kolektor od_limenki_18s 

slika 18

 panel od_limenki_19s instaliran solarni_kolektor_20s 

slika 19                                                                                                        slika 20

Na kraju je solarni apsorber ofarban crnom bojom i postavljen u kućište. Kućište je prekriveno pleksiglasom koji smo pričvrstili za okvir i temeljno zalili silikonom. Polikarbonat/pleksiglas je blago konveksan u cilju dobijanja veće čvrstoće. Instaliran solarni apsorber možete videti bez pleksiglasa na slici 18. Kompletan solarni kolektor je prikazan slici 19, i na kraju, instaliran solarni sistem možete videti na slici 20.

Važna napomena: Ovakav solarni sistem ne može da akumulira toplotnu energiju koju proizvede. Kada je sunčano, solarni kolektor proizvodi toplotu, ali je neophodno da se ona odmah upotrebi za grejanje vazduha unutar stambenog prostora. Ukoliko nema sunca potrebno je prekinuti dovod vazduha u solarni kolektor, jer bi u suprotnom prostorija počela da se hladi. Ovo se može rešiti na jednostavan način - ugradnjom bespovratnog ventila čime ćete svesti gubitke toplote na minimum.

Diferencijalni termostat kontroliše uključivanje i isključivanje ventilatora. Ovakav termostat možete kupiti u bolje opremljenim prodavnicama elektronskih komponenti. Uredjaj ima dva senzora. Jedan postavljen unutar gornjeg otvora za topao vazduh, drugi unutar donjeg otvora za dovod hladnog vazduha u solarni kolektor.

Ukoliko pažljivo podesite granične temperature, solarni kolektor može da proizvede u proseku oko 1-2 kW energije za grejanje. Ovo u principu najviše zavisi od toga koliko je sunčan dan.

Nakon završene montaže kolektora na zid kuće, pri spoljašnjoj temperaturi od -3 °C iz solarnog kolektora je izlazilo 3 m3/min (3 kubika u minuti) zagrejanog vazduha. U kućnoj varijanti je korišćen ventilator veće snage od onog sa kojim smo vršili probu. Temperatura zagrejanog vazduha je išla čak i do +72 °C. Temperatura je merena digitalnim termometrom. Za kalkulaciju grejne snage kolektora uzeli smo protok vazduha, kao i prosečnu temperaturu vazduha na izlazu iz uredjaja. Proračunata snaga koju je odavao solarni kolektor je bila približno 1950 W (vati) što je skoro 3 KS (3 konjske snage)!!!

ZAKLJUČAK: S obzirom da su rezultati prilično zadovoljavajući, možemo zaključiti da se samogradnja ovakvog solarnog kolektora definitvno isplati. Kolektor se u najmanju ruku može koristiti za dogrevanje prostora u kome boravite, a na Vama je da izračunate i shvatite koliku uštedu možete postići.

 

Implementacija rešenja i slike
 by Mladen P (Pronalazač) 02. decembar 2009.

Tekst, slike, web dizajn, SEO
by Draško G (Doktor)
 07. avgust 2010.

Tagovano
PokloniIOtpadSkloni