Biodizel je definisan Evropskim standardom EN 14214 iz 2003 [2]. U Srbiji je
definisan 2006. standardom SRPS (JUS) EN 14214 „Goriva za motorna vozila. Metilestri
masnih kiselina (MEMK) za dizel motore, Zahtevi i metode ispitivanja”, (koji je identičan
evropskom standardu EN 14214) [3]. Osim toga, u maju 2006. godine usvojen je „Pravilnik
o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva bioporekla” kojim su propisani tehnički i
drugi zahtevi koje ova goriva moraju da ispune [4]. S obzirom na veoma loša iskustva sa
„biodizelom” u Vojvodini , devedesetih godina XX veka naglašavamo potrebu striktnog
poštovanja svih odredbi ova dva propisa.
Od 2005. smatra se da su u biodizelu, proizvedenom prema EN 14214 tokom razvoja
devedesetih godina XX veka , prevaziđene sve problematične pojave korišćenja biodizela
prethodnih generacija standarda. Zato je biodizel prema EN 14214 pouzdano, kvalitetno
gorivo za dizel motore, proizvedeno iz obnovljivih sirovina, koje se bez ograničenja može
koristiti čisto ili u mešavini svakoga odnosa sa mineralnim dizelom u svim savremenim
dizel motorima u skladu sa preporukama proizvođača, a čiji produkti sagorevanja ne utiču
na povećanje efekta staklene bašte u atmosferi.
U Srbiji je 2006. potrošeno oko 1,4 miliona tona dizel goriva. Do podataka o
proizvodnji biodizela u Srbiji 2006. ne može se doći , a nema ni podataka o potrošnji
biodizela. Procenjuje se da je potrošnja biodizela činila manje od 1% potrošnje dizela u
Srbiji 2007. Benzinska pumpa „Vještica” u Novom Sadu novembra 2007. na svojoj pumpi
prodavala je biodizel (B100) za automobile po ceni od 72,6 din/l (0,91 €/l). U Nemačkoj
biodizel se na pumpama u to vreme prodavao za 1,025 €/l, a dizel za 1,144 €/l. U 2008. nije
bilo proizvodnje, pa ni korišćenja biodizela u Srbiji [5].