Svetski dan energetske efikasnosti, 5. mart, u vremenu ubrzanih klimatskih promena na našoj planeti podseća na jednu od najvažnijih tema današnjice, kako biti energetski efikasan bez vidljivog narušavanja kvaliteta života. Ovaj značajan datum obeležava se svake godine širom planete kao sećanje na prvi sastanak na kome su svetski stručnjaci razgovarali o energetskoj efikasnosti, 5. marta 1998. godine u Velsu, u pokrajini Gornja Austrija.
Opravdano se pitamo gde smo mi i koliko sami doprinosimo tom značajnom datumu! Da bismo napravili bilo kakva vrednosna poređenja, zavirimo u novčanik i zapitajmo se koliko smo mesečno izdvajali za grejanje koje je najveća stavka kućnog budžeta. Šta smo mogli uraditi da smanjimo tu stavku kada su računi za centralno grejanje imali blagi rast, a cena ogrevnog drveta primetno povećanje?! Grejanje na struju nekome se isplati, nekome ne isplati, što zavisi od načina grejanja, da li je to obična grejalica, ili neki štedljivi radijator, ili termo peć koja nije najbolje rešenje ako ne koristimo režim jeftine struje. Za biranje najboljeg rešenja potrebna je proverena računica koliko ulažemo, a koliko dobijamo po pitanju utroška energije. Mogućnosti za to uvek postoje, što dobrim delom zavisi i od naše volje.
Krenimo od nekih jednostavnih i konkretnih primera racionalnog ponašanja. Zamenom svih klasičnih sijalica u stanu LED sijalicama račun za struju u prosečnom domaćinstvu smanjio bi se oko 600 dinara. Tome treba dodati dokazane prednosti svetla sa regulatorom napona i izbegavanje svetla na suvišnim mestima, ili da se neka od njih zamene dnevnom svetlošću.
Bojler koji godinama nije čišćen ima koeficijent korisnog dejstva ( Pk/Pu ) oko 0,5. Ako ga dnevno, zbog sporijeg zagrevanja vode, držimo uključenog 5 h, a mesečno 150 h, to znači da smo sa takvim bojlerom snage 2 kW izgubili 150 kWh, illi 540 MJ. Pošto se električna energija plaća prema utrošenim kWh, lako se može doći do podatka koliko novca bacamo zbog bojlera koji godinama nije čišćen od kamenca. Čišćenje bojlera možemo uz malo spretnosti uraditi sami, ili platiti majstoru oko 2.500 dinara, što je mala stavka u odnosu na gubitke koje smo stvorili zbog nemarnosti u korišćenju energije. Velika je dilema da li bojler držati stalno uključen. Proverena praksa kaže da je najbolje da ga uključujemo nekoliko sati u režimu jeftine struje.
Najveća stavka kod utroška energije je grejanje čiji izbor zavisi od mnogo faktora, pre svega termo izolacije, raspoloživog energenta i domaćinskog ponašanja. Provereno je da smanjenje temperature od samo jednog stepena stvara do 6 % uštede na grejanju, tako da se moramo navikavati na optimalno preporučene temperature u boravišnom i poslovnom prostoru.
Izolacija objekta, kao efikasna mera uštede energije, može biti spoljašnja i unutrašnja sa materijalima koji su efikasni i postojani za duži vremenski period. Velika ušteda može se ostvariti zamenom dotrajale stolarije, jer najveći gubitak toplote je upravo na vratima i prozorima koji nemaju dobro zaptivanje, ili su pravljeni od lošijeg izolacionog materijala.
Na kraju je vredno pomenuti obećane subvencije i olakšice koje je država i ove godine planirala putem kreditiranja unapređenja energetske efikasnosti, odnosno finansijsku pomoć u iznosu od 50 % domaćinstvima u zameni stolarije i ugradnji solarnih panela. Planirana sredstva za ovu godinu biće, kako je rečeno u nedavnoj izjavi Zorana Lakićevića, državnog sekretara za energetsku efikasnost u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije, deset puta veća nego prošle godine kada je stolarija zamenjena u 1.800 domaćinstava u 67 opština. Kako je rečeno i ove godine biće raspisana dva javna poziva lokalnim zajednicama i izvođačima radova sa planom da se stolarija zameni u 50.000 domaćinstava, a postavljanje solarnih panela u 2.000 domaćinstava. Pribegavanje različitim alternativnim izvorima energije takođe doprinosi energetskoj efikasnosti, ali i zaštiti životne sredine. Solarni paneli su sve popularniji, a njihova cena nije toliko visoka za prosečno domaćinstvo koje se opredeli za alternativne izvore energije
