Tačno pre godinu dana objavio sam, na moj rođendan (10. juli), poklon-članak o napravljenom projektoru pomoću TFT monitora i grafoskopa. Projektor sam radio oko mesec dana, svaki dan pomalo, imajući pre toga jasnu koncepciju i viziju šta želim da postignem sa navedenom konstrukcijom. Kod ovako zahtevnije i složenije samogradnje čovek se opravdano zapita koliko se to isplati i koliko mu sve to kasnije koristi!? Pošto sam veliki zaljubljenik elektronike, iznosim vlastito viđenje i procenu opravdanosti konstrukcije u finansijskom i nekom drugom višem smislu, pošto, veoma često, novac ne čini sve u životu.

Konstrukcija projektora se potpuno isplatila i pravi je izazov za svakog ljubitelja elektronike, ali i moguća prilika da se u startu razočaramo ukoliko nismo precizni u radu. Pre svega, najveći problem je kako izabrati i od pozadinskog osvetlenja odvojiti osetljivi TFT monitor (15 inča) koji dozvoljava mogućnost prolaska jakog snopa svetlosti ispod njega, koji potiče od ugrađene metal-halogene sijalice snage ne manje od 500 W. Pošto je sijalica u zatvorenom metalnom kućištu grafoskopa, potrebno joj je jako hlađenje pri samom dnu, što sam rešio sa dva jaka malošumna ventilatora. Kada sam rešio taj problem, ukazala se potreba da se na neki način ublaže toplotni zraci, a da se ne umanji jačina svetlosti koja prolazi kroz monitor. Taj problem sam rešio pomoću specijalnog stakla koje zadržava prolaz toplotnih zraka, ne u potpunosti, ali u značajnoj meri. Kada smo kod ovog problema, mnogi konstruktori se žale kako da to efikasno reše. Staklo sam našao u specijaliziranoj staklarskoj radnji uz dosta visoku cenu. Nakon rešenja tog problema i postavljanja monitora i fresne (sočiva) grafoskopa, da bi se sprečio uticaj relativno povećane temperature, ugradio sam još dva ventilatora sa strane u ravni ose TFT monitora. Efekat je bio iznad očekivanog, tako da se TFT monitor veoma malo zagreva, što produžuje vek njegovog trajanja. Kontrolu temperature vršim pomoću odgovarajuće sonde, postavljene u blizini TFT monitora, odnosno na mestu gde je najveće zagrevanje.

Pored finansijske isplativosti, prisutan je i psihološki momenat zadovoljstva na kraju gradnje uređaja koji ima jedinu manu što je glomazniji od fabričkog projektora, ali pametnim izborom može naći svoje mesto u bilo kom delu stana. Kolega, kome sam poklonio ovaj konstruktorski rad, je propratio svetsko prvenstvo u fudbalu na terasi porodične kuće uz kućni bioskop. Imao sam priliku da kod njega gledam neke od zanimljivih utakmica, ali i da razmišljam o mogućim tehničkim poboljšanjima sagrađenog projektora, kao što su: korišćenje digitalnog signala (koji je kvalitetniji), upotreba HDMI konekcije (kabla), produženje reagovanja soft-start elektronike za monitor, koji je u startu izložen povećanom naponu struje samoindukcije. Iako je taj problem, u principu, rešen, nije na odmet raditi na njegovom poboljšanju. Rešenje je ugradnja elektrolitičkih kondenzatora većeg kapaciteta na soft-startu, kako bi se produžilo vreme odgađanja paljenja monitora dok se struja ne stabilizuje na dozvoljeni radni napon od 220 V. Upotreba stereo zvuka, takođe, poboljšava ugođaj projekcije na platnu, kao i još veću efikasnost konstruktorskog rada koji besprekorno radi punih šest godina.

Poznato je da jedanaestogodišnji period Sunčeve aktivnosti, pored uticaja na prostiranje radio talasa, pojave polarne svetlosti, magnetna i druga zračenja, itekako utiče na kratkoročnu klimu (ne prognozu!), elementarne nepogode, prinose poljoprivrednih kultura i dr. Takođe, aktivnost Sunca deluje dugoročno na klimu Zemlje, a kada se udruži sa čovekovim uticajem na sve veće zagađenje atmosfere i debljinu ozonskog omotača, onda su posledice daleko izraženije. Nedavno je NASA objavila alarmantne fotografije i snimke koji prikazuju čak tri solarne buktinje na Suncu, koje su se dogodile samo u dva dana. Veruje se da, zbog svoje snage, mogu oštetiti radijske veze, ali daleko više uticati na klimatske i druge promene na Zemlji. Pojačana Sunčeva aktivnost ima dobre veze sa elementarnim nepogodama koje su pogodile naše prostore.

Prema ispitivanju Dž. Edija iz Kolorada, metodom ugljenika C-14, daleke 1977. godine, tokom, do tada proteklih 3.000 godina ljudske civilizacije, površina Sunca bila je „mirna“ gotovo 90 % vremena, ali je najverovatnije da živimo u vremenu nešto pojačanih aktivnosti na površini Sunca. Prema nekim autorima sadašnji dugoročni periodični ciklus otpočeo je 1715. godine.

Srednji ugaoni prečnik Sunčevog diska, posmatranog sa Zemlje, iznosi 31 minut i 59 sekundi. Pošto znamo podatak da je prosečno rastojanje Zemlje od Sunca 149 600 000 km, to se lako određuje da je linearni radijus (prečnik) Sunca oko 695.000 km, odnosno približno 109 puta veći od radijusa naše planete. Masa Sunca iznosi 2*10 na tridesetu kilograma, tj. veća je od Zemljine 330.000 puta. Na osnovu podataka o masi i prečniku Sunca, vrlo jednostavno izračunavamo prosečnu gustinu Sunca od 1,409 g/cm3, što je približno 3,9 puta manja vrednost od prosečne gustine Zemlje. Naučno je utvrđeno da je na prosečnom rastojanju 0,4 prečnika od centra Sunca (0,8 poluprečnika) koncentrisano 99 % celokupne mase, a složenijom matematičkom analizom može se pokazati da je gustina na površini naše zvezde 70.000 puta manja od prosečne gustine (1,409 g/cm3). S druge strane, gustina u centru Sunca iznosi 160 g/cm3 pri enormno velikom pritisku od 3,4*10^12 N/cm2. Pri ovakvim uslovima atomska jezgra Sunčeve materije su skoro 3.000 puta gušće “upakovana” nego metali na Zemlji. Ipak, ono što je nama, naviknutim na zemaljske uslove, teško shvatiti, materija se u Sunčevom jezgru nalazi (!) u gasovitom stanju, što je moguće samo iz razloga izuzetno visokih temperatura, koje iznose neverovatnih 15 miliona stepeni ( C ). Pri ovakvim fizičkim uslovima omogućeno je oslobađanje energije stvorene u jezgru Sunca, konverzijom atoma vodonika u atome helijuma. Ova energija prenosi se ka površini Sunca, koja je neuporedivo hladnija  od centra ( 5.500 stepeni C), u vidu izvornog gama zračenja. Kako sa udaljavanjem od centra Sunca, pored temperature, opadaju pritisak i gustina, to se prvobitno gama zračenje postepeno pretvara u rentgesko i ultravioletno, a ovo u vidljivo zračenje, odnosno u svetlost, koja zrači u okolni prostor i koju mi opažamo. Nuklearna fuzija odvija se na Suncu već oko 5 milijardi godina, koliko je njegova procenjena starost. Prema raspoloživim zalihama vodonika, može se izračunati da će se nastaviti još otprilike 5 milijardi godina.  Svake sekunde u helijum (He) prelazi 600 miliona tona vodonika (H), pri čemu se masa od nekih 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju. Oslobođena energija zrači u obliku elektromagnetnog zračenja i neutrina, manjim delom kao kinetička i toplotna energija čestica Sunčevog vetra i energija Sunčevog magnetnog polja.

Prema kretanju vidljivih detalja (pega, npr.) na Sunčevoj površini, davno je još ustanovljeno da se Sunce obrće oko svoje ose u istom smeru kao i Zemlja. Tokom jednog dana na Zemlji detalji na površini Sunca se pomeraju za 14,38 stepeni, što znači da se Sunce okrene oko svoje ose za 25 dana. Ovaj period rotacije naziva se siderički period. Posmatraču sa naše planete, zbog pomeranja Zemlje oko Sunca u istom smeru u kojem ono rotira oko ose, ovaj period izgleda nešto duži, tačnije 27 dana. Ovako računat period rotacije Sunca, naziva se sinodički period. Pošto Sunce ne rotira kao čvrsto telo, njegovi rubni delovi su zakrivljeni.

Utvrđeno je da u hemijskom pogledu masu Sunca sačinjava oko 71 % vodonika, 26,5 % helijuma, a preostalih 2,5% mase pripada ostalim elementima. Ovih “svega” 2,5 % mase još je uvek mnogo veće od mase Zemlje (skoro 8.250 puta). Na osnovu hemijskog sastava kažemo da Sunce predstavlja vodoničnu zvezdu. Pored električno neutralnih čestica, masa Sunca sadrži podjednaku količinu pozitivnih i negativnih čestica izloženih dejstvu visokih temperatura, kao i ogromnu količinu energije. Agregatno stanje Sunca se naziva “plazma”, te je iz tih razloga, pored toga što je osnovni element mase Sunca vodonik, dakle gas, pravilnije reći da je naša zvezda plazmeno, a ne gasovito telo. Ovakvo stanje, u kojem se materija nalazi, naziva se IV agregatno stanje, pored ostala tri ovozemaljska ( čvrsto, tečno i gasovito). Plazma stanje može postojati samo u uslovima veoma visokih temperatura i visokog pritiska, što je prisutno kod Sunca, nama najbliže zvezde, koja predstavlja izvor života.

 Izvori saznanja: “Radio-amater” broj 7-8/87, “Energija Sunca”, prof.dr.sc. Zdenko Šimić, 2010. godine.

Kroz naše školovanje izučavali smo, a kroz život sistematski upoznajemo različite prirodne zakone. Koliko i kako ih shvatamo stvar je stepena obrazovanja, ličnog stava, opredeljenja i razumevanja. Priroda kroji svoje zakone, ne po meri čoveka, njegovih dobrih, ili zlih namera, osobina i praktičnog delovanja i nemilosrdno kažnjava ako ih ne poštujemo. Zakoni prirode se zasnivaju na uzajamnom skladu postojanja i protivrečnosti, odnosno na borbi suprotnosti i pretvaranju jednog stanja u drugo. Ljudi su odvajkada posmatrali prirodu, njene pojave i znali su, još u staroj Grčkoj, da vremenski precizno  izračunaju pomračenja Sunca i Meseca. Znali su, prenoseći znanja sa kolena na koleno, kako se ponavljaju neki prirodni ciklusi (period od oko 180 godina). Periodičnost i cikličnost su neminovne pojave ispoljavanja prirodnih zakona, njihove uzajamne povezanosti i usklađenosti. Nastanak sveta ne može da se objasni današnjim prirodnim zakonima. Sve je stvorio neko ko je iznad prirodnih zakona, ko im ne podleže, nego ih je precizno i uređeno postavio. Zbog toga je sasvim izvesno da se ne možemo suprostavljati zakonima prirode. Najbolji primeri za to su globalno zagrevanje, prirodne katastrofe, koje nas sve češće pogađaju, i izraženi poremećaji klime na celoj planeti.

Među najpoznatije prirodne zakone spadaju: osnovni zakoni mehanike, Njutnov zakon gravitacije, zakoni električnog i magnetnog delovanja, zakon o neuiništivosti materije, zakoni termodinamike i zakon o održanju mehaničke energije. Mnogi zakoni prirode još nisu otkriveni, ili do kraja objašnjeni. Još uvek se ne zna uzrok nekih teških, sada neizlečivih bolesti, postoje brojna nagađanja o letećim tanjirima, misterija Bermundskog trougla, postojanje “crnih rupa” u kosmosu, moguće postojanje drugih civilizacija, zvezde pulsari i t.d. Zakon je pojava u prirodi koja uvek funkcioniše na isti način.  Naučnici samo objašnjavaju kako neki zakon funkcioniše, ali ne mogu da objasne kako puka slučajnost u prirodi stvara zakone. Kada neko kaže da je svet nastao slučajno, to je vera, religija, a ne naučno tvrđenje. Kada ih sve u globalu sagledamo i analiziramo, dolazimo do zaključka da se od ničega ne može stvoriti nešto. Tako je to i u životu, sve počinje rađanjem, a završava umiranjem, odnosno ponovnim vraćanjem prirodi. Taj put predstavlja jedan pravilan ciklus za svaku jedinku, gde nema izuzetaka, jer se zna koliko u proseku traje jedan životni vek. Pomeranje tih granica zavisi od uslova života, pre svega pravilne ishrane, mentalnog i fizičkog zdravlja. Tu nema privilegija i proizvoljnosti. Postoje istraživanja i tvrđenja da se poboljšavanjem respiratornih i nekih drugih životnih funkcija može produžiti životni vek čoveka, što je izvodljivo ako dozvole zakoni prirode. Ako postoji bilo kakvo sukobljavanje sa njima, zakoni prirode će pobediti. U džunglama, gde nikada nije kročila ljudska noga, vlada savršeni red i “zakon jačeg”, pa se često zapitamo da li je to danas i u društvu. Zakoni koje stvara čovek i zakoni prirode nisu iste konstrukcije, često se sukobljavaju, prkose jedan drugom. Pitanje je ko će pobediti!? Na kraju pobeđuju zakoni prirode, jer su oni iznad svega. Možda je njihovu moć najbolje saznao Nikola Tesla, jer je pre pronalaska električne struje sve dovodio u vezu sa prirodnim silama i mogućnostima kako da se one uspešno koriste i savladaju. Pitamo se koje su to granice u istraživanju prirodnih sila i pojava gde je Tesla stao. Tvrdio je da može osvetliti celu vasionu, da može komunicirati sa drugim civilizacijama, prenositi energiju na velike daljine, da je razgovarao sa književnikom Mark Tvenom koji već nije bio među živima. Mnogi su tada mislili da je skrenuo s uma. Šta ako nije tako?! Tesla je duboko verovao prirodi, nije išao protiv nje i shvatao je duboko filozofski suštinu uzajamnosti, protivrečnosti i suprotnosti. Za Teslu je Bog priroda koja posmatra i kažnjava ako radimo nešto što ne valja. Mnogi se mogu složiti, ili ne složiti sa takvim stavom, ali moramo prihvatiti činjenicu da su zakoni prirode neprikosnoveni i da ih ne možemo menjati i prekrajati po našoj volji. Na stranu neka tvrđenja da u tzv. ”Crnim rupama” vladaju neki drugi zakoni ( zakoni antimaterije), koji su sušta suprotnost prirodnim zakonima. Nauka nije otišla tako daleko da dokaže i te druge zakone koji su antipod postojećim. Kada posmatramo do sada otkrivene zakone prirode, primećujemo uzajamno privlačenje suprotnosti ( električno i magnetno delovanje ), pretvaranje kvantiteta u kvalitet, uzročnost i posledičnost svih pojava oko nas. Za sve postoji: zašto, gde, kako i koliko. Puno grešimo kada kažemo da se nešto slučajno desilo. Slučajnost ne postoji, sve ima svoj uzrok i posledicu. Ljudi, ponekad, nisu ni svesni duboke povezanosti događaja i procesa. To važi, kako za prirodne, tako i za društvene pojave.

Na kraju shvatamo da su zakoni prirode određeni nekim višim silama koje upravljaju svetom. Da li je u pitanju Bog, ili nešto drugo stvar je ličnog shvatanja i verskog ubeđenja. Duboko poštujući religiju, bio sam, kao predavač, u prilici da uđem u verbalnu polemiku sa jednim sveštenikom nakon uvođenja veronauke u školama da mi odgovori čemu služi gromobran na crkvi, da li da je štiti od groma, ili od Boga. Posle svega, našli smo pomirljiv stav, ne zbunjujući učenike mojim naučnim stavovima o materijalnosti sveta i njegovim religijskim stavom o delovanju nekih drugih (viših) sila. Sve su iznad naših moći i jednake su prema svakom čoveku. Moramo ih poštovati, uređivati život prema njima i prihvatati kakve jesu.