U Srbiji su obnovljivi izvori energije činili 30,7 odsto bruto potrošnje električne energije 2020. godine, objavila je evropska agencija za statistiku Eurostat. Udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora bio je pribilžno isti kao i godinu dana ranije, a u odnosu na 2004. godinu povećan je za 12 odsto. Albanija 100 odsto bruto potrošnje energije dobija iz obnovljivih izvora, Crna Gora 61,5 odsto, a Severna Makedonija 23,5 odsto, što je manje nego prethodne tri godine. Norveška i Island su proizveli više električne energije iz obnovljivih izvora nego što je bila njihova ukupna potrošnja (113,8 odsto i 102,7 odsto). Obnovljivi izvori energije činili su 37 odsto bruto potrošnje električne energije u EU 2020. godine, u odnosu na 34 odsto koliko je bilo godinu dana ranije. Energija vetra je činila 36 odsto ukupne električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, a hidroenergija 33 odsto. Preostala trećina električne energije dolazila je iz solarne energije (14 odsto), čvrstih biogoriva (8 odsto) i drugih obnovljivih izvora (8 odsto).

Izvor: energetskiportal.rs

23. februar 2022., hotel "Sheraton", Novi Sad

Međunarodna investiciona konferencija "EE kroz upotrebu solarne i energije biomase" .

Budi proizvođač sopstvene električne i toplotne energije.

Saznaj i upoznaj tehnologije, projektante i izvore finansiranja SOLARNE i energije BIOMASE

PRIJAVA NA LINK

Svako napredno učenje ima određeni smisao u životu, a kada neko svoje znanje i blistavu pamet uspešno pretoči u praksu, onda je u pitanju prepoznatljivi smisao života, školovanja i kasnijeg stručnog usavršavanja. Najbolji primer za navedenu konstataciju zabeležili smo u krugu porodice mašinskog inženjera Radeta Đukića koju smo posetili krajem meseca jula sa namerom da slikom i rečju zabeležimo priloge za drugi ciklus republičkog projekta pod nazivom “Mala škola uštede energije”, odnosno konstrukciju solarnog kolektora koji je stavljen u funkciju. Kolektor čini šest solarnih ploča koje su postavljene pod određenim nagibnim uglom u dvorištu i povezane u sistem zagrevanja sanitarne vode koja se može koristiti u različite svrhe u ovom naprednom gradskom domaćinstvu.

„Na ideju sam došao kroz razgovor sa prijateljima i kolegama, a počelo je iz želje na uštedi enerije u korišćenju sanitarne vode u porodičnom domaćinstvu. Šest panela povezani su u sistem koji zagreva vodu pomoću energije Sunca. Tako se ostvarila ideja da uspešno primenim znanje sa fakulteta gde sam puno naučio o alternativnim izvorima energije. Otac je u početku bio protiv ove gradnje zbog postavljanja kolektora na krov, ali smo kasnije našli kompromisno rešenje da to bude u dvorištu pored kuće, a ne na krovu“, kaže nam konstruktor Rade.

Ovaj vredni mašinski inženjer ( smer termotehnika ), sa nekoliko položenih licenci ( tipovi: 330, 381 i 430 ) nam otkriva da je bio na specijalizaciji u Narodnoj Republici Kini i da je tamo upoznao različite mogućnosti uštede energije.

“Oni su osmislili interesantne načine korišćenja, čuvanja i transformisanja energije za pogone automobila, brodova, motora, napajanje „pametnih telefona“, za grejače u jaknama, dok se kod nas, pored priznatih stručnjaka, znanje iz ove oblasti još uvek nedovoljno koristi u praksi. Njihovi instituti se maksimalno bave uštedom energije, jer to primenjuju gde god je moguće”, ističe naš sagovornik.

Kako nam Rade objašnjava, njegov solarni sistem zagreva vodu koja se dovodi do panela, odnosno odvodi do rezervoara ( 300 litara ) sa dve cevne “zmije” i magnezijumskom anodom. Jedna cevna “zmija” se koristi za grejanje vode rezervoara navedene zapremine, a druga je namenjena za priključenje nekog gasnog kotla, ili toplotne pumpe u periodu kada nema Sunca. Tu postoje tri grejača snage po 3 kW koji se mogu spojiti na mrežni napon da to bude kao neki treći sistem u zagrevanju sanitarne vode. Efektivne mogućnosti uštede energije u zimskom periodu iznose do 20 %, a u letnjem periodu od 50 % do 100 %, što zavisi od zapremine rezervoara.

“Mi uspevamo ostvariti skoro dve trećine štednje energije dobijanjem tople vode pomoću energije Sunca, a kada bismo povećali zapreminu rezervoara ušteda bi se znatno povećala”, a zatim Rade dodaje da se ova investicija isplati u periodu do sedam godina i da svako domaćinstvo u gradu, ili na selu, uz skromna ulaganja, znanje, volju, veštinu i iskustvo, može napraviti ovakav solarni sistem.

Ono što smo na kraju razgovora primetili je velika podrška od strane porodice, želja da se život učini bogatijim, savremenijim i da se maksimalno koristi energija Sunca, a posebno izdvajamo neskrivenu skromnost vrednog konstruktora koji svoje bogato znanje i potvrđeno iskustvo primenjuje i prenosi i na radnom mestu u JKP “Drugi Oktobar” Vršac, gde radi kao tehnički rukovodilac.

Posle najveće hidroelektrane u ovom delu Evrope, Đerdapa 1 i 2, opština Kladovo dobila je juče i najveći solarni park od 13.600 metara kvadratnih panela snage dva megavata. Solarni paneli su postavljeni na površini od 4,5 hektara, nedaleko od sela Velesnica, i danas je pušten u rad drugi blok elektrane u koji je firma Solaris Enerdži (Solaris Energy) iz Srbije uložila tri miliona evra.

“Drago nam je da smo posle posle tri godina zajedničkog rada na ovom projektu završili drugi blok prve faze. Najveći doprinos ovom objektu u periodu izgradnje dali su upravo meštani Kladova i lokalne firme, jer je u tom periodu bilo angažovano preko 30 ljudi. Doprineli smo da ovoj opštini donesemo nova radna mesta, jer ćemo imati četiri kvalifikovana čoveka za upravljanje ovim modernim objektom”, rekao je na otvaranju Miloš Kostić, direktor firme Solaris Enerdži. On se zahvalio i lokalnoj samoupravi što je na brz i efikasan način, i praktično bez čekanja u rekordnom roku, dodelila sve potrebne dozvole za početak rada na ovom projektu.

Vodeći se ovim primerom, predsednik opštine Kladovo, Radovan Arežina, podvukao je opredeljenost lokalne samouprave da efikasim radom prizove i ostale investitore da ulažu u ovu opštinu. ”I na ovom primeru smo pokazali da umemo i možemo, pokazali smo kako treba da se ponaša odgovorna lokalna samouprava koja razmišlja o budućnosti”, kazao je on.

Ministar rudarstva i energetike Srbije, Aleksandar Antić, koji je prisustvovao ovom velikom događaju, istakao je da je ovo veliki dan za ljude koji su pokazali veliku hrabrost i entuzijazam da uđu u investiciju proizvodnje “zelene energije”. “Jako sam srećan što je u ovom slučaju pre svega reč o našim sunarodnicima, mladim ljudima koji su pokazali korak sa vremenom koji Srbija treba da prati ulazeći u Evropsku uniju i koristeći obnovljive izvore energije”, rekao je Ministar Antić. On je istakao da će proizvodnja iz kladovskih solarnih panela značajno uticati na energetski sistem Srbije. “Srbija danas proizvodi oko 21 procenat električne energije iz obnovljivih izvora, a 2020. ćemo morati da potrošnju iz obnovljivih izvora podignemo na 27 procenata. Zato će u realizaciji tog cilja ovakvi projekti u budućnosti biti najznačajniji. Jer, ne samo da su to naše obaveze koje smo mi kao država preuzeli pred međunarodnim institucijama, već je važno za budućnost naše dece”, dodao je ministar Antić. Zaključio je da vreme prljavih izvora energije prolazi i da obnovljivi izvori, kao što su solarni i vetro-parkovi, energija iz bio mase, termalna energija postaju budućnost i prioritet Vlade Republike Srbije i ministarstva rudarstva i energetike.

Izvor: Ist Media

Firma Petaže Wind doo je realizovala još jedan uspešan projekat ,,Stand alone sistem 11.04kWp” i time potvrdila da je sigurno lider u regionu u obnovljivim izvorima energije.
Projekat je realizovan u opštini Pećinc, mesto Ašanja gde je postavljen sistem koji prevashodno služi za navodnjavanje. Objekat se primarno sastoji od trofazne pumpe nominalne snage 7.5kW.
Ostatak potrošača u objektu sačinjavaju standardni kućni potrošači.

Solarni paneli su montirani na zemlji i orjentisani su ka južnoj strani sveta, pri čemu su paneli montirani tako da zaklapaju ugao od 330 u odnosu na horizont. Solarne baterije su smeštene u zatvorenu prostoriju, u posebnom delu namenjenom za postavljanje istih. Komandni orman sa invertorom je takodje smešten u zatvorenu prostoriju.

Samostalni fotonaponski sistem se sastoji od 6 string0ova (grupe) PV solarnih panela koji sadrže po 8 solarnih panela tako povezanih da čine ukupno 48 PV solarna panela I ukupnu instalisanu snagu od 11.04kWp. Svaki solarni panel je snage 230Wp. Sistem sadrži 48 solarnih baterija od 100Ah i trofazni invertor nominalne snage 24kW. U okviru sistema je instaliran i razvodni orman koji sadrži kontroler punjenja baterija i potrebne zaštititne elemente.

Za postavljanje panela se koristi adekvatna aluminijumska konstrukcija,  proizvođača  ALUMIL,  uz  pomoć  koje  se  postižu  potrebni  uslovi  za postavljanje solarnih panela, kako bi se dobilo maksimalno iskorišćenje zračenja Sunca.

Za  električno  povezivanje  solarnih  panela  koristi  se  solarni  bezhalogeni provodnik u crnoj i crvenoj boji preseka 4mm2/6mm2. Električna konekcija između panela  je  ostvarena  upotrebom  MC4  konektora  i  T  razdelnika.  Metalni  delovi konstrukcije  i  panela  se  galvanski  povezuju  sa  postojećom  gromobranskom instalacijom.

Orman sadrži nadnaponsku zaštitu, zaštitu od preopterećenja i kratkog spoja, kako na DC strani, tako i na AC strani. Sistem sadrži i zaštitu od prekomernog punjenja baterija, inverznog DC napona, kao i od prekomernog  pražnjenja  baterija.  Izlaz  iz  komandnog  ormana,  koji  daje naizmeničnu struju, se povezuje na strujne krugove koji napajaju potrošače.

Nemačka je oborila rekord u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora. Naime 50.6% električne energije 9. juna je proizvedno putem soloarnih panela tačnije 23.1GW. Tri dana kasnije bilo je proizvedeno čak 24.2GW. Ovaj uspeh je utoliko veći ako uzmemo u obzir da teritorija nemačke nije baš osunčana u poređenu sa zemljama koje se nalaze južnije. Naravno pored solarnih panela u nemačkoj veliko učešće u proizvodnji električne energije imaju i vetroparkovi.

Korišćenje obnovljivih izvora nije jeftino ali se na kraju svakako isplati. Nemačka je tokom 2013. godine izdvojila preko 16 milijardi eura za subvencionisanu proizvodnju i odgovorna je za pad cena solarnih panela za preko 80% tokom prethodnih pet godina.

Sve je ovo na kraju imalo za rezultat da cena proizvodnje električne energije putem solarnih panela bude konkurentna ceni proizvodnje sagorevanjem fosilnih goriva. Trenutno cena i dalje pada ali daleko sporijim tempom.

Poznato je da jedanaestogodišnji period Sunčeve aktivnosti, pored uticaja na prostiranje radio talasa, pojave polarne svetlosti, magnetna i druga zračenja, itekako utiče na kratkoročnu klimu (ne prognozu!), elementarne nepogode, prinose poljoprivrednih kultura i dr. Takođe, aktivnost Sunca deluje dugoročno na klimu Zemlje, a kada se udruži sa čovekovim uticajem na sve veće zagađenje atmosfere i debljinu ozonskog omotača, onda su posledice daleko izraženije. Nedavno je NASA objavila alarmantne fotografije i snimke koji prikazuju čak tri solarne buktinje na Suncu, koje su se dogodile samo u dva dana. Veruje se da, zbog svoje snage, mogu oštetiti radijske veze, ali daleko više uticati na klimatske i druge promene na Zemlji. Pojačana Sunčeva aktivnost ima dobre veze sa elementarnim nepogodama koje su pogodile naše prostore.

Prema ispitivanju Dž. Edija iz Kolorada, metodom ugljenika C-14, daleke 1977. godine, tokom, do tada proteklih 3.000 godina ljudske civilizacije, površina Sunca bila je „mirna“ gotovo 90 % vremena, ali je najverovatnije da živimo u vremenu nešto pojačanih aktivnosti na površini Sunca. Prema nekim autorima sadašnji dugoročni periodični ciklus otpočeo je 1715. godine.

Srednji ugaoni prečnik Sunčevog diska, posmatranog sa Zemlje, iznosi 31 minut i 59 sekundi. Pošto znamo podatak da je prosečno rastojanje Zemlje od Sunca 149 600 000 km, to se lako određuje da je linearni radijus (prečnik) Sunca oko 695.000 km, odnosno približno 109 puta veći od radijusa naše planete. Masa Sunca iznosi 2*10 na tridesetu kilograma, tj. veća je od Zemljine 330.000 puta. Na osnovu podataka o masi i prečniku Sunca, vrlo jednostavno izračunavamo prosečnu gustinu Sunca od 1,409 g/cm3, što je približno 3,9 puta manja vrednost od prosečne gustine Zemlje. Naučno je utvrđeno da je na prosečnom rastojanju 0,4 prečnika od centra Sunca (0,8 poluprečnika) koncentrisano 99 % celokupne mase, a složenijom matematičkom analizom može se pokazati da je gustina na površini naše zvezde 70.000 puta manja od prosečne gustine (1,409 g/cm3). S druge strane, gustina u centru Sunca iznosi 160 g/cm3 pri enormno velikom pritisku od 3,4*10^12 N/cm2. Pri ovakvim uslovima atomska jezgra Sunčeve materije su skoro 3.000 puta gušće “upakovana” nego metali na Zemlji. Ipak, ono što je nama, naviknutim na zemaljske uslove, teško shvatiti, materija se u Sunčevom jezgru nalazi (!) u gasovitom stanju, što je moguće samo iz razloga izuzetno visokih temperatura, koje iznose neverovatnih 15 miliona stepeni ( C ). Pri ovakvim fizičkim uslovima omogućeno je oslobađanje energije stvorene u jezgru Sunca, konverzijom atoma vodonika u atome helijuma. Ova energija prenosi se ka površini Sunca, koja je neuporedivo hladnija  od centra ( 5.500 stepeni C), u vidu izvornog gama zračenja. Kako sa udaljavanjem od centra Sunca, pored temperature, opadaju pritisak i gustina, to se prvobitno gama zračenje postepeno pretvara u rentgesko i ultravioletno, a ovo u vidljivo zračenje, odnosno u svetlost, koja zrači u okolni prostor i koju mi opažamo. Nuklearna fuzija odvija se na Suncu već oko 5 milijardi godina, koliko je njegova procenjena starost. Prema raspoloživim zalihama vodonika, može se izračunati da će se nastaviti još otprilike 5 milijardi godina.  Svake sekunde u helijum (He) prelazi 600 miliona tona vodonika (H), pri čemu se masa od nekih 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju. Oslobođena energija zrači u obliku elektromagnetnog zračenja i neutrina, manjim delom kao kinetička i toplotna energija čestica Sunčevog vetra i energija Sunčevog magnetnog polja.

Prema kretanju vidljivih detalja (pega, npr.) na Sunčevoj površini, davno je još ustanovljeno da se Sunce obrće oko svoje ose u istom smeru kao i Zemlja. Tokom jednog dana na Zemlji detalji na površini Sunca se pomeraju za 14,38 stepeni, što znači da se Sunce okrene oko svoje ose za 25 dana. Ovaj period rotacije naziva se siderički period. Posmatraču sa naše planete, zbog pomeranja Zemlje oko Sunca u istom smeru u kojem ono rotira oko ose, ovaj period izgleda nešto duži, tačnije 27 dana. Ovako računat period rotacije Sunca, naziva se sinodički period. Pošto Sunce ne rotira kao čvrsto telo, njegovi rubni delovi su zakrivljeni.

Utvrđeno je da u hemijskom pogledu masu Sunca sačinjava oko 71 % vodonika, 26,5 % helijuma, a preostalih 2,5% mase pripada ostalim elementima. Ovih “svega” 2,5 % mase još je uvek mnogo veće od mase Zemlje (skoro 8.250 puta). Na osnovu hemijskog sastava kažemo da Sunce predstavlja vodoničnu zvezdu. Pored električno neutralnih čestica, masa Sunca sadrži podjednaku količinu pozitivnih i negativnih čestica izloženih dejstvu visokih temperatura, kao i ogromnu količinu energije. Agregatno stanje Sunca se naziva “plazma”, te je iz tih razloga, pored toga što je osnovni element mase Sunca vodonik, dakle gas, pravilnije reći da je naša zvezda plazmeno, a ne gasovito telo. Ovakvo stanje, u kojem se materija nalazi, naziva se IV agregatno stanje, pored ostala tri ovozemaljska ( čvrsto, tečno i gasovito). Plazma stanje može postojati samo u uslovima veoma visokih temperatura i visokog pritiska, što je prisutno kod Sunca, nama najbliže zvezde, koja predstavlja izvor života.

 Izvori saznanja: “Radio-amater” broj 7-8/87, “Energija Sunca”, prof.dr.sc. Zdenko Šimić, 2010. godine.

U 42. izdanju emisije Energija na pametan način pogledajte kako ulaganje u obnovljive izvore energije vaše poslovanje može učiniti pozitivnijim, tačnije kako se solarna energija može iskoristiti u jednom ugostiteljskom objektu. Zatim vas podsećamo šta je to energetska efikasnost i nakoji način svi možemo doprineti očuvanju životne sredine i racionalnijoj potrošnji energije. A bavili smo se i problematikom komunalnog otpada koji predstavlja veliki potencijal za proizvodnju energije.

Vlada Mongolije sponzorisala je inicijativu čiji je cilj opremiti nomade severnih mongolskih pašnjaka prenosnim solarnim sistemima. Već 70% nomada kraj svojih gherova (šatori od ovčije vune) ima postavljeni mali fotonaponski sistem. Čuli smo da je gotovo svako domaćinstvo sa solarnim sistemom nabavilo iz susedne Kine satelitsku antenu i mali crno-beli televizor, kako bi pratili izrazito popularne Kazahtanske sapunice.

Centar za energetsku efikasnost "Cefiks" objavio je tv reportažu povodom završetka projekta "Izrada solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje".

Toplo Vam preporučujemo da pogledate naš kratki film, a možda Vam padne na pamet, da krenete našim stopama i počnete sa izradnjom sopstvene solarne sušare ...