Olovni akumulatori za vozila dnevno gube 1% svog kapaciteta usled samopražnjenja, zavisno od stanja do kog su napunjeni, uključenosti napajanja nekih potrošača dok je automobil parkiran i od temperature okoline. Tako posle 4 do 6 nedelja, ako se vozilo ne koristi, napunjen akumulator gubi i do polovine svog kapaciteta, ukoliko se na bilo koji način ne dopunjava za to vreme. Kada vozilo treba da krene, u tom slučaju, akumulator ne može da upali motor. Ovako neprijatne situacije izraženije su u toku zimskog perioda. U praksi postoje isprobana rešenja, ali zavisi kako ih najbolje primeniti ukoliko nemamo garažu, ili je vozilo stalno napolju. U tom slučaju stvar je spretnosti i konstruktorske sposobnosti kako da upotrebimo opisanu elektroniku ( vidi slike i shemu uređaja ) da nam akumulator bude stalno napunjen.

Prema prikazanoj shemi akumulator se puni konstantnom strujom i time se kompenzira samopražnjenje, pa će akumulator biti uvek napunjen kad nam zatreba. Iz sheme vidimo interesantno rešenje da kod stabilizatora napona ( 7805 ) zajednički priključak ( COM ) nije uobičajeno vezan na masu, već na klizač potenciometra (R1, 250R), kojim se podešava intenzitet struje punjenja. Prema podacima proizvođača ovog interesantnog ispravljača, vrednost konstantne struje u miliamperima ( mA ) treba da je jednaka kapacitetu akumulatora izražena u amperčasovima ( Ah ). Ako je npr. kapacitet akumulatora 55 Ah, treba potenciometrom R1 podesiti struju dopunjavanja na 55 mA. Podešavanje kontrolišemo pomoću preciznog ampermetra, najbolje je digitalnog tipa. Ukoliko nije potrebno struju podešavati za različite tipove akumulatora na potrebnu vrednost, ona se u startu podesi potenciometrom vrednosti 250 oma, pa se isti zameni fiksnim otpornikom odgovarajuće snage. Ampermetar isključujemo nakon izvršenog podešavanja struje punjenja. Radi potpune sigurnosti, dobro je delimično  isprazniti akumulator, pa onda ispitati brzinu i struju dopunjavanja.

Struju punjenja pokazuje svetleća LED dioda, koja se napaja padom napona na tri redno vezane ispravljačke diode (D2, D3 i D4). Ukoliko je akumulator pun LED dioda ( D6 ) ne svetli. Dioda D5 štiti akumulator od priključivanja ispravljača sa pogrešnim polaritetom. Ispravljač može biti stalno priključen na akumulator ( dok ne vozimo, ili ga upotrebljavamo za neke druge potrebe ), ali onda stabilizator napona ( 7805 ) treba da ima dobro hlađenje ( odgovarajući aluminijski hladnjak ). Za akumulator napona od 12 V treba sekundar transformatora ( T1 ) dimenzionisati prema njegovom kapacitetu i maksimalnom naponu punjenja do 14,8 V, tako da opisana elektronika dođe kao idealno rešenje za punjenje, ali i za dopunjavanje akumulatora. Praktičnost je i u tome što nisu velike struje punjenja, a to štiti akumulator od brzog propadanja. Pogrešno je shvatanje da se brzim punjenjem jakim strujama akumulator bolje održava. LED dioda, D6, ( najbolje je da bude crvena ) nam signalizira da li je Acu baterija puna, ili prazna. Kao dodatak navedenoj konstrukciji odabrao sam mogućnost brzog i sporog punjenja, iz prostog razloga ako se desi da je akumulator potpuno prazan, pošto u tom slučaju dopunjavanje dugo traje. Kada Acu bateriju napunimo, onda je prebacujemo na režim “dopunjavanja”, što je rešeno tropolnim prekidačem sa tri pozicije: punjenje, isključeno, pražnjenje.  Srednji izvod prekidača ide na akumulator ( “+” pol ), a preostala dva izvoda na brzo punjenje i na dopunjavanje. Prekidač, zbog većih opterećenja pri brzom punjenju, treba da izdrži struju od 5 do 10 A. Za potpuno ispravan akumulator dovoljno je samo dopunjavanje. Ukoliko, nakon preciznog podešavanja struje punjenja, LED dioda stalno svetli, onda je akumulator pri kraju, ili u kratkom spoju, te ga treba što pre menjati. Da bismo efikasno zaštitili elektroniku od kratkog spoja akumulatora, dobro je na njenom izlazu ugraditi jedan sigurnosni osigurač ( 2 - 5 A  ). Elektronika je isprobana u praksi i dala je izvanredne rezultate, posebno u zimskom periodu, kada nam je najpotrebnije da imamo napunjen akumulator.

Izvor saznanja:
1. Časopis “Funkschau”, broj 9/84,
2. Praktično rešenje elektronike prema priloženoj shemi.

Veoma često me poznanici i prijatelji pitaju i konsultuju u vezi punjenja akumulatorskih baterija različitog tipa i namene kod uređaja kao što su: bušilice, neonske cevi (rezervno svetlo), tranzistori, fotoaparati, mobilni i fiksni telefoni, CD plejeri, laptopovi i sl. Opšte pravilo je da ti uređaji treba da koriste svoje adaptere i punjače, jer se npr. kod laptopa može desiti da zamena adaptera, ili baterije, nije dozvoljena bez unosa licencnog ključa, što predstavlja ozbiljan problem. Zbog toga se kod zamene i punjenja nekih od ovih osetljivih uređaja mora konsultovati sa ovlašćenim servisima, ili boljim poznavaocima same problematike.
Krenimo od uređaja bez koga ne možemo, a to je mobilni telefon. Njegova litijum-jonska, ili neka druga baterija je prilično izdržljiva, brzo se puni i traje po nekoliko dana. Često se desi da zbog varijacija mrežnog napona strada adapter koji nije transformatorskog tipa, a ima dosta osetljivu elektroniku koja se teško opravlja. Najbolja je zamena adapterom odgovarajućeg tipa kod servisa, a nikako kupovinom sumljivih adaptera po buvljacima i kod nazovi „poznavaoca“ mobilne telefonije. Ukoliko nismo uzeli odgovarajući adapter, baterija telefona će brzo da strada, što je nešto veći izdatak. Oštećena baterija se ne može reparirati, jer su zbog neprilagođenog napona stradale njene ćelije u delovima, ili u celini.
Kod zamene baterije na laptopu nikako se ne upuštati u trgovinu sa polovnim komponentama zbog mogućih neprijatnosti. Takve baterije su još uvek skupe na tržištu, a najbolje je da se raspitamo kod ovlašćenih servisa, koji će nam dati odgovarajuće garancije za prodati proizvod. Postoje i različita mišljenja da li stalno držati bateriju na punjaču, ili je povremeno prazniti, a potom puniti. Napraviću jednostavno poređenje, da li je dobro da smo stalno siti „do grla“, ili da jedemo, pa da potrošimo akumuliranu energiju!? Tako se ponaša i baterija, treba da je izložena kontinuiranim procesima punjenja i pražnjenja, čime produžavamo njen radni vek. Baterija vremenom gubi svoj kapacitet, što traži drugačiji pristup kod procesa punjenja i pražnjenja. Sa pravilnom upotrebom može preći preko 1000 punjenja.
Najveće greške se prave kod Acu-baterija prenosnih bušilica koje su zgodne za različite radove. Njihovi adapteri moraju biti odgovarajućeg tipa, jer upotreba viših (neprilagođenih) napona, u odnosu na dozvoljeni, uništava ćelije baterije. Pored predviđenog napona, veoma je važna i jačina struje punjenja. Na svakoj bateriji stoji njen kapacitet (Ah), dozvoljeni napon (6 V, 9,6 V ili 12 V), a na nekima i jačina struje punjenja. Ukoliko to nemamo, dovoljno je malo matematike i poznavanje Omovog zakona, pa da sami napravimo odgovarajući punjač akumulatorske baterije. Ako je npr. izlaz punjača 15 V (Up), a dozvoljena struja punjenja 0,5 A (Ip), nominalni napon baterije 12 V (Ub), onda se njegova struja punjenja reguliše redno vezanim otporom (R) čija je odgovarajuća vrednost: R = ( Up – Ub) /Ip, što znači da je njegova izračunata vrednost R = (15 V – 12 V)/0,5 A = 6 oma. Ukoliko poštujemo navedene propisane vrednosti, koje su istaknute na bateriji, produžićemo njen radni vek. Kod samogradnje punjača praktično je koristiti odgovarajuće regulatore napona koji se mogu naći na tržištu. Ako se baterija u celini menja sa elementima, čiji napon obično iznosi 1,2 V, onda moramo u seriju vezati elemente istog tipa (proizvođač, radni napon i jačina struje, odnosno kapacitet), a onda izračunati vrednost otpora kojim se određuje jačina struje punjenja. Ako uzmemo veću otpornost manja je jačina struje punjenja, a time punjenje vremenski duže. Kapacitet baterije određen je poznatom formulom : q = I*t ( Ah). Tako npr. baterija kapaciteta 2 Ah, kod potpunog pražnjenja strujom jačine 0,5 A može trajati 4 h, ali kod pražnjenja nikada ne ići do kraja, odnosno potpune ispražnjenosti, pošto takav tretman uništava bateriju. Primetili smo da, recimo, neke potpuno ispražnjene NiCd baterije više ne mogu da se pune, jer je došlo do prekida, ili su se ćelije tako spojile da prave kratak spoj, pri čemu strada punjač ukoliko nema odgovarajuću zaštitu. Praktične su i zaštite od potpunog pražnjenja baterije.
Na kraju recimo da su česte greške i problemi nastali od pogrešnog spajanja plus (+) i minus (-) pola izvora i potrošača. Neki uređaji imaju „pametnu“ zaštitu od pogrešnog polariteta, ali većina to nema, što dovodi do kvara na punjačima i na uređajima, kao što su tranzistori i foto-aparati, dok kod mobilnih telefona konekcija i konstrukcija kućišta ne dozvoljava takve greške. U svakom slučaju, treba uvek pogledati kako se okreću baterije svojim polovima u predviđenom kućištu prenosnog uređaja.

Veoma često me poznanici i prijatelji pitaju i konsultuju u vezi punjenja akumulatorskih baterija različitog tipa i namene kod uređaja kao što su: bušilice, neonske cevi (rezervno svetlo), tranzistori, fotoaparati, mobilni i fiksni telefoni, CD plejeri, laptopovi i sl. Opšte pravilo je da ti uređaji treba da koriste svoje adaptere i punjače, jer se npr. kod laptopa može desiti da zamena adaptera, ili baterije, nije dozvoljena bez unosa licencnog ključa, što predstavlja ozbiljan problem. Zbog toga se kod zamene i punjenja nekih od ovih osetljivih uređaja mora konsultovati sa ovlašćenim servisima, ili boljim poznavaocima same problematike.
Krenimo od uređaja bez koga ne možemo, a to je mobilni telefon. Njegova litijum-jonska, ili neka druga baterija je prilično izdržljiva, brzo se puni i traje po nekoliko dana. Često se desi da zbog varijacija mrežnog napona strada adapter koji nije transformatorskog tipa, a ima dosta osetljivu elektroniku koja se teško opravlja. Najbolja je zamena adapterom odgovarajućeg tipa kod servisa, a nikako kupovinom sumljivih adaptera po buvljacima i kod nazovi „poznavaoca“ mobilne telefonije. Ukoliko nismo uzeli odgovarajući adapter, baterija telefona će brzo da strada, što je nešto veći izdatak. Oštećena baterija se ne može reparirati, jer su zbog neprilagođenog napona stradale njene ćelije u delovima, ili u celini.
Kod zamene baterije na laptopu nikako se ne upuštati u trgovinu sa polovnim komponentama zbog mogućih neprijatnosti. Takve baterije su još uvek skupe na tržištu, a najbolje je da se raspitamo kod ovlašćenih servisa, koji će nam dati odgovarajuće garancije za prodati proizvod. Postoje i različita mišljenja da li stalno držati bateriju na punjaču, ili je povremeno prazniti, a potom puniti. Napraviću jednostavno poređenje, da li je dobro da smo stalno siti „do grla“, ili da jedemo, pa da potrošimo akumuliranu energiju!? Tako se ponaša i baterija, treba da je izložena kontinuiranim procesima punjenja i pražnjenja, čime produžavamo njen radni vek. Baterija vremenom gubi svoj kapacitet, što traži drugačiji pristup kod procesa punjenja i pražnjenja. Sa pravilnom upotrebom može preći preko 1000 punjenja.
Najveće greške se prave kod Acu-baterija prenosnih bušilica koje su zgodne za različite radove. Njihovi adapteri moraju biti odgovarajućeg tipa, jer upotreba viših (neprilagođenih) napona, u odnosu na dozvoljeni, uništava ćelije baterije. Pored predviđenog napona, veoma je važna i jačina struje punjenja. Na svakoj bateriji stoji njen kapacitet (Ah), dozvoljeni napon (6 V, 9,6 V ili 12 V), a na nekima i jačina struje punjenja. Ukoliko to nemamo, dovoljno je malo matematike i poznavanje Omovog zakona, pa da sami napravimo odgovarajući punjač akumulatorske baterije. Ako je npr. izlaz punjača 15 V (Up), a dozvoljena struja punjenja 0,5 A (Ip), nominalni napon baterije 12 V (Ub), onda se njegova struja punjenja reguliše redno vezanim otporom (R) čija je odgovarajuća vrednost: R = ( Up – Ub) /Ip, što znači da je njegova izračunata vrednost R = (15 V – 12 V)/0,5 A = 6 oma. Ukoliko poštujemo navedene propisane vrednosti, koje su istaknute na bateriji, produžićemo njen radni vek. Kod samogradnje punjača praktično je koristiti odgovarajuće regulatore napona koji se mogu naći na tržištu. Ako se baterija u celini menja sa elementima, čiji napon obično iznosi 1,2 V, onda moramo u seriju vezati elemente istog tipa (proizvođač, radni napon i jačina struje, odnosno kapacitet), a onda izračunati vrednost otpora kojim se određuje jačina struje punjenja. Ako uzmemo veću otpornost manja je jačina struje punjenja, a time punjenje vremenski duže. Kapacitet baterije određen je poznatom formulom : q = I*t ( Ah). Tako npr. baterija kapaciteta 2 Ah, kod potpunog pražnjenja strujom jačine 0,5 A može trajati 4 h, ali kod pražnjenja nikada ne ići do kraja, odnosno potpune ispražnjenosti, pošto takav tretman uništava bateriju. Primetili smo da, recimo, neke potpuno ispražnjene NiCd baterije više ne mogu da se pune, jer je došlo do prekida, ili su se ćelije tako spojile da prave kratak spoj, pri čemu strada punjač ukoliko nema odgovarajuću zaštitu. Praktične su i zaštite od potpunog pražnjenja baterije.
Na kraju recimo da su česte greške i problemi nastali od pogrešnog spajanja plus (+) i minus (-) pola izvora i potrošača. Neki uređaji imaju „pametnu“ zaštitu od pogrešnog polariteta, ali većina to nema, što dovodi do kvara na punjačima i na uređajima, kao što su tranzistori i foto-aparati, dok kod mobilnih telefona konekcija i konstrukcija kućišta ne dozvoljava takve greške. U svakom slučaju, treba uvek pogledati kako se okreću baterije svojim polovima u predviđenom kućištu prenosnog uređaja.