Sve brži tempo života drastično menja radne navike, odnos prema okolini, ljudi se sve manje druže, a sve više komuniciraju preko savremenih sredstava veze. Zbog toga je opravdano da se zapitamo, šta činiti kako bi održali svoje mentalno zdravlje i životni optimizam. Za to postoji toliko recepata koliko i ljudi, jer se teško za jedinku može izdvojiti univerzalan način ponašanja i praktičnog delovanja. Medicina je utvrdila da se zdravi ljudi ponašaju sa pet konzistentno važnih načina: imaju veliki izbor izvora zadovoljstva i veselja, fleksibilni su kada su pod stresom, svesni su i prihvataju svoja ograničenja i prednosti, tretiraju druge ljude kao individue i, na kraju, aktivni su i produktivni. Jedan od uspešnih načina nalaženja zadovoljstva kod samog čoveka je da ima neki zanimljiv i njemu prihvatljiv hobi. Međutim, važno je znati da čovek ima isti problem ako mu je jedini i samo jedini interes u životu posao, porodica, ili hobi.

Hobi predstavlja neko privlačno dodatno zanimanje, ili interesovanje, posle napornog posla, ali i u drugim situacijama, kao što su višak slobodnog vremena, penzionerski dani, odmor od napornih fizičkih, ili pshičkih poslova. U tom slučaju bavljenje hobi aktivnostima predstavlja dobar ventil (sigurnosti) za otklanjanje napetosti, uspostavljanje psihičke stabilnosti i mentalnog zdravlja čoveka. Ljudi koji se stalno žale na posao i rade ga samo zbog plate, nemaju svoj cilj u životu, stalno su nezadovoljni, ponekad agresivni, nasilni i u sukobu sa samim sobom i svojim okruženjem. Takvi obično manje rade nego što pričaju. Njih veoma lako prepoznajemo tako što nisu u stanju da saslušaju drugoga, prave se da su najpametniji i ne priznaju sosptvene greške. Čovek najbolje uči na vlastitim greškama, ali je njegova vrednost i u tome ako ima spremnosti i vremena da pažljivo sasluša mišljenje drugih ljudi, ne gledajući na sat, ili negde u daljinu.

Svaki pravi hobi se radi iz zadovoljstva, opušteno i smireno. Iz vlastitog životnog iskustva sam spoznao da su me dodatne radne aktivnosti rasteretile u momentima kada mi je bilo najteže, kada sam pomišljao da nemam izlaza u životu. Tada sam, pored svih problema, imao neki životni cilj, a najveći je izvesti decu na put i od njih stvoriti korisne, poštene i radne jedinke koje će znati da brinu o sebi i o svom potomstvu. Mladi ljudi imaju neke druge životne ciljeve, ali je pogrešno ako samo misle na novac, prestiž u društvu i brz poslovni uspeh. Da bi se čovek bavio nekim hobijem mora imati želju i jaku volju, vreme, jasan cilj i potpuno razumevanje njegove porodice. U tom slučaju smo potpuno opušteni, na momenat zaboravimo probleme koji nas šibaju po glavi i, pored svega, nalazimo moguće izlaze iz gotovo svake problemske situacije. Slepo shvatanje da nema izlaza vodi ka rešenjima koja su strana zdravom razumu. Ljudi koji nemaju jasno određene životne ciljeve lutaju i zapadaju u teške probleme iz kojih se kasnije još teže čupaju. Zbog toga je, pored redovne radne aktivnosti, veoma zdravo imati neki hobi koji ne donosi samo materijalnu korist, već zadovoljstvo, opuštenost, sređenost i manje napetosti. Ima raznih vrsta hobija, kao što su: razni sportovi, slikanje, bavljenje muzikom, sakupljanje i restauracija stariteta, lov, ribolov, putovanja, filatelija, pletenje, vezenje, gobleni, kuvanje, fotografija, elektronika, računari i t.d. Čovek prosto oseti kada ima vremena za svoj odabrani hobi, a pravo zadovoljstvo je kada se od toga vidi neki rezultat, kada to ne primećuje samo on, već i drugi ljudi, njegovi poznanici i prijatelji. Tada se sam oseća korisnim pripadnikom zajednice, svoje porodice, radne sredine i mesta gde živi. Savremeni način života proširuje horzonte hobi-aktivnosti, ali može i da ih uskraćuje ako smo previše okupirani poslom, životnim problemima i nedostatkom novca. Zbog toga je prava veština kako uskladiti redovne radne i porodične obaveze sa hobijem koji volimo. Planiranje naših obaveza i principijelno držanje tog plana odražava karakter čoveka, što predstavlja prepoznatljiv način ponašanja za svaku jedinku.

Ovaj višenamenski uređaj za napajanje, kao rezultat samostalne i jednostavne  konstrukcije i nešto dužeg eksperimentisanja sa rezervnim izvorima napajanja, ima dosta široku praktičnu primenu, kako u laboratoriji, tako i u domaćinstvu. Može služiti za napajanje različitih aparata u kombinaciji mreža - baterija, kao što su tranzistorski prijemnici, pojačala male snage, digitalni časovnici, portabl TV i male svetiljke u slučaju nestanka struje u mreži. Njime sam izbacio upotrebu sveće, ili nekada popularne petrolejske lampe u slučaju nestanka struje, što se ranije često dešavalo pri elementarnim nepogodama. Njegova privlačnost je zbog mogućnosti eksperimentisanja sa rezervnim izvorima napajanja koja su nam i danas itekako potrebna. Čak, sa malom dogradnjom, može poslužiti za punjenje litijum jonske baterije mobilnog telefona na mestima gde nemamo mrežnog napona, kada boravimo u prirodi, na izletu i drugim sličnim situacijama. Više puta me ovakvo rezervno napajanje spašavalo pri potpuno praznoj bateriji mobilnog telefona, ali napominjem da sam imao prilagođeno napajanje i za takvu namenu, odnosno odgovarajući kabal za punjenje mobilnog telefona sa rezervnog izvora.

Umesto klasičnih baterija, koje koriste neki uređaji, mogu da se primene olovni (Pb) ili jači nikl-kadmijumski (NiCd) akumulatori. Kada je uključena mreža, baterija, odnosno akumulator, se napaja preko otpornika R2 (Rx), koji je tako dimenzionisan da samo nadoknađuje struju samopražnjenja. Tako npr. za R2 = 5 oma dobijamo da je konstantna struja punjenja Ip = (Ucener – Ubat)/ R2 = (15V – 12V)/ 5 oma = 0,6 ampera ( A ), što odgovara stabilnom punjenju i samodopunjavanju Acu baterije čak nešto većeg kapaciteta. Kod proračuna vrednosti otpornika (Rx) treba voditi računa o struji punjenja i o naponu baterije, što je posebno važno kod NiCd, ili kod litijum jonskih baterija. Svaka akumulatorska baterija na sebi ima označen kapacitet (Ah), napon (V) i struju punjenja (A), što je polazna osnova za bilo koji proračun pre gradnje i praktične primene rezervnog napajanja za različite varijante.

Načelna shema automatskog preklapanja mreža-baterija

Elektronika uređaja ima mrežni transformator ( 220/12V ), grec-spoj fabričkog tipa, dva elektrolita, NPN tranzistor sa hladnjakom, cener diodu i dva otpornika. Tome treba dodati jednu akumulatorsku bateriju većeg kapaciteta koja odgovara za predviđeno rezervno napajanje.

Za sadašnje uslove, umesto tranzistora BD106 preporučujem domaći 2N3055, cener dioda može da bude BZ12, s tim što treba meriti napon na njoj kada se ugradi u uređaj, jer je njena tolerancija prilično velika, pa može ponekad da ne odgovara. Nakon eksperimentisanja, ipak sam se odlučio za cener diodu BZ15, zbog mogućnosti preciznijeg određenja napona i struje dopunjavanja Acu baterije od 12 V, 7 Ah. Za napajanje baterije mobilnog telefona upotrebio sam dobro poznati regulator napona T805 sa konektorom za njeno punjenje. Kolo za punjenje mobilnog telefona nije prikazano na shemi, ali je veoma jednostavno, pošto regulator napona ima tri izvoda, prvi je ulaz ( In ), srednji minus pol, a treći izlazni napon od 5 V ( Out ).

Dioda D3 može da bude bilo koja silicijumska, ili germanijumska ( ispravljačka ) dioda za bar 1 A i inverzni napon od minimalno 100 V, znači da odgovara svaka TV ispravljačka dioda. Iste takve diode mogu da se primene i u ispravljaču. Tranzistor je potrebno ugraditi na aluminijsku pločicu, ili na gotov hladnjak površine 20 cm2 zbog mogućeg grejanja pri većim opterećenjima.

U galeriji slika, pored osnovne pločice sa elektronikom, predstavljeno je rezervno napajanje dve neonke sa njihovom elektronikom, napajanje malog fenjera, digitalnog termometra koji stalno očitava temperaturu i  računara sa što manje dodatnih potrošača. Pretvarač napona za neonku sa 12 V jednosmernog na 220 V naizmeničnog napona opisan je u jednom od mojih ranijih članaka. Za duže napajanje računara trebaju jake Acu baterije i pretvarač sa kontrolisanom, odnosno stabilnom frekvencijom ( 50 Hz ), što nije prikazano na shemi rezervnog napajanja, a za njegovu gradnju treba malo više konstruktorskog iskustva.

Zbog čega je još uvek, posle toliko godina od moje prve gradnje, aktuelna konstrukcija ovog višenamenskog uređaja? On, pre svega, u slučaju nestanka struje u mreži bešumno prebacuje napajanje sa mreže na Acu bateriju, a potrošnja za neke uređaje je beznačajno mala, tako da su vidne uštede i racionalna potrošnja energije. Pre svega, izbegnuta je kupovina još uvek skupih alkalnih baterija koje se ne mogu puniti. Jedina skuplja stavka su akumulatorske baterije čija se kupovina isplati za relativno kratko vreme. Puno znači rezervno svetlo u slučaju nestanka struje u mreži, ili kod napajanja digitalnog sata ili elektronskog termometra, za koje treba vremena za podešavanje posle nestanka, odnosno ponovnog dolaska struje. Za akumulatore većeg kapaciteta potrebne su snažnije ispravljačke diode, a danas se grec-spoj može naći veoma povoljno za veće jačine struje. Ako se opredelimo za snažnije akumulatore, koji služe kao rezervno napajanje, potrebno je voditi računa i o snazi mrežnog transformatora kojima se oni pune, odnosno dopunjavaju. Preciznim baždarenjem postigao sam stanje da me NiCd baterija nešto boljeg kvaliteta godinama besprekorno služila za različite namene i eksperimente. Tako sam spojio korisno i praktično sa delovima jeftine elektronike, izuzimajući Acu bateriju, ili olovni akumulator. Kod laboratorijskih eksperimenata sa pretvaračem napona moramo biti veoma oprezni sa visokim naponom, a kod osetljivih uređaja, kao što su portabl televizori i računari, odabranim radnim naponom, odnosno frekvencijom naizmenične struje koja mora biti stabilna. Izuzetno je složena i, po mom mišljenju, nije isplativa konstrukcija pretvarača napona 12V/220 V sa stabilnom frekvencijom ( 50 Hz ), tako da preporučujem da je bolje kupiti fabrički pretvarač za tu namenu, koji se može dosta povoljno naći  u specijaliziranim prodavnicama i na domaćem tržištu. Ako se odlučimo za takvu kupovinu, pretvarač napona ima elektroniku za automatsko prebacivanje rezervnog napajanja u slučaju nestanka struje, čime ćemo izbeći zadovoljstvo samostalne konstrukcije prema opisanoj shemi. Za mene je bila zanimljivija samostalna konstrukcija koja traži dosta snalažljivosti, vremena i strpljenja. Na kraju se sve isplatilo, pošto uređaj može da napaja, pojedinačno ili istovremeno, više aparata!

Izvori saznanja:
1. Moja radionica za eksperimente i teoriju fizike,
2. Časopis “Radio amater”, oktobra 1974. godine

Ukoliko nam je potrebno da svakog trenutka znamo kada je napon mreže opao ispod neke standardne vrednosti, ili porastao iznad neke druge vrednosti  ( 220V ), a na raspolaganju nemamo voltmetar, tada će nam korisno poslužiti električno kolo koje je prikazano na shemi.

Shema indikatora mrežnog napona (samostalna i proverena konstrukcija)
    

Kao i običan voltmetar, napravljeni sklop se vezuje paralelno postojećoj liniji mrežnog napona i njime se indicira odstupanje napona u granicama od -10% do +5% od nominalne vrednosti 220 V. Drugim rečima, pad napona ispod 90%  ( oko 200 V ) i porast napona iznad 105% ( oko 230 V ) nam signaliziraju dve tinjalice različitih boja ( zelena i crvena ).

Kao što se iz sheme vidi, obe tinjalice ( L1 , L2 ) su priključene na razdelnike napona od 470/280 koma, odnosno 470/260 koma. Ako je napon mreže ispod 200 V ( tj. Ispod 90% od nominalne vrednosti ), ni jedna od dve tinjalice neće svetleti jer je napon na njima nedovoljan da ih “upali”. Ukoliko je napon mreže u granicama od 220 V do 230 V ( odnosno od 90% do 105% nominalne vrednosti od 220 V ) tada će svetleti samo tinjalica L1 ( poželjno je da bude zelene boje ). Ako napon mreže pređe vrednost iznad 230 V ( iznad 105% od svoje nominalne vrednosti ), tada će se upaliti i tinjalica L2 ( poželjno je da bude crvene boje ), što se u praksi, barem, kod nas može desiti i jedna i druga mogućnost ( slika: mereni su naponi na sve tri faze ).

Otpornici su snage disipacije 1/4 do 1/2 W i što veće klase tačnosti ( bar +/- 10%, ako već nemamo na raspolaganju +/-5% ). Veoma je važno odabrati odgovarajuću snagu otpornika.

Na kraju pomenimo i to da, zbog šarolikosti izbora prilikom kupovine komponenti, opisani sklop može indicirati druge vrednosti napona od navedenih, ili da uopšte ne radi. Da ne bi bilo razočarenja nakon konstrukcije, preporučuje se da konstruktor sam, pomoću autotransformatora i potenciometara dimenzioniše otpornike, te ih nakon toga zameni odgovarajućim fiksnim vrednostima, čime se postiže pouzdanost i potpuna sigurnost indikacije mrežnog napona. Prilikom rada, merenja i eksperimentisanja voditi računa o merama bezbednosti od visokog napona, što se odnosi i na kutiju uređaja koja mora biti od plastike, a najbolje je ovu elektroniku ugraditi u kutiju sa osiguračima, ukoliko ima dovoljno mesta za dve tinjalice ( za jednu fazu ), odnosno šest tinjalica ( za sve tri faze ). Praktično rešenje za sve tri faze je da se naprave potpuno identični sklopovi za svaku fazu u zajedničkoj kutiji,  što je zahtevnija radnja prilikom konstrukcije, jer su nam potrebna tri slična kompleta i šest tinjalica. Veoma brzo ćemo uočiti da na fazama ( R, S, T ) nisu iste vrednosti napona prema nuli, tako  da je “pametno” osetljive uređaje priključiti na fazu koja je najbliža optimalnoj vrednosti ( 220 V ). Da ne bismo premeštali uređaje sa predviđenih mesta u prostoriji, faze se mogu veoma lako međusobno zameniti u kutiji sa osiguračima i tako raspodeliti prema osteljivosti svakog uređaja. Najmanje su osetljiva grejna tela ( grejalice, termo-peći, bojleri ), a najviše TV aparati,   adapteri ( punjači za mobilne telefone, laptopove, NiCd i litijum-jonske baterije ) i računari koji ne rade preko UPS-a. Zanimljivo je da klasične, kao i štedljive sijalice, nešto duže rade na naponu koji je ispod, ili blizu 220 V. I za njih možemo odabrati fazni provodnik ( R, S, T ) sa najnižim naponom!