U dugogodišnjoj konstruktorskoj praksi najviše sam se bavio ispravljačima i pojačivačima različite snage, klase, namene i konstrukcije. Ispravljači su neizbežni elektronski sklopovi koji “hrane” uređaj i omogućuju njegov siguran i potpuno stabilan rad. Obično se ugrađuju u kutiju uređaja, a ponekad služe kao izdvojena i zaštićena naponska jedinica. Kako se ispravlja naizmenični u jednosmerni napon, koje su zamke i osnovni proračuni, tema je kojom se za ljubitelje elektronike bavim u ovom namenskom članku. Postoje različiti elementi za ispravljanje napona, kao što su selenski ispravljači, germanijum I silicijum diode, a davno su se koristile i elektronske cevi.
Dobro se sećam davnih početaka kada sam ručno motao transformatore zbog nekih specifičnih zahteva napona na njihovom sekundaru. U ovaj složen radni postupak ne treba se nikako upuštati bez prethodnog poznavanja proračuna transformatora i bez mogućnosti nabavke trafo-limova, kao i provodnika potrebne debljine ( preseka ). Danas se tim zanimljivim poslom retko ko bavi jer su daleko povoljniji uslovi za nabavku transformatora različite snage i potrebnih izlaznih napona.
Ispravljanje naizmenične struje može biti jednostrano i dvostrano, a vrši se pomoću ispravljačkih dioda. Kod jednostranog ispravljanja koristimo jednu diodu, a kod dvostranog možemo to uraditi sa dve, ili sa četiri diode u tzv. Grecovom spoju. Na osciloskopu se vidi talasni oblik napona iza diode, tj. samo pozitivna poluperioda kada je dioda direktno polarizovana.
Upotrebom jedne diode odseca se jedna poluperioda, jer dioda provodi struju samo u jednom smeru. Ako je ispravljač u praznom hodu, a to znači da na njegov izlaz nije priključen nikakav potrošač, izlazni jednosmerni napon ispravljača je 1,41 puta veći od efektivne vrednosti napona na sekundaru: UI =1,41 Us. Kad se na ispravljač priključi potrošač poteći će struja i ovaj napon će se, zbog pada napona na otpornosti žice kojom je namotan sekundar kao i pada napona na diodi, smanjiti i to smanjenje će biti utoliko veće ukoliko je struja potrošača veća ( P=Up*Ip=Us*Is ). Za filtraciju napona obično koristimo elektrolitičke kondenzatore većeg, ili manjeg kapaciteta i radnog napona koji je barem 10 procenata veći od dovedenog napona na njegove izvode.
Dioda provodi samo za vreme poluperioda kada je napon na gornjem kraju sekundara veći od napona na donjem kraju tj. samo za vreme kada je napon na anodi diode veći od napona na katodi. Struja diode teče kroz kondenzator C i puni ga, pa se na njemu javlja pozitivan napon UI.
Dvostrano ispravljanje naizmenične struje može se vršiti čak pomoću dve ispravljačke diode ukoliko imamo tri izvoda na sekundaru transformatora, gde srednji izvod služi kao minus pol izvora, a krajnji simetrični izvodi se vezuju za anode ispravljačkih dioda. Katode ispravljačkih dioda vezuju se u jedno čvorište koje predstavlja plus pol izvora jednosmerne struje. U slučaju da nemamo takve simetrične izvode na sekundaru, već samo dva izvoda, upotrebićemo Grecov spoj sa četiri diode. Kod izbora dioda moramo obratiti pažnju na njihov radni napon i dozvoljenu jačinu struje koja zavisi od radne snage potrošača. Za dobru filtraciju ispravljenog napona najbolje je upotrebiti elektrolitičke kondenzatore kapaciteta od nekoliko hiljada µF, a za njegovo „peglanje“ zavojnice ( induktivitet ) sa feritnim štapom, ili prstenom. Ono o čemu posebno treba voditi računa je presek provodnika koji zavisi od snage uređaja koji koristi struju ispravljača. Najveće zamke i moguća izmenađenja kriju se kod proračuna napona, vrednosti komponenti za filtraciju ( radni napon i kapacitet kondenzatora ) i peglanje napona ( induktivitet zavojnice ).
