Da li je neka baterija punjiva najlakše će vam pokazati oznaka na samom proizvodu ili ambalaži. ,,Rechargeable” je oznaka za punjive baterije koja vam nepogrešivo govori da je možete ponovo koristiti, odnosno puniti.
Pored toga obično će pisati i oznaka kojoj vrsti pripada, kao i koliko dugo može da traje nakon što se napuni. Ovo se obično izražava u miliamperima po satu (mAh). Broj punjenja zavisi od proizvođača, tako da neke baterije mogu da se pune preko 1.000 puta. U ovom članku ćemo se osvrnuti na proverenu mogućnost oživljavanja baterije koja ne pokazuje znake punjenja, bez njenog oštećenja.
Najzastupljenije vrste punjivih baterija imenuju se prema materijalu od kojeg se izrađuju: nikl-metal hloridna ( NiMH), nikl-kadmijumska ( NiCd) i litijum-jonska (Li-Ion) baterija. Prema kapacitetu razlikujemo punjive baterije AAA, punjive baterija AA i punjive baterije 9 V tipa koje su četvrtastog oblika. Punjive baterije imaju radni napon 1,2 V, za razliku od nepunjivih koje su sa radnim naponom 1,5 V. Ne postoji univerzalan odgovor koje su najbolje punjive baterije. Logično, to su one koje su najskuplje i koje dugo traju, tako da se potpuno isplati njihova upotreba.
Gotovo sve litijum-jonske baterije koriste grafitni štapić kao anodu i metalne okside ( kobalt, nikl, ili mangan ), ili fosfat gvožđa kao katodu. U toku punjenja i pražnjenja joni litijuma putuju iz katode u anodu i obrnuto i ugrađuju se u prostor između slojeva grafita, odnosno oksida. Poznavanje ovog hemijskog procesa nam dozvoljava da možemo osvežiti punjivu bateriju kratkotrajnim dovođenjem jednosmernog napona vrednosti od 5 V na njene izvode. Navedeni napon susrećemo na gotovo svakom adapteru mobilnog telefona. Naravno, moramo paziti na polaritet i na vreme zadržavanja tog napona, koje treba da je od 5 do 10 s. Šta se dešava pri tome? Nešto povećan napon će da otkoči slobodan prolaz jona, stručno rečeno da otkoči elektromotorni silu (EMS) koja je najčešće blokirana upotrebom neadekvatnog adaptera koji u sebi nema kontrolu struje i vremena punjenja baterije. Sličan proces dešava se i kod NiCd i drugih čeličnih baterija, tako da ova odavno poznata metoda oživljavanja baterije ima efekta ukoliko to u razmacima ponovimo više puta ako primetimo da se baterija ne puni. Ukoliko posle ovoga primetimo da nismo ništa postigli baterija je definitivno odradila svoj radni vek.
Pošto punjive baterije uglavnom koristimo kod prenosnih uređaja mnogi se zapitaju da li je manjkavo što imaju radni napon od 1,2 V, a ne 1,5 V. Može, ali ne mora da bude problem. Naime, nepunjive baterije alkalnog tipa pri upotrebi veoma brzo spadnu na napon od 1,2 V, dok punjive baterije dosta dugo drže svoj radni napon. Finansijski se potpuno isplati upotreba punjivih baterija koje su na tržištu sve jeftinije i dostižu kapacitet i do 2.200 mAh.
Takođe je zanimljivo kako održavati punjive baterije ukoliko ih stalno ne koristimo. Nikada ne treba da su do kraja ispražnjene, niti da su stalno priključene na punjenje. Najbolje je koristiti fabričke punjače namenskog tipa koji imaju elektronsku zaštitu od „memorijskog efekta“, što je posebna priča. Fabrički punjači savremenijeg tipa čak „prepoznaju“ vrstu baterije i prilagode struju punjenja od koje zavisi trajanje baterije.
Na kraju, da li se mogu puniti baterije koje nisu predviđene da se pune? S obzirom na vrstu hemijskog procesa u njima to nije izvodljivo, mada se ponekad može stvoriti lažna slika punjenja. Upotreba adaptera sa takvim baterijama može dovesti do težih kvarova, ili do pojave visokih temperatura, odnosno do požara u stanu. Isto se dešava sa punjivim baterijama koje su stalno uključene u mrežni napon, što je čest slučaj sa laptopovima, ili sa mobilnim telefonima. Baterija nikada ne treba da je potpuno napunjena, ili da je potpuno prazna. Pravilo “zlatne sredine” važi i za nju!