07. Jul, 2022.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Datum 5. juni, kao svetski dan zaštite životne sredine, odredila je Generalna skupština UN-a, jer se tog dana 1972. godine u Štokholmu ( Švedska ) održala konferencija o zaštiti životne sredine. Na konferenciji je ravnopravno učestvovalo 113 država, a program koji je tada donesen nazvan je UNEP. Predlog da se taj dan označi kao međunarodni dala je delegacija Jugoslavije, što je bio centralni događaj UN-a. Zaštita životne sredine i zdravlje ljudi od tada postaju sve aktuelnija tema u svetu zbog pojačanog zagađenja koju čini čovek svojim nemarom i bahatim odnosom prema prirodi. Priroda nije zaslužila da joj prkosimo jer će nam kad-tad žestoko uzvratiti!

Kakva je uloga pojedinca u zaštiti životne sredine veoma je diskutabilno ukoliko nije na neki način uključen u proces, da neposrednom aktivnošću radi na tom planu. Pre svega, najviše će učiniti ako ličnim primerom sprečava zagađenje prirode i skrnavljenje njenih lepota i ako pozitivne navike prenosi na svoje bližnje. Uređen stan, podrum, garaža, dvorište i radno mesto najbolja su garancija da čovek ispolji svoj neposredan doprinos prema okolini. Priča o ovom problemu nema efekta bez konkretne akcije.

Velika je odgovornost vaspitno-obrazovnih ustanova da neprestano razvijaju radne i kulturne navike na zaštiti životne sredine. Ako su mladi na vreme naviknuti da otpatke bacaju na predviđena mesta, da budu odgovorni za svoju radnu i životnu sredinu i čuvanje blagodeti prirode, onda smo na dobrom putu da pređemo sa reči na dela. Da bi se to postiglo neophodno je stalno podsticanje bez primoravanja i primene drastičnih zakonskih mera. To primarno zavisi od razvijene kulture ponašanja pojedinca i društva, osećanja vlastite i kolektivne svesti i odgovornosti za očuvanje životne sredine.

Najviše zagađenja u prirodi donose industrijska postrojenja ukoliko nemaju valjanu procenu ( studiju ) o ugroženosti životne sredine, ili se ne primenjuju nikakve mere zaštite od isparenja štetnih gasova i prečišćavanja otpadnih voda. Mnoge reke su promenile boju i u njima nema života, a biljni i životinjski svet na ugroženim područjima polako umire. Setimo se područja Loznice kada je zbog hemijske industrije u rejonu nekadašnje Viskoze na biljkama vladalo sivilo, a kod ljudi su dominirale plućne bolesti. Tek kada su se gašenjem Viskoze ljudi i biljke preporodili preti im novo zagađenje zbog   aktuelne  najave iskopavanja rude litijuma na području Jadra. Aktivnost ekoloških organizacija i udruženja građana u Srbiji ne treba vezivati za dnevnu politiku, jer zdravlje čoveka je iznad svega i nema nikakvog opravdanja za nešto što će ugroziti prirodu i njene lepote i narušiti zdravlje ljudi. U rešavanju ovog problema bitna je reč nauke i struke, bez uticaja dnevne politike i aktuelne vlasti, bez obzira ko se u njoj nalazi.

Zaključimo da zaštita životne sredine mora da bude svakodnevna briga, a ne samo formalna obaveza koju je neko zakonom nametnuo. Pored uređene i primenljive zakonske regulative, lokalne zajednice moraju da vode stalnu brigu o planiranju sredstava za uređenje zelenih površina, uklanjanje divljih deponija, prečišćavanje otpadnih voda i za ugradnju kolektorskih postrojenja u slučaju procene o zagađenju vazduha. Takve procene ne smeju da budu samo prolazna obaveza, već izraz realne potrebe procene stanja i htenja da se zdravlje građana uvek stavlja na prvo mesto.

Foto arhiv „Cefix“ Vršac: Učesnici Eko kampa „Vršačke planine - 2016“

TEMPIRANE BOMBE U STANOVIMA

Svedoci smo sve češćih vesti o požarima koji nastaju u stanovima, mahom gradskih, ali i seoskih domaćinstava čiji uzroci mogu biti uglavnom nepažnja, ali i loše stanje električnih, plinskih i drugih dotrajalih instalacija. Pošto su ovakve nemile situacije učestalije u letnjem periodu, nije na odmet da se podsetimo šta sve u kući, ili stanu vreba kao tempirana bomba.

Kao najčešći uzrok požara su loše električne, plinske i vodovodne instalacije, kao i nepravilno rukovanje sa uređajima koji se na njih priključuju. Loša i nepropisna električna instalacija može da bude labav spoj provodnika u razvodnom ormaru sa satovima i osiguračima, loši spojevi u razvodnim kutijama i utičnicama. Još uvek mi je u sećanju jedan čudan, pomalo jedinstven, zahtev prijatelja kome sam davno uradio električnu instalaciju na vikendici. Tražio je da sve spojeve u razvodnim kutijama dobro zalemim i izoliram, a tamo gde to nije moguće da nakon uvrtanja provodnika u četvrtastoj razvodnoj kutiji čvrsto spojim keramičkim klemama. Kasnije mi se pohvalio da su mu klasične sijalice trajale godinama i da nikada nije imao problema sa strujom u objektu koji danas koristi za stanovanje.

Kvalitetna električna instalacija u kući, ili stanu podrazumeva odgovarajući presek provodnika, tako da za utičnice treba da koristimo standardni presek od 2,5 mm2, za sijalice 1,5 mm2, a za jače potrošače veći presek, kao i obavezno uzemljenje koje treba da se izvede na propisan način. Veoma osetljiva mesta su produžni kablovi koji se zbog loših spojeva i obično manjeg preseka često greju i na kraju dovode do samopalenja.

Često se navodi kao potencijalna opasnost punjač mobilnog telefona, ali se uglavnom ne kaže o kojim punjačima se radi. Ako koristimo neadekvatne punjače, ne gledajući koliko daju mA struje, oni će da se greju, a postoji mogućnost i da se zapale. Struja koju daje adapter mora biti nešto veća od maksimalne struje punjenja telefona. Isti slučaj je sa punjačima baterija laptop uređaja. Njihovi složeni punjači moraju biti kompatibilni sa uređajem. Naravno, da se uvek kao dobra navika u ponašanju podrazumeva isključenje prenosnih uređaja kada nismo u stanu, ali i povremena kontrola kada su na režimu punjenja. Ukoliko primetimo pojačano grejanje, takve punjače treba odmah zameniti onima koji odgovaraju uređaju koji ga koristi.

Kod upotrebe električnih bojlera mnogi još uvek smatraju da bojler treba držati stalno uključenim, što je fatalna zabluda. Pored nekoliko zaštita na bojleru, najbolje ga je, kada se voda zagreje, isključiti. Isto se odnosi i na druga grejna tela pored kojih ne treba držati materijale koji su zapaljivi. Električne šporete treba povremeno kontrolisati, posebno stanje uzemljenja svih metalnih delova na njemu. To važi i za eletričnu peglu na kojoj se kvarovi obično dešavaju prilikom pada, nepravilne upotrebe i oštećenja kabla.

Česte greške se prave kod nepravilne zamene topljivih osigurača pri čemu se opravka obično završi postavljanjem proizvoljnog broja bakarnih licni, što nije preporučljivo. Najbolje je koristiti originalne patrone, ili automatske osigurače preporučene amperaže, kao i FID-ovu sklopku koja nas može efikasno štititi od strujnog udara.

Plinske instalacije su veoma čest uzrok požara, tako da ih treba redovno kontrolisati i testirati od strane stručnog lica, a na njima koristiti proverene uređaje koji imaju odgovarajuće ateste. Plinske boce treba držati na sigurnim mestima, nikako na visokim temperaturama, u blizini plamena, niti na mestima gde su moguća oštećenja priključaka i sigurnosnih ventila.

Na kraju je važno istaći da je kod zaštite od požara odlučujući ljudski faktor, jer od njega zavisi efikasnost preventivnih mera. Nepažnja i odsustvo stalne kontrole dovode do težih posledica. Često sam mojim bivšim učenicima na predavanjima o električnoj struji ponavljao poznatu narodnu izreku: „Struja je dobar sluga, a zao gospodar“. Sa strujom se ne smemo igrati, već znati poštivati njene zakone, a složene opravke prepustiti stručnim licima.

Tagovano

Međunarodni dan planete Zemlje obeležava se svake godine 22. aprila u cilju namernog skretanja pažnje svetskoj javnosti na značaj očuvanja prirode i sprečavanja negativnih posledica ljudskih aktivnosti po radnu i životnu sredinu. Ovaj značajan datum obeležava se od 1970. godine, a Generalna skupština UN donela je 2009. godine posebnu Rezoluciju ( А/RЕS/63/278 ) sa ciljem da istakne globalni značaj obeležavanja tog datuma u cilju upozorenja na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama zbog razvoja industrije, povećanja potrošnje energije, globalnog zagrevanja, klimatskih promena i smanjenja ozonskog omotača kao poslednje linije odbrane. Cilj je da svetska populacija postane iskrenija i svesnija svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živimo.

Ljudi su, zahvaljujući svojim aktivnostima, najveći krivci za menjanje klime čitave planete i narušavanje prirodne ravnoteže. Globalno zagrevanje je svetski problem, a efekat „staklene bašte“ sve je prisutniji, što utiče na biljni i životinjski svet. Krčenje šuma i svesno uništavanje zelenih površina dovodi do oslobađanja manje količine kiseonika, a isparavanje štetnih gasova iz industrijskih postrojenja dovodi do opasnog zagađenja životne sredine. Nije nikakvo čudo što se sve više u svetu javljaju pokreti „zelenih“ koji svojim aktivnim delovanjem pokušavaju da brane i odbrane prirodu od negativnih posledica urbanizacije i bahatog odnosa čoveka. Velika opasnost je zagađenje pesticidima koje je karakteristično za područje Vojvodine. Voće i povrće nemaju više specifičnu prirodnu boju i ukus, jer upotreba raznih hemikalija za ubrzano sazrevanje i usporavanje trulenja daju vidljive negativne posledice, tako da treba razmisliti koliko se svaki dan trujemo, a da toga uopšte nismo svesni. Tretirano voće i povrće poznaju se po neprirodnoj boji, čudnom ukusu i mirisu. Pre njegove upotrebe za jelo treba izvršiti detaljno pranje i ljuštenje kore koja je upila otrovne supstance.

Za konretne mere borbe za planetu Zemlju treba imati razvijenu nacionalnu strategiju privrednog razvoja, sa jasnim planom kako štititi prirodna dobra i kvalitet života. Zdravlje čoveka treba da bude primaran cilj, što znači da zaštitu životne sredine ne treba nikada podređivati aktuelnoj dnevnoj politici. Pored efikasnog provođenja važećih zakonskih i podzakonskih mera i propisa, veliku odgovornost imaju državni organi, lokalne zajednice, organizacije i stručne institucije, ali i građani koji su itekako odgovorni za uređenje radnog i životnog prostora. Izgled stana, kuće, dvorišta, podruma, bašte i drugih prostora koji se svakodnevno koriste najbolje govori kakav je odnos pojedinca, ili kolektiva na uređenju okruženja. Odlaganje smeća i otpada, posebno elektronskog, mora da bude organizovano na propisan način sa svim potrebnim merama zaštite, a ne da se smešta na divljim deponijama kojih još uvek ima na prilazima seoskim i gradskim naseljima. Da bi se to postiglo mora biti razvijena lična i kolektivna svest i odgovoran odnos prema prirodi i planeti Zemlji. Krajnje je vreme da shvatimo da je naša planeta toliko ugrožena da i ovaj dan treba da bude na najbolji način iskorišćen kao apel za konkretnu akciju na njenoj zaštiti.

Zaključimo nečim veoma zanimljivim o ekološkom dugu: „Za život nam nije dovoljna jedna Zemlja - trenutno nam treba 1,75 planete!“ To znači, prema proverenom navodu, da nam je, da bismo bili na „nuli" potrebno 1,75 Zemlje, tvrdi Katarina Stevanović, dobro obaveštena novinarka BBC servisa.

Izvor saznanja:
https://www.zjzpa.org.rs/dan-planete-zemlje-2

 

 

PokloniIOtpadSkloni