09. Dec, 2019.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Električni bojleri, kao uređaji gde se voda zagreva, posebno su pogodni za taloženje kamenca. Pored toga, oni su konstrukcijski pogodni za taloženje svih primesa iz vode. Pošto je bojler uređaj kod koga kroz grejač prolazi električna struja, pri čemu se oslobađa određena količina toplote, u njemu se dešava i neka minimalna elektroliza vode, tako da i poseban način vezivanja struje ima neki efikasan uticaj na količinu kamenca.

Čišćenje bojlera od kamenca radimo kada primetimo da se voda u bojleru sporo zagreva, ili se brzo potroši, a često se dešava da se prilikom zagrevanja vode iz bojlera čuju šumovi, klokotanje i pucketanje. Količina kamenca zavisi, pre svega, od tvrdoće vode, ali i od proteklog vremena od kada ga nismo čistili. Na taloženje kamenca utiče i konstrukcija grejača, da li je potopljen u vodu, ili se radi o “suvom” grejaču koji je u keramičkom kućištu. U današnjoj "poplavi " đakuzija, hidromasažnih kada i tuš kabina obični ljudi imaju problem sa taloženjem kamenca, ne samo u bojleru, već i na diznama i pumpama takvih uređaja. Ono što neki magnetni uređaji rade nije odstranjivanje kamenca iz vode, već samo "usmeravanje" molekula kamenca, da bi se što manje taložili na samim uređajima. Kod upotrebe jakih magneta, u kombinaciji sa depuratorima, vek trajanja soli se produžava, a voda izlazi sa manje kamenca nego bez upotrebe magneta. Mnogi tvrde da se nisu posebno pokazali u praksi, a cena im je još uvek visoka i teško se mogu naći u slobodnoj prodaji.

Kada smo rešili da očistimo bojler od kamenca moramo uraditi nekoliko pripremnih radnji: isključiti električnu struju i vodu i obezbediti, za svaki slučaj, novi grejač i kvalitetnu zaptivnu gumu ( “dihtung” ) koja se menja prilikom svakog čišćenja bojlera. Grejač nećemo menjati ako nije pregoreo, ili probio na masu i ako nije deformisan od visokih temperatura i većih komada kamenca koji ga mogu oštetiti. Skidamo ga pažljivo, da ne oštetimo otvor na koji naleže. Ono što je najvažnije, iz kazana bojlera mora se odstraniti sav talog, gde obično ima mulja i čvrstog materijala, a po pravilu ga ima poprilično. Kada smo to uradili ispraćemo kazan bojlera laganim puštanjem vode na ventilu hladne vode. Nakon ovih radnji primetićemo koliko se skraćuje vreme zagrevanja vode u bojleru, čime pravimo znatne uštede. Dodajmo da postoje i tzv. bojleri sa suvim grejačima koji sprečavaju intenzivnu pojavu kamenca, pogotovo kod vode koja u svom hemijskom sastavu ima nevidljivih primesa soli koje dovode do taloženja kamenca.

Prilikom čišćenja bojlera treba proveriti njegov termostat, ispitiujući da li pravilno prekida dotok struje kod zadate vršne temperature. Takođe, treba proveriti zaštitni povratni ventil za vodu koji se nalazi na ulazu cevi hladne vode u bojler. Obično se desi da se prilikom čišćenja bojlera zapuše slavine koje imaju rešetku ( sito ), što primetimo po slabom pritisku vode na česmi u oba položaja, hladna, ili topla voda. Ako je slab pritisak tople vode onda se radi o ozbiljnijem kvaru, odnosno zapušenosti odvodne cevi u bojleru, ili o njenom oštećenju pri dnu. U tom slučaju moramo kupiti novi bojler.

Recimo na kraju da čišćenje bojlera nije jednostavna radnja i ako to ne možemo sami, poveriti je vodoinstalateru, ili električaru. Pri radu se moramo osigurati od strujnog udara tako što ćemo privremeno skloniti napojni kabal 230 V koji ćemo vratiti tek kada se uverimo da nema curenja vode iz kazana.

Često se zapitam, kada nešto opravljam, što mi to treba i da li se uopšte isplati nešto opravljati. Pošto mi u životu novac nije primarna potreba, već zdravlje, stabilna i napredna porodica, planski rad i zanimljiva hobi aktivnost ( primenjena elektronika kojom se bavim od malih nogu ), opuštenost i lično zadovoljstvo stvaranja, na kraju svake uspešne opravke nekog uređaja kažem sam sebi da je vredelo makar pokušati. Zbog toga mi svaka složenija opravka uglavnom uspeva, što je korisno za moje domaćinstvo i bližu familiju, a da ne otkrivam koliko su zadovoljni prijatelji i poznanici na pomoći koju im pružim u pravo vreme, bez namere da na tome zarađujem. Polazim od one poznate narodne izreke „Dobro se dobrim vraća“.

Posebno su mi interesantne opravke uređaja koje sam davno pravio i koji su se kvarili ( pogledati galeriju slika ), ili su zreli za pregled i nadogradnju posle nekoliko godina eksploatacije. O nekim interesantnim primerima opravki pisao sam na ovom portalu, a radi se o uređajima kojih više nema na tržištu, ili su nedostupni rezervni delovi za takve uređaje. Posebno mi je u sećanju uspešna reparacija jednog starog radio-prijemnika ( lampaša ) nemačke proizvodnje iz daleke 1956. godine kada je moj dobar drugar, koji obožava staritete, izdvojio veću sumu novca za zamenu elektronskih cevi koje su pregorele, a davno je prestala njihova proizvodnja. Radio aparat je nakon nekoliko meseci ponovo „oživeo“, ali nije imao FM područje, što sam uspešno nadogradio sa nekim prihvatljivim rešenjima moderne elektronike, stvarajući kombinaciju klasičnog i savremenog prijemnika. Kasnije sam video da se mogu nabaviti radio-aparati sa starim izgledom kutije, ali sa savremenom elektronikom. Cene su im s razlogom još uvek visoke.

Kod većine opravki uređaja polazna osnova pristupa je naći kvar i  njegov pravi uzrok. Svaki drugi pristup je lutanje i traženje „igle u plastu sena“. Zbog toga sam potpuno siguran u uspeh ako imam šemu uređaja po kojoj se opredelim šta je moglo da se desi pa da dođe do kvara. Pored detaljne šeme, potrebno je i profesionalno iskustvo tipovanja na moguća mesta kvara, a to su dotrajali i kratki spojevi, prekidi u napajanju, neispravne komponente, osušeni elektroliti, pregoreli otpornici i na kraju, otkazivanje nekih vitalnih delova uređaja zbog dugog korišćenja. Interesantno je da se u današnjoj proizvodnji većine uređaja planski određuje ograničeno vreme korišćenja posle koga se ne isplati, ili je opravka skuplja od nabavke novog uređaja istog, ili sličnog tipa. Neki proizvođači tehnike namerno planski i sistematski prave takve uređaje zbog prodaje i neisplativosti bilo kakve opravke.

Profesionalci se bave opravkama radi zarade za porodicu i život, ali i oni vode računa koliko se isplati opravka. Neki zanati polako odumiru, kao što su RTV mehaničar, sajdžija, vikler, kovač, kujundžija i još poneki koji nam često zatrebaju. Pošto ih nema, mnogi se odlučuju na pokušaj samostalne opravke. Da li će uspeti, ili ne zavisi od mnogo faktora, spretnosti, znanja i iskustva, te posedovanja potrebnog pribora i alata. Nekada veliku pomoć može pružiti univerzalni tester, tako da nije potrebno skidati komponente sa štampane ploče, mada ponekad možemo  dobiti pogrešnu informaciju o ispravnosti komponente. Elektrolite možemo bez skidanja ispitati pomoću ESR mernog instrumenta, otpornike prepoznati da su neispravni po promeni boje, a poluprovodnike merenjem napona na određenim mestima. Ako pri uključenju pregoreva osigurač uređaja najčešći kvar su ispravljačke diode, ili kratak spoj na elektrolitu za „peglanje“ napona. Kvar se prvo mora otkloniti, a onda krenuti daljim traganjem za drugim uzrocima kvara koji ponekad mogu biti „podmukli“ i teško rešivi i za iskusne majstore.

Na kraju, opravkama se bave uporni i strpljivi, zatim zaljubljenici tehnike koja im u životu nešto znači, kao uspomena na detinjstvo, druženje sa voljenom osobom, uspomena na roditelje, ili im to služi kao kreativna radna aktivnost.

„Letnja škola uštede energije“, koja je u okviru pokrajinskog projekta održana na Vršačkom bregu, predstavlja utvrđenu programsku aktivnost rada i delovanja udruženja građana „Cefix“ iz Vršca. Potvrdila je svoju punu opravdanost,  jer su ostvareni zadati primarni i sekundarni ciljevi projekta u obrazovanju i vaspitanju mladih iz osnovnih škola.

Pošto je na dvodnevnom kampu ( 6. i 7. septembra 2019.) bilo po osam učenika i jedan nastavnik iz seoskih osnovnih škola, njihovo druženje, razgovor i bliže upoznavanje predstavljaju novi kvalitet vannastavnog delovanja škole i nastavnika-volontera koji su uložili svoje znanje i sposobnost da se ličnim primerima doprinosi na uštedi energije. Podsticaj za ovakav odnos i razmišljanje dala su tri predavanja sa nastavnim filmovima gde su izneseni svi raspoloživi primeri na uštedi energije i zaštiti životne sredine. Mlade najviše interesuje kako da štede na punjenju mobilnih telefona, upotreba drugih prenosnih uređaja, ali i rešenja racionalnog grejanja u kući, ili stanu. Sva njihova mišljenja i predloge zabeležila je kamera što će biti koristan materijal za planiranu treću sezonu republičkog projekta o uštedi energije čiji je nosilac AVP „Vila“ iz Vršca.

Najveću pažnju učesnika kampa izazvala je radionica „Eko Brick“, kada su školske ekipe punile po četiri flašice zapremine 0,33 litra sa sitno seckanim otpadom plastičnih kesa, gde je trebalo napuniti najmanje 165 g mase u koju staje veliki broj kesa. Učenici su to radili vredno i pažljivo, takmičarski, sa primarnim ciljem ko će pre ispuniti zadatu kvotu.

Sportske i kulturno-zabavne aktivnosti dale su osveženje kampu, a jutarnja fiskultura za sve učesnike, bez poštede, izazvala je pažnju zatečenih gostiju i ranoranilaca na sportskim terenima Crvenog krsta. Mnogi su primetili kako se osećaju relaksirano i opušteno, pa čak i oni koji nisu navikli na jutarnju fiskulturu. U izvođenju ove aktivnosti nosioci su bili nastavnici koji se u školama aktivno bave fizičkom kulturom.

Organizator letnje škole ( Udruženje „Cefix“ Vršac ) obezbedio je svim učesnicima i članovima gradskog veća Vršca ( Veljko Stojanović i Miroslav Stupar )  belu majicu sa štampanom oznakom „Letnja škola uštede energije,  Cefix“. Pored članova gradskog veća kamp su posetili  direktori osnovnih škola iz Gudurice, Velikog Središta, Pavliša, Uljme i Izbišta. Potrebnu pažnju o radu kampa dali su lokalni mediji u saradnji sa službom gradske uprave koja je zadužena za javno informisanje.

Popunjeni evaluacioni listovi i visoka prosečna ocena ( 8,8 ), koja je data od školskih ekipa, potvrđuju prednosti ovakve nastave u prirodi, gde se upoznaju i prirodne lepote Vršca i okoline. Neskriveni utisci nastavnika, učenika i njihovih roditelja, koji su preuzeli obavezu prevoza u dolasku i povratku, zaslužuju posebnu pažnju. Verni sponzori ove aktivnosti bili su Swisslion“ Takovo i Fabrika vode „Moja voda“ Vršac, koji su na vreme obezbedili dovoljne količine slatkiša i flaširane vode za sve učesnike.

Kamp su finansirali Sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj AP Vojvodina  i udruženje građana “Cefix” Vršac u procentima koji su određeni u kriterijima konkursa za dodelu bespovratnih sredstava, kao i odobrenim revidiranim budžetom sredstava koja su strogo namenska.

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni