23. Jul, 2024.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

 

Dan planete Zemlje obeležava se svake godine u većini zemalja sveta od 22. aprila 1970. godine, kada je širom SAD izašlo dvadeset miliona ljudi na proteste zbog nemarnog odnosa prema radnoj i životnoj sredini. Taj svetski datum odabrala je Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

 

Deset je fascinantnih činjenica o našoj planeti, što je u svakom pogledu čini jedinstvenom u Sunčevom sistemu i upozorenje da o njoj više brinemo.

Zemlja nije potpuno okrugla lopta, već je spljoštena na polovima što je posledica rotacije velikom brzinom ( 1.675 km/h, ili 465 m/s ). Zbog toga je prečnik Zemlje na ekvatoru duži 43 km od prečnika od jednog do drugog pola. Zemlja rotira oko svoje ose od zapada ka istoku. Zajedno sa Zemljom rotira njen vazdušni omotač - atmosfera tako da to ne primećujemo.

Voda pokriva više od 70 procenata Zemljine površine što se svake godine povećava zbog topljenja glečera i globalnog zagrevanja na koje neposredno utiče čovek svojim neplaniranim, ili namernim aktivnostima.

Svemir počinje na visini od 100 km gde se nalazi tzv. Karmanova linija, ali oko 75 procenata svemirske mase nalazi se na prvih 11 km iznad Zemlje. Na visini od 19 do 48 km iznad Zemljine površine lebdi  tanki ozonski omotač kao poslednja linija odbrane od kosmičkog zračenja.

Zemlja ima usijano gvozdeno jezgro što je čini najgušćom i petom po veličini planeta u Sunčevom sistemu. Poluprečnik Zemlje je 6.378 km po ekvatoru.

Ona je za sada jedina planeta na kojoj postoji život sa oko 8,7 miliona vrsta, a nastala je pre 4,5 milijarde godina. Prvi živi svet nastao je u vodi.

Gravitaciono polje Zemlje nije svuda jednako zbog njenog elipsoidnog oblika i nejednakog rasporeda mase. Prosečno ( srednje ) ubrzanje Zemljine teže je 9,81 m/s2 . Ono nije svuda jednako, što zavisi od položaja tela.

Zemlja je planeta ekstrema po pitanju temperaturnih razlika, jer je najviša temperatura izmerena od 56,7 stepeni C, a najniža od - 89,2 stepena C.

Najveći živi organizam na Zemlji je jedinstveni koralni greben uz obalu Australije koji se vidi čak iz svemira. Prostire se dužinom od 2.000 km.

Zemlja je jedina planeta sa aktivnim tektonskim pločama koje su zaslužne za formiranje planina i neprestane tektonske aktivnosti i rad vulkana.

Zemlja ima zaštitni atmosferski omotač, električno i magnetno polje čiji su polovi pomereni u odnosu na geografske polove ( ugao deklinacije ), a južni magnetni pol je u blizini severnog geografskog pola, dok je severni magnetni pol na geografskom jugu. Raspored magnetnih polova prvenstveno zavisi od električnog polja Zemlje.

Zaključimo, pošto je Zemlja tako jedinstvena i razlikuje se od drugih planeta Sunčevog sistema, red je da o njoj vodimo više računa, da je što manje zagađujemo, jer drugo mesto za život nemamo. Koliko god radili suprotno ona će nam vratiti višestruko više jer čovek nije jači od zakona prirode.

Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se svake godine 5. marta, u čast prvog sastanka svetskih stručnjaka na temu energetske efikasnosti, održanog na ovaj dan 1998. godine u Velsu, u Austriji.
Šta je energetska efikasnost i u čemu je bitna razlika između uštede energije i energetske efikasnosti? Ušteda podrazumeva jednostavne korake, koji mogu da se usvoje kao način ponašanja, od gašenja svetla nakon izlaska iz prostorije do recikliranja plastične ili druge ambalaže.

Poslednjih godina u Srbiji je u porastu svest javnosti za promociju i korišćenje čistijih i energetski efikasnijih tehnologija, kao i obnovljivih izvora energije (OIE), što svakako ide u prilog aktivnijoj adaptaciji na klimatske promene i merama mitigacije ( ublažavanja ) koja takođe predstavlja jednu od ključnih komponenti procesa ublažavanja klimatskih promena koje su sve izraženije. U evropskoj bazi podataka moguće je istražiti i pronaći kako se kretala vrednost u udelu obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji.

Osnovni cilj obeležavanja i podsećanja na ovaj značajan datum je podizanje svesti građana o značaju unapređenja energetske efikasnosti i racionalnog korišćenja energije bez narušavanja komfora, standarda života ili ekonomske aktivnosti. To zavisi od odnosa svakog pojedinca, kulture ponašanja, ali i sticanja radnih i kulturnih navika tokom života.

Energetska efikasnost po aktuelnoj „Strategiji razvoja energetike“ posmatra se kao "novi izvor energije“. U Srbiji je potrošnja energije u odnosu na bruto domaći proizvod tri do četiri puta veća u odnosu na zemlje EU, a dva puta u odnosu na zemlje regiona. Zbog toga će u narednom periodu biti izuzetno važno da se sprovedu mere unapređenja energetske efikasnosti kako bi se smanjili nepotrebni troškovi i unapredilo stanje u energetskom sektoru.
Ministarstvo rudarstva i energetike od 2021. godine realizuje Nacionalni program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova kojim se u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave građanima dodeljuju bespovratna sredstva za mere energetske efikasnosti.

"Građani mogu da dobiju subvencije do 50 odsto ukupne vrednosti izvođenja radova na termičkoj izolaciji zidova, zameni stolarije, starih kotlova kao i za ugradnju solarnih panela“, poručila je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu, Dubravka Đedović Handanović.

Srbija je čvrsto opredeljena za proces tranzicije energetskog sektora u kome je unapređenje energetske efikasnosti jedan od najvažnijih strateških ciljeva. Ministarstvo rudarstva i energetike nastaviće da realizuje programe koji smanjuju troškove građanima, daju doprinos zaštiti životne sredine i stabilnosti energetskog sistema, navodi se u zvaničnim dokumentima.
Naslovna slika: Solarni kolektor u dvorištu ing. Radeta Đukića u Vršcu

Izvor saznanja:
https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/svetski-dan-energetske-efikasnosti
https://ekolist.org/obelezavamo-svetski-dan-energetske

Na pravoslavni Božić, 7. januara 1943. godine, umro je slavni naučnik, Nikola Tesla. Otišao je tiho kao jedan od najvećih umova čovečanstva koji je bio zagonetan dok je bio živ i tajnovit kada je svet počeo da ga otkriva. Niko od Teslinih bliskih prijatelja se nije mogao pohvaliti da ga zaista poznaje, ili dovoljno dobro razume. O Tesli je do sada puno rečeno, ali uvek ostaje nešto što je rezultat istraživanja bogatog arhivskog i dokumentarnog materijala.

Na ovaj deo priče o Tesli decenijama se oslanja čitava mitologija o nestanku njegovih najvažnijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, što nikada nije dokazano. Tesla je bezbroj puta ukazivao kakve opasnosti kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima je govorio o opravdanim strahovima da ti projekti ne dođu u pogrešne ruke. Tesla je za sobom ostavio niz zagonetki. Tri spadaju među glavne: Da li je njegov neostvareni koncept o bežičnom prenosu energije naučno osnovan i izvodljiv? Kakve su prirode bili njegovi eksperimenti o zracima smrti i da li ih neko danas koristi? Treće, šta je bilo sa njegovim neprijavljenim  radovima i drugim osetljivim dokumentima neposredno posle smrti?

Tesla će verovatno još mnogo godina izazivati zabune i rasprave o neobičnim idejama koje nikada nije detaljno objasnio. Mnoga otkrića našeg vremena, kao što su laseri, snažni mikrotalasni predajnici, infrazvučni generatori i druga, veoma podsećaju na Tesline ideje. To je jedan od razloga što Teslini radovi i dalje privlače pažnju šire naučne i stručne javnosti u svetu.

Na kraju pomenimo kada je Tesla umro mislilo se da hiljade dokumenata i zabeleški koje je ostavio obuhvataju sve njegove pronalaske. Često su, međutim, iznošene, a mnoge i potvrđene pretpostavke da je Tesla napisao mnogo više nego što se verovalo i da sve njegove beleške nisu prispele u muzej u Beogradu. Da li su neke od njih koristile i dve, tada najveće sile sveta? Danas nam se čini da je konačno jasno da eksploatacija nekih Teslinih izuma traje već decenijama, ali na način koji on nikada nije želeo.

Izvor saznanja: „Tesla - pronalazač za treći milenijum“, Aleksandar Milinković, 4. izdanje „Beoknjiga“, Beograd, 2002. godine

 

 

PokloniIOtpadSkloni