Veoma uspešan radni sastanak članica mreže Banatska platforma održan je u nedelju, 29. avgusta u turističkom objektu Crvenog krsta na Vršakom bregu u cilju upoznavanja odobrenog projekta u okviru programa EKO-SISTEM. Projekat nosi radni naziv „Idejno utemeljenje ekološki svesnog delovanja“, a sprovode ga „Mladi istraživači Srbije“ uz podršku Švedske.

Predstavljanje agende sastanka i prisutnih učesnika članova mreže, pre radnog dela skupa, izvršio je Đorđe Janićijević , a o razvoju mreže Banatska platforma govorio je Dejan Maksimović iz Eko centra „Stanište“. Platforma je nastala 2015. godine kao podsrek aktivnostima lokalnih zajednica Banata u vođenju pregovora za članstvo Srbije u EU, tako da sada broji 32 članice. Ima pet udruženja izvan Banata koja su aktivna u radu mreže. Za period od četiri godine održano je 40 radionica, urađena su dva istraživanja, objavljene dve knjige, namenski snimljene četiri TV emisije. Osnovna tema mreže bilo je praćenje i davanje predloga programa o pregovorima za ulazak u EU.

O samom projektu i njegovom značaju govorio je koordinator Budimir Babić iz Ekološkog udruženja „Avalon“ Vršac. Skraćeni naziv projekta je „Eko svest“, a cilj je da se realno sagledaju brojni problemi stanja i zaštite životne sredine, smisao angažovanja za životnu sredinu, rodna ravnopravnost i značaj neformalnog obrazovanja za životnu sredinu.

Ovim projektom predviđeno je održavanje tri seminara, dve radionice, Internet kampanja i projektni film. Sve navedeno itekako će uticati na jačanje kampanje Banatske platforme,na vidljivost mreže i njenih članica.

O ciljevima i sadržaju Internet kampanje govorio je Mladen Šikanja, ističući osnovne vrednosne okvire, oblike delovanja i načine plasiranja sadržaja radi upoznavanja i stvaranja pokretačke aktivnosti građana.

U tom smislu govorili su i ostali učesnici ovog skupa, uz predlog da se neki sadržaji na prigodan način plasiraju u osnovne i srednje škole sa ciljem šireg uključivanja i neposrednog angažovanja mladih u rešavanju brojnih problema zaštite životne sredine. Bele majice, sa natpisom „Srcem za prirodu“ početni su korak u realizaciji projekta koji treba da se završi do kraja godine. Prvi seminar organizuje se do kraja septembra tekuće godine.

Najstariji automobil na električni pogon, prema nekim saznanjima, napravio je naš naučnik Nikola Tesla uz pomoć rođaka Save, koji je došao u Ameriku da pravi automobile na benzinski pogon. Priča ove čudne poslovne saradnje nije imala kraj u serijskoj proizvodnji električnih automobila,  jer Teslu nisu baš interesovali automobili, ali proizvod te saradnje je automobil sa slike, Pierce-Arrow, model iz 1930. godine/Foto Wikimedia/Aleksander Migl, koji je nakon opsežne rekonstrukcije pogona, 1931. godine dostigao brzinu od 144 km/h, mada je Tesla hteo da ide do 192 km/h.

Motor se sastojao od "energetskog prijemnika" sa 12 vakuumskih cevi, iz koga je "štrčala" antena visine 1,8 metara. Iz prijemnika su, takođe, virile i dve debele cevi dužine desetak centimetara. Najznačajnija osobina Teslinog automobila bilo je to što je za pogon trebalo da koristi tehnologiju sa kojom je Tesla tada eksperimentisao - bežični prenos energije. Prijemnik, ugrađen u automobil bežičnim putem, prima elektromagnetske talase na isti način na koji radio-prijemnik prima signale. Automobil je bio zasnovan na Teslinoj pretpostavci o bežičnom prenosu energije, koja bi svakom električnom uređaju trebalo da omogući rad bez baterija u njemu, ukoliko bi se nalazio dovoljno blizu da bežično prima električnu energiju putem jakog predajnika. Motor je, navodno, radio na 1.800 obrtaja u minuti, za šta je Tesla rekao da je proizvodio dovoljno energije da bi mogao da osvetli jednu prosečnu kuću.

Tesla je navedeni automobil, prema nekim izvorima žute štampe, testirao desetak dana i njime uspeo da dostigne maksimalnu brzinu od 144 km/h. Naravno, automobil nije ispuštao nikakve štetne gasove. Nakon što je završio testiranje, Tesla je, navodno, električni motor ponovo zamenio originalnim benzinskim. "Šuškalo" se da je potom svoj patent prodao Vestinghausu, o čemu nema verodostojnih podataka.

Tragom te informacije, pre nekoliko godina, krenula je redakcija američkog automobilskog portala “Jalopnik”, želeći da istraži da li je taj automobil zaista postojao. I pored toga što nisu došli do jasnih dokaza o postojanju Teslinog elektromobila, on se spominje u brojnim tekstovima i knjigama o slavnom naučniku, pa tako ni njegovo postojanje, ni nepostojanje ne može biti valjano dokazano.

Šta se posle toga dogodilo sa automobilom ostala je velika nepoznanica,  jer je Teslin izum tajanstveno nestao i nikada više nije ugledao svetlost dana. Svi zapisi o ovom Teslinom poduhvatu su neobjašnjivo nestali, ili su izgubljeni, iako je velika verovatnoća da su završili dobro sakriveni od strane velikih kompanija kojima nije u interesu da nemaju zaradu i koje verovatno dobro znaju šta je i kako uradio Nikola Tesla.

Takođe, dobro je poznato da je Tesla stekao mnogo neprijatelja svojim zalaganjem za besplatnom energijom, pa zato ni ne treba da čudi ako su podaci i dokumenti o njegovim eksperimentima skriveni od strane određenih lobija, ili velikih naftnih kompanija. Kada će oni ugledati svetlost dana nikome nije poznato, što Teslin spisak naučnih otkrića još uvek čini zagonetnim, ili se i dalje uvrštava u domen naučne fantazije.

Opisani uzorak automobila nije ničim podsećao na današnje “Tesla” automobile koji su za naše podneblje dostižni samo za bogate ljude, a na našim putevima se još uvek nalazi veoma mali broj punjača za električne automobile. Kada malo trezvenije razmislimo, automobil koji se bežično napaja energijom za pogon elektromotora putem antene iz nekog jakog izvora energije, ili je neka Teslina tajna, ili plod čiste fantazije slavnog naučnika. Takođe je bunila njegova unutrašnjost i komandna tabla sa čudnim instrumentima koji su ostali pod velom tajne, jer njihovu funkciju i kontrolu pogona Tesla nikome nije objasnio, čak ni navodnom rođaku Savi.

Izvor saznanja: Economy.rs

(Članak posvećen 165 - toj godišnjici od rođenja naučnika)

Nikola Tesla, nenadmašni genije, koji je bio daleko ispred svog vremena, patentirao je 1920. godine izum, po njemu nazvan "Teslin ventil", ali čitav vek kasnije naučnici su otkrili da je taj izum puno korisniji nego što se prethodno mislilo, odnosno da može imati neke nove epohalne načine primene, poput kontrolisanog upumpavanja goriva u motore.

Neverovatno je da taj, stotinu godina star izum nije do kraja shvaćen, te da bi mogao da se koristi u modernim tehnologijama dotoka goriva na načine o kojima se dosad nije razmišljalo“, rekao je Leif Ristrof, jedan od veoma zapaženih autora nedavnog naučnog istraživanja kao istaknuti asistent na prestižnom Univerzitetu u Njujorku. „Dok je Tesla više poznat kao čarobnjak električne energije i strujnih kola, konstruktor generatora naizmenične struje, njegov manje poznati rad kontrole toka strujanja tečnosti bio je istinski ispred svog vremena“, ubedljivo dodaje Ristrof.

Tesla je svoj izum nazvao „ventilski vod“, iako je u međuvremenu on dobio ime po njemu. Teslin ventil sastoji se od serije pravilno raspoređenih petlji u obliku suza koje su povezane u nizu. Taj izum napravljen je tako da omogućava protok tečnosti samo u jednom smeru bez potrebe za drugim pokretnim delovima, poput ventila.

Naime, Teslin ventil na neki način radi poput diode za tečnosti, odnosno tek kad kroz njega prolazi dovoljna količina tečnosti, on sprečava da se ona kreće u pogrešnom smeru. Princip rada je takav da u propusnom smeru  komore ne ometaju protok tečnosti ( gasa ), ali u nepropusnom smeru svaka komora deli tečnost na dva dela, od kojih jedan nastavlja da teče slobodno, a drugom se menja smer i zatim meša nazad sa onim delom koji je propušten slobodno. Mešanjem tečnosti koje se kreću u suprotnim smerovima stvara se otpor protoku. Broj ovakvih komora u ventilu određuje koliki će ukupan otpor, ali i pritisak, pri protoku da se stvori.

„Ključno je to da se uređaj pravovremeno uključi kad se u njemu stvore turbulentna strujanja tečnosti u suprotnom smeru, koja začepe cev vrtlozima i ometajućim strujama“, slikovito pojašnjava Ristrof i dodaje da je ta turbulencija mnogo slabija od npr. turbulencije tečnosti u klasičnim cevima, odnosno i do dvadeset puta slabija nego u cevima pravilnog cilindričnog oblika. Upravo zbog toga Ristrof smatra da je Teslin izum veoma moćan u kontrolisanju tokova bilo koje tečnosti, ili gasa, te da se može upotrebiti na više različitih načina, piše “Independent”. 

Danijel Bernuli (1700 - 1782.), poznati švajcarski matematičar, postavio je formulu ( Bernulijeva jednačina ) koja povezuje parametre idealnog fluida pri kretanju ( pritisak, gustina i brzina ). Ovom formulom definiše se raspodela pritiska fluida duž jedne strujne cevi. Do nje se dolazi primenom zakona održanja energije na slučaj stacionarnog proticanja idealnog fluida kroz strujnu cev promenljivog poprečnog preseka. Izazovno je za bolje poznavaoce teorije fluida kako odavno poznatu Bernulijevu jednačinu adekvatno primeniti na Teslin izum, što je veliki domet za fizičare, jer sama jednačina dobija složeniju formulaciju zbog specifičnog oblika cevi. Manje je poznato koliko se Tesla bavio ovim teoretskim problemom, njemu tada poznate Bernulijeve jednačine, pošto su ga više interesovala moguća praktična rešenja.

Mnogi naučnici su se našli u čudu da se o korisnoj primeni izuma dolazi tek posle stotinu godina, što samo još jednom potvrđuje koliko je Tesla bio daleko ispred svog vremena, a nama neminovno preostaje pitanje da li ima još nešto do kraja nedorečeno u bogatoj riznici njegovih pronalazaka. Primera radi, koja je misterija Teslinonog tajnog oružja, da li je moguće potpuno osvetlenje naše planete besplatnim izvorima energije, da li je zaista ostvaren navodni Teslin kontakt sa  dalekim civilizacijama i koju naučnu podlogu može da ima verovanje da je za Teslu Bog priroda sa svojim neprikosnovenim zakonima, koja obične smrtnike, “zasluženo kažnjava za sva loša dela koja čine svom bližnjem!”

Prilog: Aplikacija patenta