Izletište Potok kraj Crvenke prvo je mesto u Srbiji koje je obasjano vetrosolarnom javnom rasvetom. MZ Crvenka, kao pionir u korišćenju obnovljivih izvora energije, nabavila je i elektromobil za prevoz izletnika do Potoka, a kupila je i četiri elektroskutera za komunalne redare. Vetrosolarna rasveta i vozila na električni pogon nabavljeni su od preduzeća „Globus auto“ iz Pančeva.

Montiranjem sijalica koje svetle pomoću vetra i sunca, kao i kupovinom elektromobila i elektroskutera, dali smo podršku primeni zdrave tehnologije i korišćenju obnovljivih izvora energije. Istovremeno smo pokazali i kako energija može da se uštedi - kaže dosadašnji predsednik, a sada član, Saveta MZ Crvenka Hercen Radonjić.

Na Potoku su postavljena četiri stuba, visine devet metara, sa po dve svetiljke na vetar i sunce.

Vetrosolarne rasvetne sisteme u Crvenki montirali smo kao pilot-projekat. Baterije na stubovima akumuliraju energiju koja omogućava da sijalice svetle pet noći uzastopno ako preko dana nema vetra i sunca. Javna rasveta preko vetrosolarnih generatora ima i najsavremenije, tzv. led lampe, koje poseduju mnogo veću jačinu svetlosti, a pritom se ne zagrevaju. One troše čak 80 odsto manje energije od standardnih živinih ili natrijumovih sijalica - ističe vlasnik „Globus auta“ Stanko Kovačević.

Za jedan rasvetni stub MZ Crvenka je platila 6.000 evra, za elektromobil 20.000 evra, a za elektroskuter 1.000 evra. Ipak, Kovačević ističe da je reč o isplativim investicijama.

Za vetrosolarne rasvetne sisteme daje se garancija od pet godina, a njihov vek trajanja je od 20 do 25 godina. Sa vozilima na električni pogon nema zagađenja od izduvnih gasova i buke, a 10 odsto su jeftinija od vozila na dizel gorivo - navodi Kovačević.

Bilo je u planu da se na Potoku postavi još šest vetrosolarnih sistema, kao i da preduzeće „Globus auto“ u Crvenki izgradi vetrosolarnu elektranu. Međutim, Hercen Radonjić kaže da za ove poduhvate ne postoji finansijska podrška, „jer je opština Kula Crvenki za ovu godinu namenila iz budžeta svega dva miliona dinara, što nije dovoljno ni za najosnovniji rad MZ, a kamoli za investicije“.

Vetrosolarna elektrana imala bi snagu od jednog megavata i bila bi prikopčana na elektroenergetski sistem Elektrovojvodine. Proizvodnja bi bila dovoljna da pokrije potrebe Crvenke i Nove Crvenke. Za izgradnju elektrane potrebno je zvanično odobrenje opštine Kula, koja je za taj projekat dala načelnu pismenu saglasnost - kaže Stanko Kovačević.

Izvor: Večernje novosti

Mafijaške grupe danas uključuju se u projekte alternativne energije, solarne ili energije vetra, kao i u zbrinjavanje otpada i njima se služe za pranje novca.

Ekonomska kriza u Evropi okrenula je podzemlje novim oblicima ilegalnih aktivnosti, od krivotvorenja hrane i lekova, do zabranjenog trgovanja otpadom i krađama u energetskom tržištu, objavio je “Europol”.

"Privredni kriminal, između ostalog, i prevare i korupcija koštaju evropske vlade, kompanije i pojedince milijarde evra na godinu dana u izgubljenom porezu i prihodima, a otežavaju i privredni oporavak regije", objavilo je evropsko telo za borbu protiv kriminala u novom izveštaju o organizovanom kriminalu.

Procenjuje se da je 3.600 grupa organizovanog kriminala aktivno u Evropskoj uniji, a deluju uglavnom u tradicionalnim područjima poput međunarodnog krijumčarenja droge, trgovine ljudima i pranja novca.

"Mnoge grupe organizovanog kriminala fleksibilne su u svojim protivzakonitim aktivnostima i sposobne su da brzo identifikuju novu priliku koja se pojavi u ekonomskoj krizi", navodi se u izveštaju.

Izvor: Vesti online

Najveća elektrana na biogas na svetu otvorena je ovih dana u gradu Vaasi na istoku Finske, u postrojenju postojeće termoelektrane Vaskiluodon Voima Oy.

Elektrana koja radi na principu gasifikacije biomase ima kapacitet 140 megavata, a u pogon ju je stavio finski ministar rada Lauri Ohalainen, koji je u pisanoj izjavi ocenio kako će nova elektrana "povećati potrošnju obnovljivih izvora energije i smanjiti upotrebu uglja, poboljšavajući trgovinski bilans Finske".

Procenjuje se da će biomasa zameniti 25 - 40 posto uglja koji se danas troši za proizvodnju električne energije u toj termoelektrani. Biomasa se najviše sastoji od šumskog otpada koji nastaje tokom seče stabala, a šumarstvo je jedna od najrazvijenijih grana u Finskoj. Iako će se ugalj i dalje koristiti za paljenje gasa iz biomase, smanjenje emisije CO2 bit će ogromno - oko 230 hiljada tona na godinu.

Kompanija Vaskiluodon Voima u taj je projekt uložila oko 40 miliona evra.

"Većina proizvodnje električne energije u svetu se oslanja na ugalj, ali nove tehnologije biogasifikacije, uključujući i postupak sušenja biomase viškom stvorene toplote pružaju isplativu alternativu velikim termoelektranama, koje tako mogu povećati udeo biomase i smanjiti emisiju CO2 i drugih gasova", rekao je Juhani Isakssun iz finske kompanije Metso koja upravlja postrojenjem.

Nabavka biomase u okolini same elektrane znači će uštedu od oko 15 miliona evra godišnje, koji će se kroz otvaranje stotina novih radnih mesta i na druge načine investirati u lokalnu zajednicu.

Tim projektom se Finska pozicionira na zavidno visoko mesto po korištenju obnovljivih izvora energije. Relevantno zakonodavstvo EU predviđa da sve zemlje članice do 2020. moraju dobijati 20 posto energije iz obnovljivih izvora, a Finska je već sad na 25 posto, s namerom da do 2020. iz obnovljivih izvora dobiva čak 38 posto ukupne energije.

Izvor: SEEbiz