Najveća elektrana na biogas na svetu otvorena je ovih dana u gradu Vaasi na istoku Finske, u postrojenju postojeće termoelektrane Vaskiluodon Voima Oy.

Elektrana koja radi na principu gasifikacije biomase ima kapacitet 140 megavata, a u pogon ju je stavio finski ministar rada Lauri Ohalainen, koji je u pisanoj izjavi ocenio kako će nova elektrana "povećati potrošnju obnovljivih izvora energije i smanjiti upotrebu uglja, poboljšavajući trgovinski bilans Finske".

Procenjuje se da će biomasa zameniti 25 - 40 posto uglja koji se danas troši za proizvodnju električne energije u toj termoelektrani. Biomasa se najviše sastoji od šumskog otpada koji nastaje tokom seče stabala, a šumarstvo je jedna od najrazvijenijih grana u Finskoj. Iako će se ugalj i dalje koristiti za paljenje gasa iz biomase, smanjenje emisije CO2 bit će ogromno - oko 230 hiljada tona na godinu.

Kompanija Vaskiluodon Voima u taj je projekt uložila oko 40 miliona evra.

"Većina proizvodnje električne energije u svetu se oslanja na ugalj, ali nove tehnologije biogasifikacije, uključujući i postupak sušenja biomase viškom stvorene toplote pružaju isplativu alternativu velikim termoelektranama, koje tako mogu povećati udeo biomase i smanjiti emisiju CO2 i drugih gasova", rekao je Juhani Isakssun iz finske kompanije Metso koja upravlja postrojenjem.

Nabavka biomase u okolini same elektrane znači će uštedu od oko 15 miliona evra godišnje, koji će se kroz otvaranje stotina novih radnih mesta i na druge načine investirati u lokalnu zajednicu.

Tim projektom se Finska pozicionira na zavidno visoko mesto po korištenju obnovljivih izvora energije. Relevantno zakonodavstvo EU predviđa da sve zemlje članice do 2020. moraju dobijati 20 posto energije iz obnovljivih izvora, a Finska je već sad na 25 posto, s namerom da do 2020. iz obnovljivih izvora dobiva čak 38 posto ukupne energije.

Izvor: SEEbiz

Šta konoplja, pečurke, mleko i slama imaju zajedno? Oni su samo neki od stvari koje se koriste za pravljenje „zelenih“ kompozitnih materijala, u kojima su većina ili svi uobičajeni naftni nusproizvodi zamenjeni sa ekološkim supstancama. Sada, zahvaljujući dvema odvojenih studija, izgleda da se treset i cvekla mogu dodati na tu listu.

U Finskoj, VTT Tehnički istraživački centar istražuje načine na koje se gornji sloj prirodnog treseta može ugraditi u panele od termoplastike ili vlakana pod kompresijom.

Treset je navodno savršen materijal za takve primene, ne samo zato što ga ima u izobilju, već što je i jeftin, otporan na vodu, biorazgradiv, i pokazuje veliku otpornost na udare i izdržljivost pri požaru. Pored toga, ne samo da njegova vlakna obezbeđuju strukturalnu snagu kada se dodaju smoli, već i finiji materijal od treseta može biti dodat kao punilo.

Prema VTT Tehničkom istraživačkom centru, plastika koja sadrži treset može biti obrađena korišćenjem postojećih objekata i tehnika, kao što su ekstruzije i ubrizgavanje. Istraživači sugerišu da bi plastika i paneli na bazi treseta mogli biti korišćeni u proizvodima koji se odnose na oblasti kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, roba široke potrošnje, kao i biorazgradiva ambalaža.

Izvor: gradjevinatsvo.rs