Perko Milinković iz Donjeg Dragaljevca pored Bijeljine pre više od sedam godina patentirao je svoj izum "Rotor za pogonsku mašinu na vetar". Do danas nije pronašao način da svoj projekat učini stvarnim u BiH.

Milinković je po struci krojač, a godinama je živeo u Australiji gde je imao svoju farmu. Danas, penzionisani Perko živi sa suprugom u rodnom selu. Na porodičnom imanju pažnju privlače, kako kaže Perko, kuća u australijskom stilu i neobična mašina koju pokreće vetar.

"Na farmi u Australiji sasvim slučajno sam osetio snagu vetra. Pomislio sam koliko vetar ima snage na jednom malom komadu lima, pa sam rešio da usavršim sistem koji bi tu snagu iskoristio. Pravio sam sedam prototipa i nijedan nije bio dovoljno dobar. Ova mašina je visoke efikasnosti i zato sam odlučio da je patentiram", kaže Perko Milinković. Ističe da je ovo drugačiji sistem korišćenja snage vetra od sistema koji su do sada bili poznati.

Iako je krojač po zanimanju, sam je napravio prototip svog izuma koji još uvek nema praktičnu primenu. Od alata je imao samo šlajfericu, brusilicu i aparat za varenje, a napravio je rotor koji ima veliku izlaznu snagu i, prema proračunima stručnjaka, može proizvesti dnevno i do 15 KW električne energije.

On ističe da je najveći problem bilo rešiti ukrštanje osovina koje nose krilca. "Ovde su krilca od 1.30 metara, ali bi bilo najbolje kada bi ona bila dva metra i na većoj visini. Uz opremu za vetrenjače, obavezno dinamu iz Nemačke i aluminijum kao materijal, dobio bi se još bolji model. Za takav prototip trebalo bi oko 10.000 evra, ali ja nemam taj novac", kaže Perko.

Svoj izum Milinković je zaštitio u Republici Sloveniji. Nakon podnošenja prijave u martu 2004. godine, već u oktobru 2005. godine njegov izum patentiran je u Ministarstvu privrede, Agenciji Republike Slovenije za intelektualno vlasništvo. U obrazloženju izuma koji maksimalno koristi snagu vetra navodi se: "Sa izumom predlagani rotor pogonske mašine na vetar odlikuje se po tome što su njegove lopatice sastavljene od dve polulopatice kod kojih se međusobni položaj sam uravnava gledajući na trenutni smer njihovog okretanja i gledajući na smer vetra, odnosno, one se sastavljaju, slažu, prilikom pomeranja prema vetru, tako da se smanjuje njihov otpor".

Jednostavnije rečeno, lopatice naprosto grabe vetar i maksimalno koriste njegovu energiju. Milinković je više od sedam godina vlasnik autorskih prava na jedini bosanskohercegovački izum koji koristi obnovljive izvore energije. "Nisam sumnjao u konačnu odluku da se izum zaštiti. Moralo je proći 18 meseci od podnošenja prijave kako bi stručnjaci sve ispitali i proračunali. Nažalost, ne pronalazim način da se izradi industrijski prototip koji bi ušao u praktičnu primenu i bio dostupan ljudima", kaže Milinković.

Do sada je imao mnogo ponuda za otkup patenta, ali Milinković zna njegovu vrednost. Svake godine redovno plaća održavanje patenta i nada se konačnom, ekonomski isplativom realizovanju projekta. "Nažalost, teško to ovde ide. Da sam ostao u Australiji, do sada bi nešto bilo urađeno. Amerikanci su ga svojevremeno procenili na 4.7 miliona dolara, a u Vazduhoplovnom zavodu "Orao" u Bijeljini procena je bila milion evra. Ipak, zaključujem da se ovde ne može organizovati proizvodnja za tržište i najverovatnije ću patent prodati kako bih nastavio sa realizacijom još nekih svojih zamisli", priča Perko Milinković.

Izvor: Eko kuće (dw.de)

Srbija ima značajan potencijal u obnovljivim izvorima enrgije koji je, na žalost, još uvek
nedovoljno iskorišćen. Jedan od razloga za takvu situaciju je nedovoljna investiciona aktivnost
u ovom sektoru. Očekuje se da će u narednih nekoliko godina doći do krupnih
pomaka u tom pogledu, s obzirom na najnoviji korak Vlade Republike Srbije u smislu prihvatanja
odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice o promociji obnovljive energije
kroz transpoziciju Direktive 2009/28/EC o obnovljivim izvorima energije. Ovom odlukom
Srbiji je postavljen ambiciozni cilj da poveća učešće obnovljive energije u ukupnoj
potrošnji finalne energije na 27% u 2020. godini sa 21.2% u referentnoj, 2009. godini
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je tokom 2012. godine, na osnovu sporazuma
o saradnji sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike
Srbije, sproveo projekat “Političko savetovanje u oblasti obnovljivih izvora energije”
tokom koga su izrađena dva nova i izvršena revizija četiri postojeća, zastarela vodiča za
investiture u postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije:
• IZGRADNJA POSTROJENJA I PROIZVODNJA ELEKTRIČNE/TOPLOTNE ENERGIJE IZ
BIOMASE U REPUBLICI SRBIJI
• IZGRADNJA POSTROJENJA I PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U MALIM HIDROELEKTRANAMA
U REPUBLICI SRBIJI
• IZGRADNJA POSTROJENJA I PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE U VETROELEKTRANAMA
U REPUBLICI SRBIJI

Građani Srbije bi za uvođenje obaveznih termostatskih ventila za radijatore mogli da plaćaju oko 250 evra po stanu prosečne kvadrature, a država će razmotriti mogućnost da im pomogne.

Nabavka će biti obavezni pri prelasku toplana na naplatu grejanja po utrošku, a vrednost jednog termostatskog ventila stručnjaci procenjuju na oko 50 evra. Po Zakonu o racionalnoj potrošnji energije, toplane moraju da predju na nov način naplate do grejne sezone 2015. godine.

"Od 1. januara 2014. godine počinje da radi Fond za energetsku efikasnost koji će domaćinstvima, opštinama, institucijama, omogućiti kandidovanje za projekte energetske efikasnosti, a jedan od prioriteta može biti pomoć u nabavci tih ventila" rekao je za agenciju Beta pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović.

Prema njegovim rečima, još je rano pričati o mehanizmima pomoći građanima, jer program finansiranja i prioriteti Fonda tek treba da se definišu, ali će ta institucija imati mogućnost budžetsko finansiranja, subvencionisanja kamatne stope i davanja garancija preko komercijalnih banaka.

Predsednik Upravnog odbora Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kazao je za agenciju Beta da bi lokalne samouprave trebalo da utvrde pomoć gradjanima pri nabavci termostatskih ventila, pre nego što toplane u Srbiji predju na naplatu toplotne energije po utrošku.

"NOPS je već dao predlog da gradske uprave beskamatno kreditiraju građane prilikom nabavke tih ventila" naveo je Papović i dodao da istovremeno treba rešiti problem gubitaka toplote pri transportu.

Papović je kazao da dosadašnja iskustva gradjana, čije toplane već naplaćuju isporuku toplotne energije po utrošku, pokazuju da cena grejanja može biti veća i do 30 odsto nego ona koju su plaćali po kvadratnom metru.

On zamera i zbog komplikovanog načina izračunavanja utroška toplote iz koga se ne vidi jasno koliki su gubici pri transportu, čime se ti troškovi stavljaju na teret građana.

Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović rekao je za agenciju Beta da većina toplana koje grejanje obračunava po utrošku daje i mogućnost otplate potrebnih ventila na rate, u kom slučaju je rata oko 1.000 dinara mesečno.

Stojanović je potvrdio da distributivne mreže srpskih toplana imaju i do 25 odsto gubitka energije.

"Gubici naših toplana su od 20 do 25 procenata u distributivnoj mreži dok većina evropskih država ima gubitke ispod 15 procenata, zbog čega je prioritet njihova rekonstrukcija radi povećanja energetske efikasnosti" rekao je on i dodao da će kreditom KFW banke od 50 miliona evra 18 srpskih toplana rešiti problem distribucije energije.

Direktor šabačke toplane Milan Stošić kazao je za agenciju Beta da iskustva pokazuju da ušteda u energentima, ali i u novcu, kod novog sistema naplate može biti i do 30 odsto.

"U proseku je novčana ušteda 26 procenata, ali samo ako se potrošači ponašaju racionalno i ako su motivisani da štede. Sami uređaji za pojedinačno očitavanje isplate se nakon tri do četiri grejne sezone. Imamo i ekstremne situacije da su potrošači u prvoj godini uštedeli za celu investiciju, ali i one kojima su računi bili viši nego u sezonama kada je potrošnja bila zajednička" rekao je Stošić.

Stošić je naveo da se u stambenim zgradama građani masovno opredeljuju za pojedinačno merenje utroška toplotne energije, ali da je ta investicija problem socijalno ugroženim porodicama.

U Srbiji se preko toplana greje oko 25 odsto domaćinstava.

Izvor: Akter