Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas da je na javni poziv za izgradnju 317 mini hidroelektrana stiglo 1.380 prijava investitora.

- Prijavilo se više investitora nego što smo očekivali. Samo za područje Surdulice 138, a za područje Vlasotinca oko 40 - rekla je Mihajlović na promociji Projekta ekoturizma i zaštite životne sredine Vlasinskog jezera.

U narednih sedam dana očekuje se još prijava poslatih poštom, a sredinom maja biće formirane rang-liste. Potencijalni investitori će potom biti obavešteni o mogućnosti da sklope ugovor o izgradnji sa lokalnim samoupravama.

Ministarka očekuje da će 317 tih mini-hidroelektarana biti izgrađeno do 2015, odnosno 2016. godine.

Najavila je da će biti još takvih javnih poziva i da se namerava da se još smanji broj dokumenata potrebnih za izgradnju hidroelektrana.

Tender za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini-hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji zatvoren je 5. aprila ove godine.

Ako se iskoristi potencijal na svih 317 mesta, biće izgrađene mini hidroelektrane ukupne snage 110 megavata koje bi trebalo da proizvode 400 gigavat sati električne energije godišnje.

U roku od osam dana po objavljivanju liste potencijalnih investitora biće potpisan trojni memorandum o razumevanju investitora, Ministarstva energetike i lokalne samouprave za svaku pojedinačnu lokaciju.

Tim memorandumom biće određen okvirni rok od šest meseci u kojem investitor treba da pokrene postupak i obezbedi neophodna pravna akta za dobijanje energetske dozvole za hidroelektrane snage veće od jednog megavata, odnosno saglasnosti za objekte manje snage.

Sva struja proizvedena u hidroelektranama koje su predmet javnog poziva, iskazivaće se u energetskom bilansu Srbije i uračunavaće se za ostvarenje nacionalnog cilja za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 27% do 2020. godine

Izvor: Tanjug

Ministar građevine Velimir Ilić uručio je dozvole 31 organizaciji za izdavanje prvih energetskih pasoša za objekte u Srbiji, najavljujući da će u narednih 10 godina na poslovima podizanja energetske efikasnosti biti uposleno oko 100.000 ljudi.

Ministar je istakao da nijedna nova zgrada više ne može da dobije upotrebnu dozvolu bez energetskog pasoša.

On je pozvao Ministarstvo finansija da obezbedi kredite za podizanje energetske efikasnosti starih objekta, kako bi mogli da dobiju energetske pasoše koji će kasnije biti obavezni ako se objekti prodaju, izdaju ili rekonstruišu. Naglasio je da bi ti krediti trebalo da budu kao u evropskim zemljama - beskamatni ili sa malom kamatom, i da bi zahvaljujući tim poslovima mogla da se pokrene cela građevinska industrija Srbije. Građani bi, kako je rekao, vraćali kredit ostvarenim uštedama u potrošnji električne energije, koje idu do 50%.

Ilić je naglasio da je Srbija u toj oblasti najveći rasipnik energije u Evropi i da bi uštedama u trošenju struje u zgradarstvu mogli da "uštedimo jedan Đerdap".
Srbija, prema njegovim rečima, ima veliki potencijal da izvozi energiju, ali mora prvo da je štedi kako ne bi "džabe gradili energetske objekte". Ilić je naveo da u Srbiji više od 20% kuća nije spolja omalterisano, zbog čega takvi objekti troše mnogo više energije.

Energetske pasoše od juče mogu da izadaju: "Mašinoprojekt", "Sigma-inženjering", "Energoprojekt visokogradnja", "Energoprojekt urbanizam i arhitektura", JP "Gradsko stambeno" iz Beograda, Građevinska direkcija Srbije, "Filter-frigo", "Instalacija-inženjering", Institut za bezbednost i sigurnost na radu, AMK-Orbis, Arhitektonski fakultet u Beogradu, "Studio zum", Građevinski fakultet u Beogradu, Saobraćajni institut CIP, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu...

Organizacije su morale da ispune uslove iz Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.

Za dobijanje dozvole za izdavanje energetskih pasoša potrebno je da preduzeće ima najmanje dva inženjera sa licencom za te poslove. Planirano je da energetski pasoši u prvoj fazi primene prate samo potrošnju energije za grejanje objekta, a predviđeno je osam razreda od A plus do G, s tim što je je A plus najveća energetska efikasnost, odnosno najmanja potrošnja energije po kvadratnom metru.

Za nove zgrade najniža kategorija može da bude C, odnosno 65 kWh po m2 godišnje, dok će postojeće zgrade moći da troše 75 kWh po m2 godišnje.

Za stare objekte je planirano da budu unapređeni najmanje za jednu kategoriju i to uvođenjem dodatne izolacije fasade, zamenom prozora i stolarije.

Energetski pasoši neće biti potrebni za zgrade manje od 50m2, pomoćne zgrade, vikendice i proizvodne pogone u kojima je temperatura grejanja ispod 12 stepeni Celzijusovih. Energetska dokumentacija objakata će, pored podataka o zgradi, sadržati i preporuke za poboljšanje energetskih karakteristika zgrade.

Izvor: eKapija

Ekološki energent pelet, odnedavno se proizvodi i u kraljevačkom preduzeću "Miraja", koje je Privredna komora Srbije uvrstila među stotinu najuspešnijih. Čak 90 odsto proizvodnje isporučuje se evropskom tržištu.

U kraljevačkom preduzeću "Miraja" odnedavno se proizvodi i ekološki energent pelet koji se isporučuje na evropsko tržište. Sopstvenim sredstvima su pokrenuli proizvodnju i zaposlili 25 radnika.

U preduzeću kažu da planiraju da zaposle još deset radnika do kraja juna i prošire proizvodnju, jer je potražnja za ovim energentom izuzetno velika.

Džakovi peleta, težine 15 kilograma ili pakovanja od jedne tone, svakodnevno kreću put evropskih zemalja. Dnevno se proizvede oko 30 tona tona ovog ekološkog goriva. Sirovina za proizvodnju je drvna biomasa, čijom se tehnološkom obradom dobijaju peleti.

Direktor proizvodnje u "Miraji" Zoran Starčić kaže da postupak proizvodnje počinje u skladištu sirovina.

"Modernim ciperom se usitnjava, a potom ide na liniju peletiranja na kojoj se suši pomoću najmodernije trakaste sušare i to svežim, čistim vazduhom zagrejanim na niskim temperaturama. Potom se usitnjavaju na pneumatskoj liniji i dobijaju se peleti, koji se hlade i pakuju", kaže Starčić.

On dodaje da su energetska efikasnost i ekonomičnost, samo neke od prednosti ovog ekološkog goriva.

"Za zagrevanje stana od 80 kvadrata, potreban je jedan džak peleta, odnosno oko 15 kilograma dnevno, što znači da je mesečni utrošak za zagrevanje takvog stana, oko 6.000 dinara mesečno", kaže Starčić.

Pre samo šest meseci, u "Miraji" su započeli proizvodnju peleta. Zaposlili su 25 radnika, od direktora prodaje do pomoćnog osoblja i to, uglavnom, sa evidencije nezaposlenih Nacionalne službe zapošljavanja. Rade, kako kažu, u tri smene, sedam dana u nedelji.

Ivica Maksimović dugo je čekao zaposlenje i u ovom preduzeću radi kao kontrolor proizvodnje. On kaže da je prezadovoljan uslovima rada, zaradom i da je organizacija posla odlična.

Nakon više od dve decenije rada u privatnom preduzetništvu, sopstvenim sredstvima Milojko Janić, direktor i vlasnik "Miraje" kaže da su odlučili da krenu u nešto sasvim novo. Ideja je, dodaje, potekla iz porodice.

"Imamo planove da dupliramo proizvodnju i dnevno proizvodimo oko 60 tona peleta. Naravno, neophodno je da kupimo još jednu proizvodnu liniju kako bismo zaokružili proces proizvodnje od sirovina u sumi do finalnog peleta", kaže Janić.

Sve to, kako veruju uspeće da završe do juna, a pri tom će zaposliti jop deset radnika.

Sin Nikola, već vidi budućnost u proizvodnji peleta. Uveren je da će sa vrednim i mladim ljudima, nastaviti uspešnu proizvodnju peleta.

Ugovoren je izvoz za Švajcarsku, Italiju, Grčku, Makedoniju i Crnu Goru i to 90 odsto ukupne proizvodnje. Povećanjem proizvodnje, ovog izuzetno traženog ekološkog goriva, na evropskom tržištu, potvrdiće da su s razlogom svrstani među stotinu najuspešnijih malih preduzeća.

Izvor: Radio Televizija Srbije