U našoj biblioteci možete pronaći vodič za lokalne vlasti:

Sprovođenje projekata energetske efikasnosti kroz javno-privatno partnerstvo

Država je pravilnicima još prošlog septembra uredila oblast energetske efikasnosti, a pre nekoliko dana ministar građevinarstva Velimir Ilić dodelio je 31 kompaniji i instituciji dozvole za izdavanje energetskih pasoša.

Za dobijanje dozvole ova preduzeća morala su da ispune uslove, pre svih, onaj koji kaže da najmanje dva inženjera sa licencom za energetsku efikasnost moraju da budu zaposlena u firmi.

Pasoš postaje obaveza ne samo za nove zgrade, već i stare koje se prodaju, izdaju ili rekonstruišu, a firme koje su sada dobile ovlašćenja da ih izdaju neće biti jedine.

"Konkurs za dozvole je stalno otvoren. Inženjeri se obučavaju u Komori i trenutno ih ima 1.000 sa licencom. Verujem da će ih do kraja godine biti bar 1.300", kaže za "Danas" pomoćnica ministra za građevinu Aleksandra Damnjanović.

Proces dobijanja dozvole od Ministarstva, tvrdi ona, uopšte nije komplikovan. Potrebno je, ističe Damnjanovićeva, predati urednu dokumentaciju i u roku od desetak dana Ministarstvo će odgovoriti na zahtev. Trenutno, u igri za dobijanje dozvole je tridesetak kompanija koje dopunjuju dokumentaciju.

Pomoćnica ministra kaže da ne zna kako će se kretati cena energetskih pasoša, da će verovatno zavisiti od grada do grada, kao i od tržišta. Zakon i pravilnici to ne propisuju.

Na pitanje kako to da su u prvu raspodelu dozvola upale uz neke velike kompanije, i one koje su osnovane pre svega dva meseca Damnjanovićeva napominje da su dozvole dobili svi koji su ispunili uslove, kao i da su se pojedine firme specijalizovale isključivo za tu oblast.

Jedna od njih, najmlađa među onima koje imaju licencu za izdavanje energetskih pasoša, jeste i AMK-Orbis iz Leskovca.

Osnovana pre nešto više od dva meseca, ova kompanija zapošljava dva inženjera sa licencom za energetsku efikasnost.

"Mi smo se specijalizovali za ovo, upotrebnih niti građevinskih dozvola neće biti bez energetskih pasoša“, kaže za "Danas" suvlasnik firme Darko Bogunović, inače mašinski inženjer.

Izdavanjem pasoša, kaže, još nisu počeli da se bave, ali cena pasoša je 100 evra po elaboratu za objekte do 199 kvadratnih metara, za one od 200 do 500 kvadratnih metara elaborat se naplaćuje 200 evra, a svaki naredni kvadratni metar za objekte do 1.000 kvadrata je 30 centi.

Cena se povećava za 50 do 100 evra ukoliko firma radi dva elaborata, jedan za energetsku efikasnost, drugi za energetski pasoš.

U Evropskoj uniji prosečna potrošnja energije je između 50 i 60 kilovat-časova po kvadratnom metru godišnje, a u Srbiji u proseku od 150 do 200 kilovat časova.

Prema nekim procenama, ušteda potrošnje energije u zgradama koje će imati bolje karakteristike energetske efikasnosti biće i do 50 odsto.

Energetski pasoši neće biti potrebni za zgrade manje od 50 kvadratnih metara, pomoćne zgrade, vikendice i proizvodne pogone u kojima je temperatura grejanja ispod 12 stepeni.

Spisak kompanija koju su dobile dozvole za izdavanje energetskog pasoša može se naći na sajtu Ministarstva građevinarstva i urbanizma.

Izvor: B92

Ulja i masti koja ostanu nakon kuvanja se masovno bacaju u kanalizaciju. Ta praksa je stvorila velike probleme u Londonu, gde se svakog meseca potroši milion funti na čišćenje zapušenih odvoda.

Komunalne kompanije Temza vode (Thames Water) i 20C su predstavile plan za korišćenje tog masnog otpada za proizvodnju električne energije.

Svakog dana 30 tona otpadne masti će biti sakupljano iz restorana širom grada, a posebnim postupkom će se izvlačiti i mast iz odvoda. Otpadna biljna ulja i životinjska mast će dodatno doprineti radu buduće elektrane za koju očekuju da će na godišnjem nivou proizvoditi 130GWh električne energije, što je dovoljno za 40.000 domaćinstava.

U planu je da se elektrana gradi u istočnom delu Londona. Kompanija Temza vode će kupovati 75GWh elekrične energije koju će koristiti za napajanje kanalizacionih postrojenja i sistema za preradu voda. Sva električna energija koja preostane će se iskoristiti za napajanje fabrike za desalinizaciju vode. A ako i nakon snabdevanja te fabrike ostane viška električne energije, ona će ići u nacionalnu elektrodistributivnu mrežu.

Izvor: EkoKuće