20. Oct, 2021.
Branislav Vila

Branislav Vila

Montaža, montaža, montaža! Ceo život je jedna velika montaža :)

Troškovi energije, prema zvaničnim podacima za prošlu godinu, iznose više od 15% ukupnih finansijskih izdataka prosečnog domaćinstva u Srbiji. Visina tih troškova zavisi od perioda i kvaliteta gradnje, veličine objekta, klimatskih uslova, energenata koji se koriste za zagrevanje kao i svakodnevnih navika ukućana. Energetska efikasnost podrazumeva minimalnu potrošnju energije uz očuvanje svih parametara životnog komfora u objektu. U ovoj emisiji govorimo o praktičnim merama i aktivnostima na uštedi energije u domaćinstvu. Što se tiče domaćinstva, bez velike stručnosti,možemo sami utvrditi koji su to problemi koji se javljaju na fasadi objekta u kome živimo i zaključiti gde dolazi do najvećih gubitaka toplote. To se pre svega odnosi na krov i njegovu izolaciju, vrata, prozore, ili podrumske prostorije. Takođe je potrebno utvrditi da li su uređaji u domaćinstvu u najboljoj mogućoj funkciji i da li postojeća rasveta zadovoljava minimalne standarde svetlosnog komfora i energetske standarde. Uz jednostavno poređenje sa sličnim domaćinstvima možemo proveriti da li se potrošnja električne energije i energenta za grejanje drastično razlikuje od sličnih objekata sa prosečnom potrošnjom. Nakon sprovođenja jednostavne energetske analize potrebno je odgovoriti na neka od sledećih pitanja: – Koliko dugo planiramo da živimo u tom objektu? – Koliki su troškovi za energiju grejanja i koji su gubici? – Šta bi bilo najbolje da uložimo za poboljšanje energetske efikasnosti i hoće li to poboljšati kvalitet života? – Šta bi prvo moglo da se pokvari i šta je spremno za zamenu? – Šta možemo promeniti po pitanju održavanja stana, ili kuće? Zaključimo da o uštedi energije treba da podjednako brinu svi članovi domaćinstva, jer tako najbolje doprinose racionalnoj raspodeli kućnog budžeta čiji su najveći izdaci u grejnoj sezoni, kada se samo za grejanje izdvaja od 12 do 25 hiljada dinara, što zavisi od energenata koje koristimo i od površine kuće, ili stana, koju grejemo. Redovno praćenje plaćenih mesečnih računa i analiza gde se može uštedeti samo je polazna pretpostavka dobre volje da to uspešno provedemo u praksi.

U dva ranija serijala o uštedi energije bavili smo se globalnom tematikom sa praktičnim iskustvima i predlozima kako štedeti energiju na različitim nivoima i u različitim situacijama. U trećoj sezoni serijala, koji sadrži šest emisija, akcenat smo dali merama uštede energije u domaćinstvu sa ciljem kvalitativne promene stanja u toj oblasti.

Bilo kakva štednja u životu savremenog čoveka ima smisla i efekta ako je prepoznatljiva i ekonomski opravdana, bez narušavanja kvaliteta života i sa jasno definisanim ciljem da postane svakodnevna navika ponašanja kod svih članova porodice. Nema uštede energije ako se o tome brinu samo stariji, a ostali se ponašaju rasipnički i neodgovorno. O tome ne treba da brine samo glava kuće, mada je neprikosnoveno pravilo da se najviše angažuje domaćica bez obzira da li je, ili nije zaposlena.

Energija se može efikasno štedeti ako smo potpuno svesni gde se najviše troši, ili rasipa, a to su grejna i rashladna tela, kućanski aparati, bojleri i drugi jaki potrošači električne struje. Brigu o uštedi energije mladi različito doživljavaju i provode u njihovom domaćinstvu. 

Većina naših sagovornika složila se da ne štede samo siromašni, već i bogati koji su bogatstvo stekli mukotrpnim radom i dugogodišnjim odricanjem, ali da ima i onih koji se rasipnički ponašaju. Prave mere uštede energije itekako utiču na kućni budžet, posebno u zimskom periodu kada se na grejanje troši i do 60 procenata tog budžeta na mesečnom nivou. Porodica i škola su nezamenljivi u formiranju pravilnih navika za racionalno korišćenje energije. Odgovornost nije samo na starijim, već i na mladima koji itekako zrelo razmišljaju o svom mestu i aktivnoj ulozi u porodici.

Ploveći svetom kao oficir trgovačke mornarice, Simon Bernard je imao priliku da vidi razmere zagađenja okeana plastičnim otpadom, koji truje ekosisteme i ljude. Ovaj vizionar sada radi na tome da započne trogodišnju ekspediciju pod imenom „Plastic Odyssey“ (Plastična odiseja), što je ujedno i ime prvog broda na svetu koje će kao pogonsko gorivo koristiti otpadnu plastiku. „Krajnji cilj misije je svet bez plastike“, kaže Simon u intervjuu za Balkan Green Energy News pred učešće u Transition forumu koji se ove nedelje održava u Monaku.

Procenjuje se da zbog posledica zagađenja plastikom svake godine ugine milion ptica, 100.000 morskih sisara i kornjača i nebrojene ribe, tako što se u plastiku upetljaju ili je pojedu. Plastika se takođe raspada na mikročestice koje kontaminiraju živi svet koji dospeva u lanac ishrane ljudi. Pri svemu tome, proizvodnja plastike nikada ne prestaje, čime se smanjuju svetske rezerve nafte.

Na svojim plovidbama kontejnerskim brodovima i kruzerima oko Južne Amerike, Azije i Afrike, Simon Bernard je imao priliku da vidi razmere zagađenja okeana plastičnim otpadom. Sada njegov startap Plastic Odyssey planira da krene na novu ekspediciju tokom koje će posetiti ova tri kontinenta, najviše pogođena zagađenjem plastičnim otpadom, i lokalnom stanovništvu predstaviti jednostavna rešenja za ponovnu upotrebu i reciklažu otpada.

„Ideja je da isplovimo krajem 2020. godine“, kaže Simon. Pitamo ga nešto što su ga pitali mnogi pre nas – hoće li brod prikupljati svoje gorivo – plastični otpad – tokom plovidbe? Simon objašnjava da to nije moguće, jer se veći deo plastičnog otpada raspada na mikročestice koje tonu na dno i nije ih moguće prikupiti. Rešenje je, dakle, u zaustavljanju zagađenja plastikom na obalama, kroz smanjenje, ponovnu upotrebu, reciklažu i iskorišćenje enePlastic Odyssey razvija niskotehnološka rešenja i open-source tehnologije za iskorišćenje plastičnog otpada. Ova rešenja se zasnivaju na postojećim tehnologijama koje su se već pokazale kao uspešne kada su u pitanju sortiranje, reciklaža i piroliza.

Ipak, ove tehnologije je potrebno poboljšati i prilagoditi tako da budu mobilne i pristupačne, kao i da njihova proizvodnja i popravka bude jednostavna, navodi startap na svom sajtu.

„Ideja je da se promeni način razmišljanja koji je okrenut profitu, ka rešenjima koja mogu da se dalje razvijaju i da daju odgovor na stvarne potrebe ljudi u svakoj od zemalja“ na maršruti ekspedicije „Plastična odiseja“, kaže Simon.

Tehnologije na koje se startap fokusira se na prvom mestu tiču sortiranja plastike, zatim reciklaže i ponovne upotrebe i na kraju pirolize, kojom se dobijaju dizel i benzin iz plastičnog otpada koji nije moguće reciklirati.

Plastic Odyssey zagovara promenu potrošačkog ponašanja, prestanak upotrebe pakovanih proizvoda i biranje održivih alternativa, kao što su bioplastika i jestivo pakovanje.

Dok do te promene ne dođe, startap promoviše prelazna rešenja – ponovnu upotrebu plastike, na primer tako što će se pletenjem plastičnih kesa dobiti vrsta tkanine, kao i reciklažu plastike kojom se dobijaju materijali kao što su plastične cigle i crepovi.

Na dnu piramide je iskorišćenje energije koja je sadržana u plastici i koja onda može da se koristi umesto fosilnih goriva u sistemima daljinskog grejanja, transportu i u druge svrhe.

Piroliza kao proces ne zagađuje, ali proizvodi dizel i benzin čije sagorevanje proizvodi emisije štetnih gasova, pa svakako ostaje nada u budućnost bez plastike iz koje bi se dobijala ova goriva. U međuvremenu je ipak bolje ponovno iskorišćenje dizela i benzina iz plastike od direktne eksploatacije fosilnih goriva, kaže Simon.

Za potrebe testiranja pirolize u stvarnim uslovima, povećanja vidljivosti i kredibiliteta, kao i privlačenja novih partnera, Plastic Odyssey je izgradio demonstraciono plovilo dugačko 6 metara. Ulysse je prvo plovilo opremljeno jedinicom koje proizvodi gorivo iz plastike.

Brod „Plastic Odyssey“ će takođe imati jedinicu za pirolizu, što će mu omogućiti proizvodnju između 30 i 40 litara goriva na sat.

Brodom će ploviti istraživači koji će proučavati lokalne kulture, potrebe i upotrebu plastike i pokretati izgradnju malih reciklažnih pogona, kao i inicijative za smanjenje otpada, sve sa krajnjim ciljem misije – izgraditi svet bez plastike.

L’Occitane en Provence je glavni partner startapa, a Clarins i Matmut oficijelni sponzori. Plastic Odyssey je u procesu pronalaženja preostalih sponzora koji bi podržali njegov cilj.

Izvor: https://balkangreenenergynews.com

Tagovano