11. Jul, 2020.
Pročitano 2613 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Pogonski sistemi

Cene benzina ponovo rastu pa se nameće pitanje potrošnje goriva, barem tako dugo dok autoindustrija ne usavrši neki novi pogon, na primer na gorive vodikove ćelije. Rešenje već postoji – a ono se zove hibridni motor.

Hibridni pogonski sistemi se sastoje iz kombinacije od najmanje dva različita pogona. Motor hibridnog vozila kombinacija je konvencionalnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem i električnog motora sa baterijskim sistemom. Ova tehika omogućuje optimalnije ubrzavanje, manju potrošnju goriva i smanjenu emisiju štetnih supstanci.

U postojećim sistemima jedan deo energije izgaranja ide u bateriju i puni je. Pored toga, preko jednog generatora baterija se napaja i tokom vožnje. Na ovakav se nacin potrošnja goriva naročito optimalno smanjuje u gradskom prometu. U slučaju kada vozilo miruje (na semaforu) ili pri polaganoj vožnji (kao što je, recimo, uparkiravanje) baterija je puna a motor sa unutrašnjim sagorevanjem potpuno je isključen.

Pionir Ferdinand Porsche

Istorija hibridnih pogona započela je godine 1896. Vec je tada automobilski inženjer Ferdinand Porsche prijavio patent za jednu vrstu električnog motora. Nešto kasnije napravio je dinamo koji je bio spojen sa motorom na benzinski pogon i koji je tako proizvodio struju za bateriju. Ozbiljnije studije o električno-hibridnim vozilima prisutne su već početkom 1970-ih godina. Tada je Amerikanac Victor Wouk osobno vozilo tipa ‘Buick Skylark' preradio u hibridno vozilo. Nemački proizvođac automobila Mercedes-Benz pokazao je godine 1982. prvi prototip hibridnog vozila koji, međutim, nije uspeo ući u serijsku proizvodnju. I drugi nemački proizvođaci kao što su Wolkswagen i Audi takođe su godinama radili istraživanja hibridnih pogona. Sredinom 1990-ih godina Audi je hibridno vozilo pokušao plasirati na tržište (Audi 80 Duo, kasnije Audi A4 Duo). Projekt nije uspeo zbog visoke cene koja je iznosila oko 60.000 nemackih maraka.

Godine 1997. sa japanskim proizvođacem Toyotom započinje takoreći istoriju uspeha hibridnih automobila. Od tada je prodano oko 750.000 automobila modela 'Prius' koji je u međuvremenu na tržištu prisutan već u trećoj generaciji. Prema najnovijim podacima Toyota će ove godine produkciju znatno povećati i prodati 430.000 vozila. Za godinu 2010. Ovaj koncept predviđa prodaju od milion primeraka iste marke. Hibridna vozila su najomiljenija u SAD-u. Njihov deo na tržištu, međutim, još uvek mali: u SAD-u kreće se oko 0,5 posto, u Nemačkoj oko 0,6 promila.

Japanci u prednosti

Da bi sprečili preveliku prednost Japanaca, proizvođaci automobila BMW, General Motors i DaimlerChrysler udružili su se u proizvodnji svog hibridnog pogona za što su izdvojili oko jednu milijardu američkih dolara. Volkswagen, Porsche i Audi sklopili su savez radi proizvodnje hibridnog pogona.

Za mnoge eksperte hibridni pogon je ipak tek jedno međurešenje na putu do vozila bez emisije štetnih spojeva. Velika baterija u hibridnim pogonima zahteva veću težinu vozila što ponovo znači veću potrošnju goriva. Drugi nedostatak hibridnih pogona je proizvodnja i kasnije uklanjanje baterije. Sama proizvodnja baterije zahteva puno energije, a ekološki osvešteno uklanjanje visoke troškove.

U Nemačkoj su trenutno Toyota Prius, Lexus RX 400h, GS 450h i Honda Civic IMA najpoznatija vozila na hibridni pogon.

Izvor: mojauto.rs

Priredio: Nikolić Stefan

Školski centar "Nikola Tesla" Vršac

Školski centar "Nikola Tesla" iz Vršca danas je srednja stručna škola koja obrazuje učenika za 16 obrazovnih profila u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju iz tri područja rada.

Sterijina 40-44, 26300 Vršac
Telefon/Faks: 013/830-668

Više iz ove kategorije Solarno grejanje »
PokloniIOtpadSkloni