19. Jan, 2022.

S obzirom da većina stanovnika Hong Konga živi u soliterima, svakodnevno ih ometa zvučno i svetlosno zagađenje sa autoputeva koji prolaze ispod njihovih stanova. Sa željom da promene ovu situaciju, a autoputevima daju zeleniji izgled, arhitekte iz studija Bread osmislili su jedinstven projekat pod nazivom Šumski koridor. Ovaj projekat ima funkciju zvučne i svetlosne barijere, i odgovara jedinstvenim urbanističkim uslovima Hong Konga.Projekat ima za cilj razvoj nenametljive barijere instaliranjem biljaka penjačica koje deluju kao paravan između autoputa i okoline, a autoputu daju estetski prijatan izgled. Biljke penjačice se uzgajaju u posebnim saksijama koje su postavljene ispod autoputa i rastu po stubovima koji se nalaze uz autoput. Stubovi su napravljeni od plastike koja je dobijena reciklažom plastičnih flaša. Arhitekte su se odlučili na upotrebu ovog materijala jer je vrlo izdržljiv, a vek trajanja mu je oko 50 godina.Šumski koridor je i mali energetski sistem koji proizvodi električnu energiju iz okolnih vetrova i turbulencije koju prouzrokuje saobraćajni promet. Dobijena energija koristila bi se za osvetljenje autoputa, a višak bi se koristio za napajanje okolnih parkova. Kao dodatni plus, na ovom autoputu postoji i sistem za sakupljanje kišnice koja se koristi za navodnjavanje biljaka.

Izvor gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana arkov II - 4

U sve većoj nestašici fosilnih goriva, tvrtke se okreću alternativnim rječenjima za budućnost. Solarni automobili su već odavno poznata stvar, najveći je problem efikasnost solarnih panela koji mogu dati 1kw energije po kvadratnom metru, naravno po danu.

Entuzijasti na tom polju su se dosjetili da naprave i utrke solarnih automobila što bi rezultiralo konstantnim unapredjenjima i novim tehničkim rješenjima budućih solarnih automobila.

Prva solarna utrka je bila u Australiji davne 1983 godine pored Sidneya. Prosječne brzine koje su tada postignute su oko 67km/h što je za to doba bilo vrlo obećavajuće. Ti automobili su koristili na stotine foto čelija od koji je svaka proizvodila napon od oko 0,5V.

Jedan od većih problema korištenja sunčeve energije je njeno skladištenje, ako bi vozilo bilo pokretano direktno iz sunčevih ćelija tada bi nam svaki oblak smetao. Dakle višak energije se preusmjerava u akumulatore ali to zna stvarati probleme kod trenutnih voznih karakteristika u smislu postizanja najveće brzine.

Prosječan napon koji obično koriste električni automobili je između 84 i 170V a koristi se i vrlo složen sustav za upravljanje energijom koja se trenutno dostavlja motoru a višak sprema u akumulatore.

Utrke solarnih automobila same po sebi bi trebale donjeti napredak u ovoj tehnologiji budućnosti koja i nije više tako daleko u budućnosti obzirom na presušive izvore fosilnih goriva.

Izvor: pcchip.hr

Priredio: Albert Mesaros, II-7

Pogonski sistemi

Cene benzina ponovo rastu pa se nameće pitanje potrošnje goriva, barem tako dugo dok autoindustrija ne usavrši neki novi pogon, na primer na gorive vodikove ćelije. Rešenje već postoji – a ono se zove hibridni motor.

Hibridni pogonski sistemi se sastoje iz kombinacije od najmanje dva različita pogona. Motor hibridnog vozila kombinacija je konvencionalnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem i električnog motora sa baterijskim sistemom. Ova tehika omogućuje optimalnije ubrzavanje, manju potrošnju goriva i smanjenu emisiju štetnih supstanci.

U postojećim sistemima jedan deo energije izgaranja ide u bateriju i puni je. Pored toga, preko jednog generatora baterija se napaja i tokom vožnje. Na ovakav se nacin potrošnja goriva naročito optimalno smanjuje u gradskom prometu. U slučaju kada vozilo miruje (na semaforu) ili pri polaganoj vožnji (kao što je, recimo, uparkiravanje) baterija je puna a motor sa unutrašnjim sagorevanjem potpuno je isključen.

Pionir Ferdinand Porsche

Istorija hibridnih pogona započela je godine 1896. Vec je tada automobilski inženjer Ferdinand Porsche prijavio patent za jednu vrstu električnog motora. Nešto kasnije napravio je dinamo koji je bio spojen sa motorom na benzinski pogon i koji je tako proizvodio struju za bateriju. Ozbiljnije studije o električno-hibridnim vozilima prisutne su već početkom 1970-ih godina. Tada je Amerikanac Victor Wouk osobno vozilo tipa ‘Buick Skylark' preradio u hibridno vozilo. Nemački proizvođac automobila Mercedes-Benz pokazao je godine 1982. prvi prototip hibridnog vozila koji, međutim, nije uspeo ući u serijsku proizvodnju. I drugi nemački proizvođaci kao što su Wolkswagen i Audi takođe su godinama radili istraživanja hibridnih pogona. Sredinom 1990-ih godina Audi je hibridno vozilo pokušao plasirati na tržište (Audi 80 Duo, kasnije Audi A4 Duo). Projekt nije uspeo zbog visoke cene koja je iznosila oko 60.000 nemackih maraka.

Godine 1997. sa japanskim proizvođacem Toyotom započinje takoreći istoriju uspeha hibridnih automobila. Od tada je prodano oko 750.000 automobila modela 'Prius' koji je u međuvremenu na tržištu prisutan već u trećoj generaciji. Prema najnovijim podacima Toyota će ove godine produkciju znatno povećati i prodati 430.000 vozila. Za godinu 2010. Ovaj koncept predviđa prodaju od milion primeraka iste marke. Hibridna vozila su najomiljenija u SAD-u. Njihov deo na tržištu, međutim, još uvek mali: u SAD-u kreće se oko 0,5 posto, u Nemačkoj oko 0,6 promila.

Japanci u prednosti

Da bi sprečili preveliku prednost Japanaca, proizvođaci automobila BMW, General Motors i DaimlerChrysler udružili su se u proizvodnji svog hibridnog pogona za što su izdvojili oko jednu milijardu američkih dolara. Volkswagen, Porsche i Audi sklopili su savez radi proizvodnje hibridnog pogona.

Za mnoge eksperte hibridni pogon je ipak tek jedno međurešenje na putu do vozila bez emisije štetnih spojeva. Velika baterija u hibridnim pogonima zahteva veću težinu vozila što ponovo znači veću potrošnju goriva. Drugi nedostatak hibridnih pogona je proizvodnja i kasnije uklanjanje baterije. Sama proizvodnja baterije zahteva puno energije, a ekološki osvešteno uklanjanje visoke troškove.

U Nemačkoj su trenutno Toyota Prius, Lexus RX 400h, GS 450h i Honda Civic IMA najpoznatija vozila na hibridni pogon.

Izvor: mojauto.rs

Priredio: Nikolić Stefan

Folksvagenov "XL1": hibrid od karbona sa rekordno niskom potrošnjom.

Folksvagen je pre manje od šest godina obećao da ce napraviti automobil sa potrošnjom od 1L/100km. Ne samo da su održali obećanje vec njihov novi "XL1" hibrid može da se pohvali sa potrošnjom od 0.9L/100km, a ovaj futuristički auto će sledećeg meseca imati svetsku premijeru na ženevskom salonu automobila.

Neverovatan izgled ovog dvoseda je sav u funkciji aerodinamike, a rezultat je niski koeficijent otpora vazduha od samo 0.186 koji doprinosi maloj potrošnji.

Na prvi pogled se primećuje nekoliko detalja koji su kljucni elementi aerodinamicnosti "XL1"-a poput nedostatka retrovizora(koji su zamenjeni kamerama), pokrivača za zadnje tockove i ugaonih LED farova.

Potrošnja je dodatno smanjena malom težinom od 795 kg. i niskim centrom gravitacije.

Što se tiče motora, napredni dizel-električni "plag-in" hibrid sistem uspeva da proizvede ukupno 73KS i maksimalnu brzinu od 160km/h.

Kao što je obično slucaj sa hibridima moguće je odabrati različite modove vožnje koji podrazumevaju električni, dizel ili kombinovani režim rada.

U električnom modu, "XL1" može da pređe oko 50km zahvaljujući litijum-jonskoj bateriji, a kako bi se postigla neverovatna potrošnja od 0.9L, baterija mora konstantno da se dopunjuje, a za rezervu, tu je rezervoar za gorivo od 10L.

Struktura automobila je od laganog karbona, a dimenzije su mu: 3.8m dužina, 1.6m širina i 1.1m visina.

Detalji o ceni i dalje nisu poznati, a nakon prvih 50 primeraka, koji će biti proizvedeni kasnije ove godine, Folksvagen će odluciti da li im se isplati masovnija proizvodnja.

Izvor: mojauto.rs

Priredio: Nikolić Stefan

Uvijek će nas dočekati neki semafor

Ne bi li bilo logično da se svi ponašamo malo pažljivije i za volanom, pazeći na potrošnju? Najviše se može uštedjeti u gradskoj vožnji, ako se ne damo  isprovocirati.

Štedljiva, pažljiva ekološka vožnja nije puzanje po cesti i ometanje prometa. To nije samo izbor zelenih fanatika, škrtih i ljudi koji ne vole ili ne znaju voziti. Suprotno - to je izbor razumnih i dobro informiranih vozačica i vozača. Ekološka vožnja, istina, traži koncentraciju i proaktivnost, no prednosti su brojne: od ugodnijeg i opuštenijeg putovanja s manje stresa, do uštede goriva.

Dok su vozila na električni pogon još uvijek dosta skupa, to je naš doprinos i vlastitom proračunu i planetu. Pazeći kako se ponašamo na cesti, gorivo koristimo na najbolji način, štedimo i manje zagađujemo okoliš.

Najviše se može uštedjeti u gradskoj vožnji, pod uvjetom da pratimo promet, vozimo ravnomjerno i ne damo se isprovocirati. Uostalom, svi ćemo se vjerojatno susresti na sljedećem semaforu. Prema jednom od brojnih istraživanja provedenom u Europskoj uniji, prosječna brzina kretanja središtima europskih metropola je 21,71 km/h. U Zagrebu je malo viša, ali ne toliko da bi se isplatilo jurcati i voziti nedopuštenih 80 km/h jer će nas uvijek dočekati neki semafor ili kolona.

Osvrnemo li se na automobile po gradskim prometnicama, najčešće u njima vidimo samo vozače. Kad bi u automobilu bila još jedna osoba, udvostručila bi se energetska učinkovitost, neovisno o tehnici vožnje. Kad se poboljša i tehnika, uštede su znatne - prema jednom nizozemskom istraživanju, u godini dana može se uštedjeti od 15 do 25 posto goriva, a onda i novca.

I buka je zagađivač  

Iako to često zaboravljamo, buka je jedan od većih uzroka zagađenja u Europi, posebno kad je riječ o cestovnom i zračnom prometu. Europske studije pokazuju da je samo u zemljama EU buci iznad 55 dB - koju uzrokuje promet - izloženo više od 120 milijuna ljudi. Normalna razina buke smatra se ona do 50 dB, a buka iznad 60 dB može imati opasne posljedice za psihičko i psihološko zdravlje.

Što auti imaju s tim? Pa, količina buke koju stvara jedan automobil vozeći s 4000 okretaja u minuti jednaka je buci koju stvara čak 32 automobila koja voze s 2000 okretaja u minuti! Taj broj okretaja, 2000, upravo je onaj režim rada motora koji instruktori ekovožnje preporučuju za dizeleske motore. Kad je riječ o benzincima, čarobna je brojka 3000 okretaja u minuti. Evo što još savjetuju.   

  • Krenuti na vrijeme: putovanje, makar i do posla, treba isplanirati i krenuti na vrijeme. Inače vožnja neće biti opuštena, a ni štedljiva.
  • Pravilo prve brzine: u prvoj se vozi maksimalno jednu dužinu vozila.
  • Bez naglih poteza: lagano ubrzavanje, kretanje bez gasa (moderne tehnologije i to omogućuju), konstantna brzina, kočenje motorom… sve će to smanjiti potrošnju.  
  • Gašenje motora: kad procijenimo da ćemo dulje čekati na semaforu ili zapnemo u koloni, najbolje je ugasiti motor.
  • Servis i provjera guma: ako je tlak samo 0,2 bara ispod propisanog, trošit ćemo 1% više goriva i skratiti vijek trajanja guma za 10%. Auto treba redovito servisirati, a ne samo kad stane.
  • Prtljažnik nije spremište: što je vozilo teže, motor više troši. Prevozeći ono što nam se ne da pospremiti sami sebi izbijamo novac iz džepa. S vozila treba maknuti nosače i kutije jer smanjuju aerodinamičnost, a povećavaju potrošnju.  
  • Ni hladnjak niti sauna: hlađenje i grijanje, ne samo vozila, pitanje je zdravog razuma. Osim što prevelike razlike nisu dobre za zdravlje, nisu ni za novčanik.

Izovr: insideout.hr

Priredila: Željana Jokić, III-2

Komon rejl sistem je takoreći preko noći učinio dizel motore znatno efikasnijim, tišim, čistijim dinamičnijim i ekonomičnijim. Prvu generaciju revolucionarnog sistema ubrizgavanja pratio je obavezni turbo punjač, a režim pritiska ubrizgavanja iznosio je prvobitnih 1.350 bara. Već druga generacija podiže pritisak u zajedničkoj cevi iz koje se odvajaju uže cevi sa brizgaljkama za  napajanje svakog cilindra posebno na 2.000 bara zahvaljujući solenoidnim ventilima, dok je najnovija, treća generacija sa piezo brizgaljkama omogućila još veći pritisak koji se penje na 2.200 bara. Piezo brizgaljke, ustvari predstavljaju vrlo precizne ventile sa iglicama koji omogućuju znatno brže i preciznije ubrizgavanje goriva od nekoliko frekvencija u jednom ciklusu paljenja, zahvaljujući naponu koji se stvara na keramici. Na ovaj način unos goriva može se smanjiti sa dosadašnjih 16, na samo 4 grama po ciklusu. Takođe, ostvareno je i preciznije doziranje u odnosu na broj obrtaja motora, od početnih do onih kada je obrtni moment sile najveći, a to je iznad 1.600 o/min do visokih iznad 3.000 o/min. Time je izbegnuta i pojava takozvane turbo rupe karakteristične kod prvih modela sa komon rejl dizel motorima.

Zanimljivo je da je prvi auto koji je u sebi imao ugradjen komon rejl sistem bio „alfa romeo 156“ sa petocilindričnim JTD agregatom zapremine 2,4 litra, da bi se odmah zatim pojavio i Mercedes sa modelom „C220 CDI“.

Očekuje se da do 2014. godine, kada na snagu stupe norme Euro 6, pritisak ubrizgavanja u komon rejl sistemima iznosi čak 2.500 bara. Računica kaže da će sa novim pomakom prosečna potrošnja dizel agregata u modelima iz C segmenta (Ford Focus, Toyota Corolla, Opel Astra, VW Golf) iznositi samo 3,6 litara na 100 kilometara što je  po danšnjoj ceni goriva jedan od najvećih aduta ovog revolucionarnog sistema.

Izvor:  topspeed.rs

Gomila tehnologije, ekologije i tradicionalno ružan dizajn

Ako nekome nije jasno zašto je propala američka automobilska industrija, najjednostavniji odgovor je užasan dizajn. Pored toga su im automobili u poslednje vreme bili i dosta loši, a i trošili su kao veće građevinske mašine.

Cadillac je sve to odlučio da promeni pa su predstavili Urban Luxury Concept, mali gradski automobil. Toliko je ružan da mu je garantovana svetla budućnost u Americi, ali nigde drugde na planeti. Ipak, ovaj mališan će biti štedljiv, pošto će ga pokretati motor od jednog litra sa tri cilindra i turbinama. Za totalno ekološki pristup pobrinuće se elektro motori, povraćaj energije od kočenja, kao i start stop tehnologija.

Samo, kapiramo da će koštati 200.000 dolara, a pre njih će isto to neki evropski ii japanski proizvođač da predstavi za kojih 10 puta manje.

Izvor: Domino magazin

 

Novo koncept vozilo iz Honde nazvano P-NUT (Personal-Neo Urban Transport) ima na umu očuvanje životne sredine - ide na gas, hibridni (gas + električna energija) ili u potpunosti električni pogon, i izgleda totalno nenormalno. Predviđen je za tri putnika, gde vozač sedi napred na sredini, skoro da nema prtljažnog mesta, sav je u nekakvim uglovima, nagibima i ćoškovima i nudi prelepu panoramu putnicima preko širokog zastakljenog krova - ukratko, Hondina vizija modernog gradskog automobila.

A, da, kada se parkirate, retrovizori sa strane vozila se uklanjaju da bi ih zamenile kamere koje vam pomažu da se, umesto iz standardnog osamnaestog puta, uparkirate iz najviše triput. Ipak, ni kamere vas ne mogu naučiti toj nedostižnoj veštini.

Izvor: Domino magazin

Novi BMW 750i Active Hybrid biće opremljen V8 biturbo 4,4 litarskim motorom i dodatnim uređajima koji će ga učiniti "zelenim". Hibridni pogon na električnu energiju se napaja stvaranjem viška energije prilikom kočenja koji je uz pomoć elektro motora iskorišćava kada je najpotrebnija, prilkom ubrzanja. Za skladištenje je zadužena litijum jonska baterija kao iz vašeg mobilnog telefona, samo malo veća. Ovaj model će isključiti motor kada stoji, a zanimljivo je da i novi Mercedesi koriste identičan sistem pošto su ga ljuti protivnici zajedno razvijali. Jedina razlika je što je BMW baterije smestio pored motora, a Mercedes u gepek. Jaka im razlika. Nemci kažu da je ušteda goriva oko 15%.

Izvor: Domino magazin

PokloniIOtpadSkloni