Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je na dan 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti sa ciljem podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaji u važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja. Cilj je da se na taj dan ohrabre i podstaknu članovi mnogih zajednica na zajedničku fizičku aktivnost, na organizovanje i osmišljavanje brojnih akcija koje će promovisati “kretanje” kao važan put do dobrog zdravlja. Modernizacija, nove tehnologije i urbanizacija donele su i nove rizike savremenom čoveku, a to je “sedanterni način života” ili nedovoljno fizičke aktivnosti i povećanje gojaznosti.
Neaktivne osobe manje od 10% dnevnog utroška energije troše na fizičku aktivnost. Istraživanja brojnih zemalja ukazuju na visoke stope fizičke neaktivnosti koje idu i preko 50% u mnogim zemljama. U Srbiji više od polovine odraslog stanovništva (59,3%) slobodno vreme provodi uz TV, a tek četvrtina (25,5%) vežba 3 puta nedeljno. Globalno posmatrano gojaznost je u svetu zastupljena kod 10-60% odraslog stanovništva. U razvijenim zemljama Evrope oko 25% odraslog stanovništva je gojazno. Istraživanja pokazuju da je gojaznost i predgojaznost kod adolescenata uzrasta 12-17 godina utrostručena u poslednjih 25 godina. U Srbiji je svaka peta odrasla osoba gojazna (18,3%), a svaka treća sa predgojaznošću (36,2%). Gojazno je i sve više dece – oko 10% uzrasta 7-11 godina. Sedanterni način života je nezavisan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova), osteoporozu (nedostatak kalciijuma u kostima) i neke vrste malignih bolesti (npr. rak debelog creva). Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje: prevencija oboljenja srca, šećerne bolesti, kolorektalnog karcinoma (rak debelog creva), depresije i gojaznosti.
Dobro su poznati i pozitivni efekti fizičke aktivnosti na regulaciju krvnog pritiska – umerena fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska. Pozitivan efekat postoji i kod regulacije nivoa masnoća u krvi – fizička aktivnost dovodi do pada masnoća u krvi i povećanja „dobrog holesterola – HDL”. Fizičkom aktivnošću jačamo svoj srčani mišić, povećavamo udarni i minutni volumen svog srca, bogatimo kapilarnu mrežu (naše ćelije se „bogato hrane” jer je cirkulacija odlična), a stvara se i manje naslaga na zidovima krvnih sudova. Fizičkom aktivnosšću jačamo i naša pluća, povećavamo disajni volumen i bogatimo alveolarnu mrežu (kapacitet pluća). Fizička aktivnost jača naše kosti i celi skelet, a ima i blagotovrno delovanje na naše mentalno zdravlje i ukupno dobro rasoploženje. Tiso je još u XVII veku rekao: ”Vežbanje može da zameni ili pomogne dejstvo mnogih lekova, ali ni jedan lek ne može da zameni dejstvo kretanja.”
Izvor: akademijazakme.edu.rs
Priredio: Bojan Todorović III-4
