Energija uzrokovana delovanjem vetra

Elektrane na valove su elektrane koje koriste energiju valova za proizvodnju električne energije. Energija valova je obnovljivi izvor energije. To je energija uzrokovana najvećim dijelom djelovanjem vjetra o površinu oceana. Za korištenje energije valova moramo odabrati lokaciju na kojoj su valovi dovoljno česti i dovoljne snage. Energija vala naglo opada s dubinom vala, te tako u dubini od 50 m iznosi svega 2% od energije neposredno ispod površine. Snaga valova procjenjuje se na 2x109 kW, čemu odgovara snaga od 10 kW na 1m valjne linije. Ta snaga varira ovisno o zemljopisnom položaju, od 3 kW/m na Mediteranu do 90 kW/m na Sjevernom Antlatiku. Energija valova je obnovljiv izvor. Ona tijekom vremena varira (više i većih valova ima u zimskom periodu) i ima slučajni karakter.

Izvor: sh.wikipedia.org

Priredila: Željana Jokić, III-2

Türanor - Snaga Sunca

Türanor je navjeći svetski katamaran koji za pogon koristi solarnu energiju. Dobio je ime inspirisano Tolkinovim “Gospodarima prstenova”, a znači „Snaga Sunca“. Težak je 85t i dugačak 31 m. Opremljen je sa 38.000 visoko efikasnih solarnih ćelija. Ove ćelije pune litijum jonsku bateriju koja je toliko velika da može da pokreće brod brzinom 7.5 čvorova čak 72 sata bez sunca. Brod može da primi do 40 putnika.

Vlasnik katamarana je Immo Ströher i on sa ekspedicijom ima za cilj putovanje na kome će pomoću solarne energije obići ceo svet. Türanor treba da pređe 63.000 km. Dnevne izveštaje sa broda kao i fotografije sa putovanja možete pratiti na sajtu Planet Solar.

Ova ekspedicija putuje ekvatorijalnim pojasom na kojem ima više Sunčeve energije, a skipere na putovanju navode francuski meteorolozi koji ih savetuju kako da plove kroz trenutno najosunčanija područja.

Autor: Milica Obućina MArch

Izvor: efikasnost.com

Priredila u okviru projekta "ZNANJE PODELI, NAGRADU OSVOJI": Željana Jokić, III-2

Naučite da štedite

Smanjenje upotrebe energije u zgradama je važno sredstvo za smanjenje uticaja građevinskog sektora na životnu sredinu, koja čini 40 % upotrebe energije u društvu. Postoji rastuća izgradnja pasivnih kuća koje je baziraju na uštedi energije i efikasan sistem mehaničke ventilacije sa povraćajem toplote, posebno u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj.

U Nemačkoj je sagrađeno više od 20.000 pasivnih kuća. Prvi projekat je izgrađen 1991. u Darmštatu, Nemačka. Sada je za različite projekte pasivnih kuća dostupna obimna dokumentacija o projektovanju, izgradnji, merenjima i ocenjivanju. Standard za pasivne kuće znači da najviša vrednost opterećenja za zagrevanje prostorija ne sme preći 10 W/m2 životnog prostora, radi zagrevanja ulaznog vazduha. Rezultirajuća potreba zagrevanja prostora bila bi oko 15 kWh/m2god, ali ona varira u zavisnosti od klime. Za grejanje vode u domaćinstvu često se koriste kolektori sunčeve energije, a preporučuju se i energetski efikasni aparati za domaćinstvo.

Lindas, koji se nalazi na periferiji Geteborga predstavlja prvi projekat pasivnih kuća u Švedskoj. Ovaj rad opisuje zgrade, predstavlja rezultate simulacije ključnih parametara projektovanja, predstavlja izmerene karakteristike zgrade i razmatra razlike između pretpostavki i ciljeva početne faze projektovanja i aktuelnih karakteristika zgrada.

Omotač zgrade

Strategija pri projektovanju kuća bila je svođenje transmisionih i ventilacionih gubitaka na minimum i upotreba sunčeve energije za zagrevanje vode  za domaćinstvo, uz istovremeno postizanje visokog komfora za stanare. Tokom 2001. izgrađena su i dovršena četiri reda od po 20 jedinica. Svaka jedinica ima 120 m2 životnog prostora (jedinice u sredini) i 124 m2 (jedinice na krajevima), na dva sprata. Omotač zgrade je izolovan sa 40 – 50 cm izolacionog materijala po zidovima i krovu. Posebna pažnja posvećena je izbegavanju toplotnih mostova i osiguravanju nepropustljivosti omotača. Srednja U (k) vrednost omotača zgrade uključujući prozore iznosi 0,16 W/m2K (tabela 1).

Prosečna nepropustljivost vazduha na 50 Pa je iznosila 0,3 l/sm2, što je mnogo bolje od vrednosti koju propisuje Švedski građevinski pravilnik, tj. od 0,8 l/sm2.

Korišćena su dva tipa trostruko zastakljenih prozora. Tip koji se mogao otvarati je imao dve nisko emisione prevlake, jedan prostor između staklenih ploča punjen argonom, a drugi vazduhom. Drugi tip prozora bio je fiksni i imao je dve nisko–emisione prevlake, sa kriptonom u oba prostora između staklenih ploča. Prolaz energije je oko 50 %, a vidljivost je 64 % za prozor koji se mogao otvarati i 68 % za fiksni prozor. Srednja U (k) vrednost za prozore na kući je 0,85 W/m2K.

Ventilacija i zagrevanje prostora

Svaka kuća je opremljena sistemom mehaničke ventilacije sa povratom toplote, izlazni vazduh u suprotnom toku izmenjivača toplote zagreva ulazni vazduh. To obezbeđuje oko 80 % povrata toplote. Potreba zagrevanja prostora podmiruje se zagrevanjem ulaznog vazduha električnim grejačima, 900 W po jedinici (oko 8 W/m2).

Leti se izmenjivač toplote može isključiti (automatski bajpas), kuća se provetrava bez predzagrevanja ulaznog vazduha, kao i otvaranjem prozora. Balkonski krovni preklopi obezbeđuju zaštitu od preteranog sunčevog zračenja. Krovni prozor iznad stepeništa obezbeđuje svetlost u središnjem delu kuće i koristi se za ventilaciju leti.

Izvor: prozorivrata.com

Priredila: Željana Jokić, III-2