Zelena energija

Iako je korišćenje snega i leda za hlađenje leti bio običaj u Švedskoj još početkom 20. vijeka, sa pojavom električnih zamrzivača i frižidera taj je običaj gotovo isčezao. Ipak, jedna firma u Švedskoj odlučila je da oživi taj princip i da ga u modernom obliku iskoristiti za hlađenje prostora. Nekoliko švedskih kompanija uvidelo je priliku za razvoj poslovanja u sve većoj potrebi za velikim centralnim sistemima za hlađenje. Baš kao i kod centralnih sistema grejanja preko toplane, kod ovakvih sistema hlađenja koristi se mreža cevi koje povezuju više zgrada ili čak čitavu četvrt. No, za razliku od sistema grejanja koji u Švedskoj često koristi toplotne gubitke ili kogeneracijske sisteme iz najbližih industrijskih pogona, ovaj sistem za disipaciju toplote koristi hladniji rezervoar kao što je voda u jezeru ili moru, a cevima unutar sistema cirkuliše voda koja je hladnija od temperature unutar zatvorenog prostora. Potrebe za velikim sistemima za hlađenje imaju i pojedini industrijski i energetski procesi kao što su termoelektrane i rudnici.

Iako većina pogona i kvartova u Švedskoj ima vode u izobilju, ipak nema pristup vodenim površinama koje bi mogli koristiti kao hladni rezervoar, jedna firma je odlučila da primijeni novi pristup problemu hlađenja leti, koristeći sirovinu koja je zimi dostupna u velikim količinama na severu Švedske - sneg.

Firma Snovpover je takav sistem hlađenja snegom instalirala u bolnici u sundsvall. Sistem će koristi 60.000 kubnih metara sačuvanog i skladištenog snega koji će se koriste za hlađenje tokom leta. No, korišćenje snega ili leda za hlađenje u Švedskoj nije novosti, s obzirom da su već početkom 20. vijeka pojedinci i firme uzimali komade leda zimi i skladištila ih ispod debelog sloja piljevine, pa bi potom ljeta prodavali tako sačuvan led za hlađenje namirnica. Međutim s pojavom električnih frižidera i zamrzivača ova praksa je gotovo u potpunosti zamrla. Tokom 70-ih godina prošlog vijeka su u Japanu i SAD-u ponovo krenuli pokušaji ove primene snega i djelimično su je oživeli. Pokazalo se da korišćenje snega za hlađenje nije toliko jednostavno kao što se na prvi pogled čini, iako je princip zapravo poprilično jednostavan. Prikaz načina funkcionisanja sistema koji je instaliran u bolnici u sundsvall možete pogledati na slici.

Zimi se sneg uklonjen sa ulica skladišti u rezervoare koji se nalaze u blizini bolnice i prekriva se debelim slojem piljevine i otpada iz drvne industrije. Kako se sneg topi, hladna voda koja nastaje se filtrira i potom pušta da cirkuliše kroz izmenjivač toplote čija se druga strana koristi za hlađenje prostora bolnice, dok se ugrejana voda od otopljenog snega vraća u primarni rezervoar kako bi se ponovo ohladila. Bolnica u sundsvall inače koristi mešavinu pravog snega i onog proizvedenog topovima za sneg, iako bi idealno bilo, prema rečima direktora firme Snovpover, da se izgradi podzemni rezervoar.

Neke studije su pokazale da korišćenje snega za hlađenje, u odnosu na klasične sisteme klimatizacije i hlađenja, ima daleko manji uticaj na klimatske promene, a posebno na održavanje pH vrednosti vodenih površina i njihovu fertilizaciju pa se troši daleko manje energije. Ipak, za izradu sistema hlađenja snegom potrebno je daleko više materijala i on zauzima mnogo veću površinu nego klasični sistem klimatizacije koji radi na principu kompresije.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

Prema poslednjim podacima u Srbiji postoji oko tri miliona objekata čija je potrošnja između 150 kWh/m2 godišnje do 250 kWh/m2 godišnje, a ova potrošnja u Evropskoj Uniji iznosi 50 do 70kwh/m2 godišnje.

Ovaj podatak ukazuje na dodatnu potrošnju energije u građevinama na teritoriji Republike Srbije između 240 miliona i 540 miliona kWh po kvadratnom metru godišnje u odnosu na Evropsku uniju. Zbog pomenutih činjenica fokus rada biće povećanje energetske efikasnosti već postojećih građevina u Srbiji.

Mogućnosti smanjenja potrošnje energije

Sa pomenutom potrošnjom, sektor zgradarstva odgovoran je za 40% ukupne potrošnje energije u Evropi. Prema američkom Rocky Mountain Institutu, zgrade u slučaju primene štedljivih opcija imaju priliku da uštede 70% do čak 90% energije utrošene na rasvetu, ventilaciju i pumpe, oko 50% energije utrošene na elektromotore i oko 60% energije utrošene na održavanje temperature u kancelarijskim prostorima.

Pomenute količine mogućih ušteda znatno utiču na energetsku efikasnost cele države, pa time i količinu emitovanog CO2 koji mora biti pomenut, s obzirom na već generalno primenjenu praksu konverzije utrošenih kilovata energije u emitovani CO2, zbog osnivanja Sistema razmene emisija Evropske unije (EU ETS), kao i identifikacije CO2 kao jedinstvenog parametra uticaja na pogoršanje efekta staklene bašte. Pored štetnosti na životnu sredinu i zdravlje ljudi, ovaj efekat povećava temperature u letnjem periodu uzrokujući veću potrošnju energije za rashlađivanje unutrašnjeg prostora.

Poboljšanje izolacije kao mera smanjenja potrošnje energije

Kada je tema prepravka ili renoviranje već postojećih građevina, izolacija građevine predstavlja najuticajniji faktor u mogućnostima ostvarenja veće energetske efikasnosti. Jednostavan primer mogućnosti prikazan je na Slici 1, gde je u pitanju stambena građevina, ali sa tačnim podacima o mogućnostima smanjenja potrošnje energije poboljšanjem izolacije. Smanjenjem utrošene energije za istu svrhu povećava se efikasnost upotrebljene energije, jer ona u slučaju poboljšanja izolacije ili primene drugih mera uštede, nije uzaludno potrošena. Podaci Dablinskog Instituta za tehnologiju ukazuju da je na poboljšanju izolacije omotača građevine moguće uštedeti:

• Krov 25%,
• Zidovi 25%,
• Pod 15%,
• Okolina prozora i vrata 25%
• Prozori 15%

Potencijali biomase u Srbiji

Potencijali biomase u Srbiji su četiri puta veći od hidropotencijala. Obnovljivi izvori energije trenutno su najpropulzivnija privredna grana i od 2004. godine u svetu su petostruko povećane investicije u tu oblast.

Srbija ima velike mogućnosti za korišćenje biomase koja može da zameni energiju od dobijenu od nafte i drugih skupih izvora. U Srbiji su još krajem osamdesetih godina prošlog veka bila izgrađena tri postrojenja na farmama za biogas. Samo sa jednog hektara pšenice od ostatka biomase mogu da se proizvedu značajne količine energije. Dakle, u Srbiji sad raste pokret za korišćenje biomase koja može da zameni značajne količine energije koja se dobija iz uvozne nafte. Na tom polju najdalje se otišlo u Vojvodini. Ovo je, između ostalog, istakao potpredednik Privredne komore Srbije (PKS) dr Stojan Jevtić na forumu „Obnovljivi izvori energije – biogas i biomasa“. Forum su organizovali YU Kapital u saradnji sa PKS, uz podršku Erste banke. Jevtić je na otvaranju skupa još rekao da se dva problema – zaštita životne sredine i energija spajaju u jednu celinu, a to je korišćenje obnovljivih izvora energije, čime se rešavaju oba ta problema.

Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Bojan Đurić je, između ostalog, istakao da u Srbiji od ukupnih potencijala obnovljivih izvora energije, čak 60 odsto odlazi na biomasu. Dakle, po njegovim rečima, potencijali biomase u Srbiji su četiri puta veći od hidropotencijala. Istakavši da je budućnost Srbije u korišćenju obnovljivih izvora energije, što je u skladu i sa evropskim integracijama Srbije, on je podsetio da je cilj da se do 2020. godine u našoj zemlji iz tih izvora dobija 18 odsto energije. Đurić je još ukazao i na značaj kreiranja „zelene ekonomije“, koja podrazumeva racionalnu potrošnju energije uz održivi razvoj i zaštitiu životne sredine, upotrebu čistih tehnologija, kao i obnovljivih izvora energije.

Savetnik u Ministarstvu životne sredine rudarstva i prostornog planiranja Slobodan Cvetković rekao je da su obnovljivi izvori energije trenutno najpropulzivnija privredna grana i da su od 2004. godine u svetu petostruko povećane investicije u tu oblast. On je naveo da je prošle godine u svetu u obnovljive izvore energije investirano 200 milijardi dolara i to najviše u Kini, SAD i Zapadnoj Evropi. Cvetković je još rekao da Srbija trenutno slabo koristi potencijale biomase, naglasivši da 1,6 miliona tona ekvivalentne nafte počiva na biomasi. Po njegovim rečima, novi zakon o energetici daće novi podsticaj za veću upotrebu biomase. Živimo u vremenu velikog energetskog deficita, velikog zagađenja životne sredine i velikog smanjenja radnih mesta, pa je neophodno tražiti alternativna rešenja, a to su obnovljivi izvori energije.

Menadžer za međunarodne odnose i projekte u Bavarskom Ministarstvu prehrane, poljoprivrede i šumarstva Martin Šubler je govorio o korišćenju biomase u bavarskoj poljoprivredi, dok je projekt menadžer C.A.R.M.EN. iz kancelarije za koordinaciju obnovljivih izvora energije u Bavarskoj govorio o primerni različitih oblika proizvoda bioeneregije, na primerima etanola i drveta.

Autor: Čedomir Keco

Izvor: poljoprivreda.info

Priredio u okviru projekta "ZNANJE PODELI, NAGRADU OSOVJI": Tomislav Milunov, II-7