Baterije mobilnih telefona, laptopova i mp3 plejera koje se nikada ne prazne nijesu naučna fantastika . Australijski naučnici otkrili su kako sačuvati energiju koju proizvodimo kada tipkamo na laptopu i kako je iskoristiti za napajanje samog uređaja . Tajna je u piezoelektricitetu , tj sposobnosti određenih kristala da stvaraju elektricitet dok su izloženi mehaničkom pritisku. Za napajanje laptopa potrebno je razviti tanju prevlaku materijala koji ima karakteristike piezoelektriciteta što je pak moguće uz pomoć nanotehnologije . Prevlaka bi bila tako tanka da bi se njome bez problema mogli premazati pojedini elektronski djelovi koji bi se potom ugrađivali u uređaje ili druge predmete .

"Piezoelektricitet možemo koristiti u cipelama kako bi se hodanjem punili mobilni telefoni ili u tastaturama za napajanje laptopova ili čak iskoristiti krvni pritisak za napajanje pejsmejkera . Možemo stvoriti bateriju koja traje večno " , objašnjava Dr Madhu Bhaskaran u stručnom časopisu Advanced Functional Materials.

Naučnici takođe razmišljaju o načinima premazivanja ekrana osetljivih na dodir piezoelektricitetnom prevlakom kako bi se iskoristio rad prstiju po ekranu .

Pogledajte šta Dr.Madhu Bhaskaran kaže o razvoju večnih baterija.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Mesaros Albert, II-7

Naučnici Centra za organsku fotonika i elektroniku (COPE), Instituta za tehnologiju u Džordžiji, u saradnji sa Univerzitetom Perdju, uspeli su da razviju novu vrstu efikasnih solarnih ćelija. Osnovna razlika, u poređenju sa do sada korišćenim tehnologijama je organsko poreklo ćelija, što u krajnjoj liniji omogućava njihovu reciklažu. Podloga za solarne ćelije se izrađuje od drveta, ali se mogu koristiti i tkiva manjih biljaka. Da bi se postiglo da solarne ćelije budu brzo reciklirane u vodi, na sobnoj temperaturi, izrađuju se na podlozi od celuloznih nanokristala (CNC).

Iako je konačna verzija još uvek daleko, veruje se da će po prvi put biti razvijena tehnologija koja omogućava potpunu reciklažu proizvoda nakon korišćenja. Prema tvrdnjama naučnika zaposlenih na ovom projektu, do sada su uglavnom korišćene podloge od stakla, plastike i naftnih derivata, a sada se po prvi put solarne ćelije izrađuju na organskoj osnovi. Projektom je rukovodio profesor Bernard Kipelen, koji naglašava da je neophodan uslov bio da se izrade solarne ćelije koje se mogu reciklirati. U suprotnom, rešavanjem problema zavisnosti od fosilnih goriva, stvara se problem tehnologije koja na kraju svog "životnog ciklusa" nije razgradiva i pogodna za reciklažu.

CNC podloga (od celuloznih kristala) na kojoj je izrađena ova solarna ćelija, ima osobinu provođenja svetlosti (poput lišća na drveću), čime se omogućava da svetlost prvo prodre u unutrašnjost ćelije, da bi tek nakon toga bila apsorbovana od strane tankog sloja poluprovodnika koji je takođe organskog porekla. Iako trenutna efikasnost ovih solarnih ćelija na drvenoj osnovi nije impresivna (2,7%), naučnici tvrde da je to ipak veliki pomak na polju razvoja ćelija na organskoj podlozi. Uz podnošenje privremenog patenta na proizvod, naredni korak naučnika iz Džordžije je dostizanje nivoa efikasnosti preko 10%, koji inače ostvaruju ćelije izrađene na osnovama od stakla i naftnih derivata.

Izvor teksta: reciklirajte.me

Tekst pripremio: Tomislav Milunov, II-7

Sijalice sa vlaknom od volframa, nastale krajem 19. vijeka, povučene su iz prodaje poslednjeg dana 2012. u Evropskoj uniji (EU), a njih zamjenjuju štedljivije, koje su pet puta efikasnije i troše 60-80 odsto manje struje. Računa se da će godišnja ušteda, po tom osnovu u EU biti jednaka potrošnji struje njene članice Rumunije. Od 2008. je EU donela zakon o postepenom povlačenju klasičnih sijalica iz prodaje zbog veoma niskog koeficijenta korisnog dejstva koji praktično iznosi svega od 09:55 odsto dovedene energije koja se pretvara u svetlost, a ostalo ide na toplotu.

Francuska je 2009. zabranila upotrebu sijalica od 100V, 2010. od 60V, zatim 2011. od 40, a od 1. januara 2013. neće biti ni sijalica od 25 V.

Klasična sijalica koju je pronašao engleski naučnik Džozef Vilson Svon, a unapredio Tomas Edison krajem 19. vijeka, biće zamenjene fluorescentnim, halogenim i LED sijalicama.

Ubuduće će u EU u domaćinstvima i za javno osvetljenje biti korišćene savremene štedljive sijalice koji su evolutivni naslednici fluorescentnih sijalica cevnih, koje su postojale već 1930-ih.

"Fluo-cevi" proizvode dovoljno jaku svetlost uz manju potrošnju struje, ali su njihovo "neprirodno" svetlo, treperenje, dimenzije i neophodni dodatni elektro elementi uticali da budu veoma slabo zastupljene u domaćinstvima.

Savremene "štedljive" sijalice koje su se pojavile krajem 1980-ih, iako rade na istom principu kao velike "fluo-cevi", znatno su unaprijedjene.

Sastavni djelovi "štedljive" sijalice su posebno oblikovana minijaturna fluo-cev i odogovarajuća elektronika.

Ova sijalica je iste veličine kao uobičajena sijalica sa užarenim vlaknom, ali proizvodi jaku i mirnu svetlost čiji spektar odgovara ljudskom oku i troši u proseku 80 odsto manje električne energije.

Štedljiva sijalica od 20 V pruža istu količinu svetlosti kao klasična od 100 V, a njen prosečan eksploatacioni vek je od 8-12 puta duži, prenijela je francuska novinska agencija AFP.

Izvor teksta: reciklirajte.me

Tekst pripremio: Tomislav Milunov, II-7