PROVOKATIVNA VIZIJA SVETA

WWF je dve godine pripremao “Izvještaj o energiji”, koji predstavlja provokativnu viziju sveta koji bi se do 2050. godine potpuno zasnivao na korištenju obnovljivih izvora energije.

Izveštaj se sastoji iz dva dela. U pvom delu se nalazi rasprava o detaljno istraženom scenariju, koji je zatim predstavljen u drugom delu. Raspravu vodi projektni partner Ecofys.

Do 2050. godine mogli bismo svu potrebnu energiju da dobijamo iz obnovljivih izvora. To bi rešilo većinu problema vezanih za klimatske promene i sve ređe izvore fosilnih goriva. Najvažnije će biti znatno povećanje mera za očuvanje energije u svim sektorima. Možemo pokazati da je takav prelaz ne samo moguć, već i isplativ, tj. da osigurava energiju koju svako može da priušti i koja je proizvedena na održiv način za globalnu ekonomiju i planetu.

Čista energija za našu planetu

Svet mora da pređe iz neodržive energetske paradigme u kojoj se trenutno nalazi u budućnost koju u potpunosti pokreće obnovljiva energija. Samo takav prelaz nam može pomoći da izbegnemo najstrašnije posledice klimatskih promena.

Originalna energetska studija WWF-a, Izveštaj o energiji, pokazuje da nam je takva budućnost nadohvat ruke i pruža ključan uvid u način na koji je možemo ostvariti.

Preispitivanje stavova konvencionalnih stručnjaka

Sve veći broj vođa iz sveta politike, poslovnog sektora, medija i civilnog društva preispituje stavove konvencionalnih stručnjaka i njihove uobičajene scenarije vezane za energetsku budućnost sveta, te započinju ozbiljnu potragu za realnijim pristupima.

Njihovo objašnjenje je očigledno: minimaliziranje uticaja klimatskih promena zahteva značajna smanjenja emisija na globalnom nivou što pre moguće.

Svet je došao do vrhunca kada je u pitanju upotreba nafte i gasa. Naftne i gasne kompanije kopaju sve dublje i dublje istražujući alternativne izvore uz katastrofalne ekološke i socijalne posledice. Ugalj je još uvijek relativno lako dostupan, ali je njegova upotreba katastrofalna zbog emisija koje utiču na promenu klime. Svet više ne može da priušti oslanjanje na staru energetsku paradigmu i opasnu zavisnost od fosilnih goriva

Mogući globalni scenario

Izveštaj o energiji, izrađen u saradnji WWF-a i Ecofys-a, otvara novi prostor za energetsku debatu: moguć sistem u kojem bi do sredine ovog veka sva svetska energija dolazila iz obnovljivih i održivih izvora.

Izveštaj o energiji objedinjuje strategije i tehnološke mogućnosti koje su već isprobane ili primenjene s ciljem ostvarivanja mogućeg globalnog scenarija. Većina odgovora nam je već na raspolaganju. WWF želi da pomogne da se promeni “stara” paradigma za energetsku industriju i da se odredi novi put za budućnost.

Izveštaj o energiji pruža detaljno istražen scenario u vidu istinski alternativne vizije energetske budućnosti i objašnjenja šta takav scenario predstavlja za društvo u celini.

Što će to značiti?

U 2050. godini dominantan oblik energije koji će biti dostupan potrošaču, bez obzira na mesto stanovanja, će biti električna energija. Ovaj najvredniji oblik energije je prenosiv i relativno lako primenjiv. Međutim, efikasan prenos električne energije podrazumeva ulaganje u nove efikasnije, “pametnije” strujne mreže. Maksimalna energetska efikasnost postaće glavni cilj svih ekonomskih aktivnosti.

Činjenica da scenario iz Izveštaja o energiji razmatra isključivo tehnologije koje su trenutno dostupne, ističe važnost budućih istraživanja i razvoja. Jedno od područja koje posebno zahteva istraživanje i razvoj odnosi se na tečna goriva. S obzirom da danas još ne možemo da pokrećemo velike brodove ili avione pomoću električne energije i dalje nam je neophodno tečno gorivo. Predviđanja pokazuju da će se ovaj oblik transporta sve više koristiti, te ćemo ovaj problem morati da rešimo uz pomoć biogoriva.

Pravedan i ravnopravan pristup

• 1.4 milijardi ljudi nema pristup pouzdanom snabdevanju električnom energijom za osnovne usluge kao što su zdravstvo i obrazovanje.
• Oko 2.7 milijardi ljudi zavisi od neodrživih peći na biomasu koje služe za ishranu i kuvanje.
• Do 2 miliona ljudi godišnje umire od otrovnih para koje takve peći proizvode.
• Svet koji želi ravnopravnu budućnost za procenjenih 9 milijardi ljudi mora pronaći održivo rešenje za ovaj problem.

Jednom kad se uspostavi infrastruktura za snabdevanje energijom, troškovi koje iziskuje obnovljivi sistem biće znatno niži u odnosu na sistem u kojem se kontinuirano koriste fosilna goriva. Ovo čak i ne uključuje dodatne uštede zbog smanjenja uticaja klimatskih promena.

U Izveštaju o energiji se ne radi o pukim predviđanjima, već o definisanju ambicioznog puta ka ostvarivoj i pozitivnoj budućnosti – uz svest o potrebama za brzim i odlučnim delovanjem protiv klimatskih promena.

Izveštaj je stvaran po svom konzervativnom pristupu, oslanja se isključivo na postojeće tehnologije i jasno identifikuje predstojeće izazove. Takođe je optimističan jer pokazuje da uz određen napor u trećoj industrijskoj revoluciji možemo transformisati naš energetski sistem za dobrobit svih.

Masovna isključenja struje. Blokade u snabdevanju gasom. Veliki porast cena goriva.

Ovi scenariji su već postali stvarnost u mnogim delovima sveta. Zamislite koliko će se stanje pogoršati za 40 godina kada će se, ukoliko se nastave današnji trendovi, globalna potražnja za energijom u najmanju ruku udvostručiti u odnosu na sadašnje stanje. Međutim, scenario ne mora biti ovako zastrašujući.

Možemo zadovoljiti energetske potrebe oko devet milijardi ljudi na svetu do 2050. smanjujući ukupnu potražnju za energijom za 15%. I sve to uzimajući u obzir predviđeni rast populacije, industrijsku proizvodnju, životni standard i putovanja, naročito u razvijenim zemljama. Radi se o pronalaženju načina da učinite više koristeći manje. U današnje vreme energiju ne koristimo mudro.

• Iako poznajemo načine gradnje koji uopšte ne zahtevaju energiju za grejanje ili hlađenje, više od polovine toplote iz naših domova nestaje kroz zidove, prozore i krovove.
• Dajemo prednost velikim, snažnim privatnim vozilima koja “gutaju gorivo” nad daleko efikasnijim oblicima prevoza.
• Uređaji koji troše mnogo energije blokiraju tržište, iako postoji veliki izbor efikasnijih alternativnih uređaja koji su takođe dostupni.
• Proizvođači mogu koristiti daleko manje energije ukoliko preispitaju svoje materijale i procese.

Očuvanje energije je nešto u čemu svako može da učestvuje – potrebno je već danas početi donositi mudre odluke.

Izvor: wwf.panda.org

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

A
Abiotički - ne pripada živoj već mrtvoj prirodi
Abiotički faktori - fizički i hemijski faktori
Aditivi - hemijske supstance koje se u malim količinama dodaju namernicama da bi im se produžio vek trajanja ili poboljšao ukus miris boja ili čvrstina
Adsorpcija - upijanje hemijske materije na površini čvrste koja se zove adsorbent
Aerozagađenje - zagađenje vazduha
Aerosol - razbijene čestice tečnosti ili čvrstih tela u vazduhu
Akutno - trenutno u početku
Alfa-čestice - pozitivno naelektrisane krupne čestice
Aminokiseline - osnovne jedinice belančevina
Aerobi - organizmi koji žive samo u prisustvu kiseonika
Anaerobi - organizmi koji žive u uslovima bez kiseonika
Antibiotici - supstance biološkog porekla koje sprečavaju razmnožavanje određenih mikroorganizama ili ih uništavaju
Antioksidansi - hemijske materije koje sprečavaju promenu boje hrane ili užeglosti masti
Atmosfera - vazdušni omotač Zemlje
Autekologija - ekologija individualnih organizama
Autotrofni organizmi - organizmi koji mogu iz neorganske da stvaraju organsku materiju uz pomoć sunčeve ili hemijske energije

B
Bekerel - jedinica za merenje radioaktivnosti radioaktivnog izvora
Bel - jedinica za merenje jačine zvuka
Beta-čestice - negativno naelektrisane male čestice
Biološki monitoring - praćenje akumulacije zagađujućih materija u organizmu
Biom - skup većeg broja karakterističnih ekosistema u okviru jedne klimatske oblasti
Biomasa - masa žive materije iskazane organizmima
Biosfera - čitav prostor na Zemlji naseljen živim svetom
Biotički - koji pripada živoj prirodi
Biotički faktori - uticaji živih bića na druge organizme
Biotop - životno stanište životna sredina
Biocenoza - životna zajednica
Biocenologija - ekologija životnih zajednica
Buka - neprijatan zvuk nastao nepravilnim treperenjem materija

V
Vegetacija - biljni pokrivač jednog podučja
Veštačka đubriva - hranljive materije industrijskog porekla potrebne za ishranu i povećane prinose biljaka
Veštačko zračenje - radioaktivno zračenje iz veštačkog izvora
Vibracije - zvučni talasi učestalosti manje od 16 Hz koje nastaju oscilatornim kretanjem čvrstih tela

G
Gama-zraci - neutralni elektromagnetni talasi malih talasnih dužina i velike prodornosti
Grej - jedinica za merenje apsorbovane doze jonizujućeg zračenja
Gustina populacije - prosečan broj jedinki na jedinici životnog prostora

D
DDT - skraćeni naziv za poznati insekticid
Degradacija - opadanje spuštanje na niži stepen vrsta izmene životne sredine
Demekologija - ekologija populacije
Denitrifikacija - završna etapa u kruženju azota u kojoj se nitratni azot redukuje i svodi na elementarni
Deponija - smeštaj

E
Ekologija čoveka - proučava odnose čoveka i životne sredine
Ekološka valenca - raspon kolebanja ekološkog faktora u okviru kojeg je moguć opstanak određene biljne ili životinjske vrste
Ekološka niša - mesto i uloga određenoga organizma u ekosistemu
Ekološke piramide - grafički piramidalni prikaz količinskih odnosa pojedinih članova lanca ishrane u ekosistemu
Ekološki sistemi - samostalni biološki sistemi
Ekološki faktori - faktori sredine koji utiču na organizam
Emisija - puštanje zagađujućih materija
Emulgatori - materije koje doprinose potrebnoj čvrstini prehrambenog proizvoda
Endemičan - organizam koji živi samo u ograničenoj oblasti
Erozija - odnošenje zemljišta pod dejstvom vode ili vetra
Eutrofni ekosistemi - produktivni ekosistemi

Ž
Životna zajednica - biocenoza
Životna sredina - životni prostor životno stanište u kome živi individua ili određena biocenoza
Životno stanište - biotop prostor koji se odlikuje specifičnim ekološkim faktorima

Z
Zagađenje - nepoželjne promene životne sredine koje mogu štetno delovati na živa bića
Zooekologija - ekologija životinja
Zoofag - mesojedi
Zoocenoza - zajednica životinja
Zoocenologija - ekologija koja proučava životne zajednice
Zračenje - radijacija

I
Idioekologija - ekologija individualnih organizama autekologija
Imisija - (is) puštanje unutra
Indikator - pokazatelj
Insekticidi - hemijska sredstva za uništavanje insekata
Interakcija - međudejstvo

J
Jonizujuće zračenje - zračenja koja mogu da vrše jonizaciju materija

K
Kancer - rak zloćudni tumor
Kancerogene materije - materije koje mogu izazvati kancer
Kisele kiše - kiše koje sadrže hemijske materije štetne po biocenozu
Klimatski faktori - abiotički faktori sredine koji utiču na klimu sredine
Konzervansi - hemijske materije koje sprečavaju kvarenje hrane

L
Lanac ishrane - niz organizama u ekosistemu koji se hrane jedni drugima
Letalne doze zračenja - doze radijacije koje izazivaju smrt svih ozračenih jedinki
Leukemije (leukoze) - kanceri krvi usled tumoroznog rasta ćelija koštane srži
Litosfera - površinski deo Zemljine kore na kojoj se odvija život

M
Metabolizam ekosistema - razmena materije i energije između živog i neživog dela ekosistema
Migracije - seobe
Mikrobna ekologija - ekologija mikrooraganizama
Mikrobiocenoza - populacija mikroorganizama u okviru biocenoze
Mineralizacija - razlaganje organske materije do neorganske
Monitoring osmatranja - kontrola životne sredine radi upozorenja od mogućih opasnosti po životnu sredinu
Morbiditet - brojnost obolevanja obolele jedinke u jedinici vremena
Mutacija - izmena naslednog materijala

N
Natalitet - brojnost rađanja broj živo rođene dece na 1000 stanovnika neke oblasti
Nacionalni park - područje prirodnih ekosistema visoke vrednosti prirodna celina od nacionalnog značaja
Neutroni - krupne neutralne čestice jezgra atoma
Nuklearni otpad - otpad nastao korišćenjem nuklearnog goriva
Nutritivi - posebno hranjivi dodaci hrani

O
Oligo - mali, neznatan
Oligotrofni ekosistemi - slabo produktivni ekosistemi
Otpadne materije - otpaci u čvrstom tečnom ili gasovitom stanju kao proizvod čovekove aktivnosti

P
Parazitski lanac ishrane - parazit služi kao hrana parazitu
Pesticidi - hemijska sredstva za uništavanje štetnih organizama a radi zaštite biljaka
Piramida brojeva - grafički prikaz brojnih odnosa uzastopnih članova lanaca ishrane
Piramida energije - grafički prikaz količine energije u jedinici vremena na svakom trofičkom stupnju u ekosistemu
Polutanti - zagađujuće materije
Populacija - skup članova iste vrste koji se međusobno razmnožavaju i naseljavaju neki topografski ograničen prostor
Populaciona ekologija - izučava odnose populacije i okolne životne sredine
Potrošači - organizmi koji u ekosistemu ne mogu da samostalno stvaraju organske materije
Predator - grabljivica živo biće koje se hrani nasilno drugim živim bićima
Prirodna radijacija - zračenje iz priridnih izvora
Proizvođači - organizmi u ekosistemu koji su sposobni da iz neorganskih materija izgrađuju organska jedinjenja

R
Radijacija - zračenje, emisija zračenja ili čestica iz nekog radioaktivnog izvora
Radioaktivne padavine - radioaktivna prašina koja pada na Zemlju posle nuklearnih eksplozija
Radioaktivni izotopi - izvori zračenja koje predstavljaju pojedini hemijski elementi sa izmenjenom strukturom atomskih jezgara
Raioaktivnost - osobina nekih hemijskih elemenata da emituju nevidljive čestice ili zrake velike energije koje izazivaju jonizaciju materije
Razlagači - organizmi u ekosistemu koji koriste uginulu organsku materiju za izvor hrane i energije vršeći mineralizaciju
Revitalizacija - oživljavanje
Regeneracija - obnova
Rezistencija - smanjena osetljivost
Rodenticidi - hemijska sredstva za uništavanja glodara

S
Sanitarna kontrola voda - stalna kontrola vode za piće i javnu upotrebu zbog potencijalne opasnosti od zagađenja
Saprofag - organizam koji se hrani uginulom organskom materijom
Saprofitski lanci ishrane - lanci ishrane od uginule organske materije prema mikroorganizmima
Simbioza - zajednički život dvaju ili više organizama
Socijalna ekologija - izučava odnose čoveka i društvene sredine
Specijalni rezervat prirode - oblast u kojoj je izražena neka posebna prirodna vrednost
Stabilizatori - materije kojima se postiže željena čvrstina životnih namirnica
Stopa smrtnosti - broj uginulih jedinki jedne populacije u jedinici vremena

T
Teratogeneza - pojava nakaznosti embriona
Teratogeni činioci - faktori koji utiču na poremećaje u razvitku embriona, dovodeći do nakaznosti
Trofički lanac - lanac ishrane

U
Urbani ekosistem - gradski ekosistem
Urbanizacija - razvijanje i rast gradova

F
Fauna - životinjski svet jedne oblasti
Fizički faktori - klimatski faktori
Fitoekologija - ekologija biljaka
Fitofag - biljojed
Fitocenoza - biljna zajednica
Flora - skup biljaka ili biljnih vrsta u jednoj oblasti
Fosilna goriva - goriva nastala vekovnom transformacijom organske materije
Fotosinteza - fiziološki proces dobijanja organskih jedinjennja iz neorganskih uz pomoć svetlosne energije
Fungicidi - hemijske supstance za uništavanje otrovnih gljiva

H
Hemijski ekološki faktori - obuhvataju hemijske karakteristike određenog životnog staništa
Herbivori - biljojedi
Herbicidi - hemijska sredstva koja služe za uništavanje korovskih biljaka
Hidroedafski faktori - vodeno-zemljišni faktori
Hidrosfera - vodeni omotač Zemlje
Hronično - dugotrajno

C
Cirkulacija energije - kruženje energije
Circulus vitiosus - začarani krug, kretanje u krug

Izvor: pcelica.co.rs
Preuzela ucenica: Tamara Horti III- 2

Do zagađivanja dolazi kada se štetne materije oslobode u okolinu u tolikim količinama da ugrožavaju ljude, životinje, biljke i njihova staništa. Kontrola zagađivanja je najveći problem s kojim je suočen savremeni svet. Ogromna područja mogu za kratko vreme postati nepodesna za život, a mnoge biljke i životinje mogu zauvek iščeznuti. Javno mnenje danas vrši pritisak na vlade i industriju da se bore protiv zagađivanja.

Dimovi i izduvni gasovi

Izduvne cevi automobila i fabrike ispuštaju produkte sagorevanja- otpadne gasove u vazduh. Neki od ovih gasova se mešaju sa oblacima proizvodeći kisele kiše koje ubijaju biljke. Ugljen-dioksid zadržava toplotu koju bi zemlje vratila u vasionu i može dovesti do globalnog otopljavanja. Za druge gasove, jedinjenja ugljenika sa halogenim elementima, nazvana CFC smatra se da oštećuju ozonski omotač - gasnu barijeru koja zaustavlja štetno zračenje sunca. Buka takođe može biti oblik zagađivanja, jer saobraćajna i avionska buka narušavaju kvalitet života.

Gomilanje smeća

Smeće sa proizvodi u ogromnim količinama i na svetu ima sve manje mesta za njegovo odlaganje. Reciklaža (prerada i ponovno korišćenje) stakla, papira i drugih odpadaka smanjuje potrebu za njihovim gomilanjem. Radioaktivni otpaci proizvedeni u nuklearnim elektranama ostaju opasni hiljadama godina.

Mrtve reke

Industrijski otpad izbačen u reke može uništiti celokupan njihov svet. Veštačka đubriva izazivaju prekomeran rast algi koje troše kiseonik iz vode, ubijajući tako ribe i vodene biljke. Međunarodnim dogovorima zacrtano je da sve zemlje treba da prestanu odlaganje otpadaka u more i smanje zagađivanje reka i jezera.

Izvor: pcelica.co.rs

Priredila: Tamara Horti III- 2