Osobama koje boluju od reume, astme i drugih hroničnih bolesti smetaju promene vremena, naročito pred kišu, ali nije svima poznato zbog čega se to dešava niti postoji efikasan lek za tegobe takozvanih meteoropata. Tegobe nisu vezane samo za disanje, radi se o osećaju umora i neraspoloženja, kao i o pormećajima sna. Odgovor treba potražiti u narušenom balansu jona različitog naelektrisanja. Promena naelektrisanja čestica vazduha deluje na stanje ljudi zato što je i ćelijama njihovog organizma potrebno naelektrisanje da bi funkcionisale i da bi se obnavljale.

Kako promena vremena utiče na zdravlje?

U kratkim crtama, u vazduhu se nalaze pozitivni i negativni joni.

Na ljudski organizam pozitivno deluju negativni joni, a negativno deluje veća koncentracija pozitivnih jona.

Zdrav vazduh podrazumeva dosta negativnih jona, umerenu količinu ozona i minimalno zagađenje.

Pozitivnih jona ima najviše pre i u toku padavina i nepogoda, kao i u zagađenoj sredini.

Negativnih, blagotvorinih jona ima u vazduhu posle toga, u vreme leta zbog dejstva sunca koje utiče na njihovo stvaranje, ima ih u blizini mora, reka, vodopada i šuma. Boravite na takvim mestima kad god ste u prilici.

Ukoliko osećate slabost i bolove u zglobovima i kostima, poslušajte sledeće savete:

Masirajte zglobove i mišiće jakom komovom rakijom. Ako nemate komovicu lako možete napraviti drugačiji melem. Na primer, u 1 litar domaće rakije staviti 100 g gline, i jednu kašiku kuhinjske soli. Sastojke promućkati i kružnim pokretima masirati zglobove i mišiće, a ostale kosti uzduž i niz kost. Posle masaže se utoplite i odmorite.

Kada ste leti na plaži iskoristite priliku da ruke i noge zatrpate peskom. Pesak dugo zadržava toplotu sunca i reflektuje zračenje koje je u većoj meri štetno, ali u borbi protiv reumatskih i sl. bolova delotvorno. Izbegavajte boravak na promaji. Kada pokisnete ne čekajte da se odeća suši na vama, a zimi se čuvajte promrzlina.

Izvor: kakopedija.com

Priredila: Sladjana Knezevic, II -7

Sume kao pluca planete

Posledice klimatskih promena za koje je kriv samo čovek, trpe sva živa bića na planeti, ali su reakcije biljaka posebno važne jer su one glavni regulatori globalne klime kao kamen temeljac kruženja ugljen-dioksida.

Teško je precizno predvideti sve posledice za ekosistem planete, ali je realno pretpostaviti da će posledice globalnog zagrevanja biti pogubne za mnoge biljne vrste.

Najviše će stradati one izolovane kao što su arktičke, alpske i islandske koje „nemaju gde da odu“ kao i primorske biljke koje će biti potopljene zbog podizanja nivoa mora.

Najgori scenario se ostvaruje:

• U zelenom svetu planete posebno mesto zauzimaju šume. One deluju kao skladišta ugljendioksida i tako pomažu da se umanji štetno dejstvo emisije ugljendioksida.
• U tome prednjače tropske šume Amazonije koje su zbog toga dobile premoćan naziv – pluća planete.
• One su najveće na svetu i iz njih je dolazilo najviše kiseonika. U eri globalnog zagrevanja, ovaj prirodni vazdušni filter je proglašen jednom od šest najugroženijih tačaka na Zemlji. Amazonska džungla apsorbuje značajne količine ugljen-dioksida i ako ona postane savana, ili čak samo obična šuma, to će izazvati katastrofalno ubrzanje globalnog zagrevanja.
• Dve suše koje su je pogodile u proteklih pet godina učinile su da Amazonija od najveće oaze kiseonika na svetu i sama postane rezervoar otrovnih materija. Tako se ljudski rod našao u beznadežnoj situaciji – štetni gasovi su uzrok suše, a onda uginulo drveće vodi ka emisiji novih gasova, zbog čega ponovo dolaze suše. I tako u krug!

Istina, povećanje temperature i promena vremenskih prilika samo po sebi neće dovesti do potpunog uništenja prašume. Međutim, i česte suše i požari su već ozbiljna pretnja, a prema nekim naučnicima, u dvadeset prvom veku bi se mogao desiti najgori scenario – nestanak šuma u istočnoj Amazoniji.

Izvor: kakopedija.com

Veliki deo komunalnog otpada bi mogao da se koristi za dobijanje energije. Predloženo da se pored deponije u Vinči napravi postrojenje u kome bi se iz otpada dobijala energija.

U SRBIJI se godišnje proizvede oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada, koji bi mogao da zameni nekoliko stotina hiljada tona ekvivalentne nafte i da omogući značajnu uštedu energije.

- Jedna od najvećih energana u kojima bi se iz otpada dobijala energija, mogla bi biti izgrađena u Beogradu, s obzirom na to da se u glavnom gradu Srbije proizvede oko 1.080 tona otpada dnevno ili 1,14 kilograma po stanovniku - kaže Srećko Šević, načelnik odeljenja za energetsku efikasnost grada Beograda. - Najbolje bi bilo da to postrojenje bude izgrađeno u blizini velike deponije u Vinči, rekao je Šević i naveo da grad Beograd ima lokalni plan upravljanja otpadom i da su za te projekte u Beogradu potrebna ulaganja od 130 do 160 miliona evra, zavisno do kog nivoa će se obrađivati otpad.

Izvor: novosti.rs

Priredila: Sladjana Knezevic, II-7