Kad god dođem u priliku da razmišljam o eksperimentima i radovima sa električnom strujom setim se bogatog đačkog, studentskog i kasnijeg radnog iskustva, ali i nekoliko situacija kada sam ozbiljno, zbog trenutka nepažnje i neopreznosti, ugrozio sopstveni život. Posle svega, moj savet je: oprez i maksimalna zaštita, jer se sa strujom ne sme grešiti, niti igrati, bez obzira o kom izvoru i naponu se radi. Struja ne priznaje greške, površnosti, slučajnosti i aljkavosti.
Mnogi se pitaju da li ubija električni napon (U : razlika potencijala), ili jačina električne struje ( I : količina naelektrisanja koja prođe u jedinici vremena, I = q/t ), da li je opasnija jednosmerna, ili naizmenična struja i da li je opasnija struja niže, ili više frekvencije. O tome postoje brojna istraživanja, eksperimenti, čak i različita mišljenja, ali i lična iskustva koja, kao individue, različito doživljavamo. Podaci koje iznosim odnose se na zdrav ljudski organizam, jer prisutne bolesti umanjuju otpornost organizma na povrede i do 50 %. Pre svega, električni otpor našeg tela zavisi od kože, njene debljine, mikro-strukture, vlažnosti i starosti. Otpornost ljudskog tela kreće se od 1000 do 3000 oma ( Ω ), što zavisi od unutrašnje strukture: sastav kostiju, elastičnost mišića, struktura krvi i limfne tečnosti, debljina krvnih sudova i starosna dob. Prema poznatom Omovom zakonu ( I = U/R ), ukoliko je otpor veći, jačina struje će biti manja i obrnuto, dok sa porastom napona raste i jačina struje. Po tome će veće posledice imati telo manjeg otpora, jer kroz njega protiče jača struja. Teorija kaže, a praksa potvrđuje, da je opasna struja preko 50 mA ( 0,05 A) i napona preko 65 V. Podjednako su opasne jednosmerna i naizmenična struja, samo što im je delovanje različito, ali je u praksi opasnije delovanje jednosmerne struje. Struja deluje na sledeće načine: toplotno (telo se zagreva), mehanički (razaranje tkiva), hemijski (elektroliza krvi i limfne tečnosti) i biološki (grčenje mišića i prekid krvotoka). Interesantni su podaci o posledicama delovanja različitih jačina struje ( izraženo u miliamperima - mA ):
- 1 - 1,5 mA: jedva se oseti protok struje,
- 3 – 5 mA: treperenje prstiju i ruku i blago bockanje,
- 5 – 10 mA: lagani grč u laktu,
- 10 – 15 mA: pojava klonulosti, grčenje mišića i povećanje krvnog pritiska,
- 15 – 30 mA: paraliza ruku i nogu, znojenje, grčenje u želucu i grčenje mišića,
- 40 – 80 mA: početak fibrilacije (paraliza), treperenje srca,
- 81 mA – 5A: velike unutrašnje i spoljašnje opekotine, paraliza srca i moguća smrt,
- Iznad 5A: velike unutrašnje i spoljašnje opekotine i smrt zbog opekotina.
Kod strujnog udara, zavisno od jačine i napona struje, ispoljavaju se svi navedeni oblici delovanja, ali posledice zavise od toga gde, kako i koliko je proticala struja kroz telo. Najopasnije je ako je struja protekla kroz krvne sudove, srce i druge vitalne organe, jer ih razara i dovodi do elektrolize krvi. Struja će teći ukoliko telo posluži kao provodnik, što znači ako stojimo na provodnom materijalu, kao što su vlažna obuća i vlažna zemlja. Smrtna je opasnost ako jednom i drugom rukom dodirnemo tačke različitog električnog potencijala. U tom slučaju se zatvara strujno kolo i struja teče jačinom koja zavisi od napona (potencijalne razlike) i otpornosti tela.
Strujna opasnost zavisi od: jačine električne struje, vremena njenog proticanja, puta struje kojim ona protiče, odnosno organa koji su zahvaćeni, oblika i frekvencije struje, otpora izolacije čoveka i od otpora tela. Kako se dolazi do opasne granice napona: Uo = 0,05 A x Rč, ako se za Rč uzme 1300 Ω (prosečna), sledi da je opasan napon: Uo = 0,05A x 1300Ω = 65 V, koliko, recimo, iznosi napon na priključku telefonske instalacije. Teorijski, može ubiti i 1 V napona ako je jaka struja koja prolazi kroz telo čoveka. Prednosti struja visokih frekvencija (Tesline struje) je što se one ne kreću dubinski, već po površini tela. Imamo osećaj laganog zagrevanja i peckanja.
Na kraju, kako se štititi od električne struje koja je dobar sluga, a zao gospodar!? Potrebna je maksimalna opreznost, upotreba proverenih izolatorskih alatki, pažnja pri radu sa provodnicima koji su pod naponom, a najbolje ih je isključiti od izvora struje dok bilo šta radimo, ili opravljamo. Neproverene provodnike nikada ne dirati golim rukama! Veliku opasnost predstavljaju i uređaji sa nikakvim, ili slabim uzemljenjem. Neki uređaji, čak dok su isključeni, predstavljaju opasnost po život. Dokazano je da napunjeni elektrolitički kondenzatori mogu da “čuvaju” napon vremenski i do 10 godina. Zbog toga ih prethodno, pri isključenom uređaju, treba kratkim spojem isprazniti. Mala neopreznost može biti sa smrtnim posledicama. Statistika kaže da zbog neopreznosti i nepažnje sa strujom postoji 35 % smrtnih slučajeva, a samo 5% kod napona od 220/400 V! Prema tome, nije opasan samo mrežni napon, jer ubija jačina struje koja ne sme preći 50 mA. Kako pomoći čoveku koji je doživeo strujni udar, posebna je priča, ali nema nikakve naučne osnove tvrdnja da se kratkotrajnim zakopavanjem tela u vlažnu zemlju nešto može pomoći, jer su unutrašnje povrede i opekotine fatalne po život.