Razvijenost potrošačkog društva često se meri kvantitetom utroška raspoloživih energenata, među kojima  je najviše u upotrebi električna energija. Bez električne struje gotovo da ne možemo normalno funkcionisati, ali u opštoj krizi, besparici, a kod pojedinih domaćinstava i u beznađu kada pristignu računi za plaćanje, nije na odmet da planski i trezveno razmislimo kako da smanjimo troškove, a da to i ne osetimo po pitanju kvaliteta.

Krenimo prvo od osvetljenja, na kome se može poprilično uštedeti. Nekada je na plafonu bila samo jedna sijalica, a danas koristimo lustere sa nekoliko sijaličnih mesta. Sve to lepo izgleda, ali, da li baš uvek moraju da svetle sve sijalice, problem je koji se može razrešiti sa dva prekidača, tako da na lusteru razdvojimo minimalno i maksimalno osvetljenje. Kada se tome doda mogućnost upotrebe štedljivih neonskih sijalica, ili LED sijalica, brzo ćemo shvatiti da ne gubimo ništa na kvalitetu svetla, a puno ćemo osetiti prilikom plaćanja računa. Dodajmo ovoj meri i naviku da gasimo svetlo tamo gde ne treba, kao što su hodnici, spoljašnje osvetljenje, reflektori, računari koji su po ceo dan uključeni, klima-uređaji koji rade i kada ne treba.

Druga značajna mera uštede je upotreba jačih potrošača električne struje u režimu jeftine struje, što je izvodljivo tamo gde ima dvotarifno brojilo. Tu spadaju bojleri, veš-mašine, mašine za pranje suđa, grejalice i termo-peći. Mnogi smatraju da je racionalnije da se bojler drži stalno uključen, što nije tačno. To se posebno odnosi na male protočne bojlere u kuhinjama koji su dosta veliki potrošači. Velika razlika temperature vode u bojleru i okolini dovodi do većeg odvođenja toplote, što je čist gubitak utroška energije. Najracionalnije je korišćenje trenutnih grejača, koji predaju svu raspoloživu toplotu, tako da nema naknadne toplotne razmene. Kod velikih bojlera, pored režima jeftine struje, treba proceniti optimalno vreme potrošnje tople vode do kraja i vreme za koje se može do maksimuma zagrejati voda u bojleru. S tim u vezi izveo sam jedan zanimljiv eksperiment, da pomoću vremenskog prekidača držim uključen bojler na proračunatom broju sati. Zaprepastio sam se činjenicom kolike se uštede mogu napraviti, a da se ništa ne gubi u kvalitetu usluge. Prosta računica kaže da se bojler postepeno, preko termo-prekidača, automatski uključuje, jer gubi deo energije koju predaje okolini. Primenom ove oprobane mere dolazimo do fantastičnih 20% uštede u potrošnji električne energije.

Od ostalih racionalnih mera pomenimo mogućnost isključivanja svih uređaja koji ponekad nepotrebno rade. Iako računari nisu veliki potrošači, nije potrebno da rade kada smo zabavljeni drugim poslovima. Ili, recimo, nije potrebno uključivati klimu ako se može napraviti prirodna ventilacija, ili ako smo pri gradnji objekta razmišljali o kvalitetnoj termo-izolaciji.

Danas se razmišlja i o alternativnim izvorima energije kao merama štednje. Svaka mera štednje, koja ima finansijskog efekta, nije za odbaciti, a svako od nas može naći sebe i svoje domaćinstvo u primeni različitih mera. Štedim da bih imao i da bih kvalitetnije živeo, geslo je koga se mogu pridržavati i oni koji stvarno imaju. Za one koji nemaju, ovo može da postane pravilo u ponašanju koje neće narušiti kvalitet života, čijom primenom ćemo nadomestiti neke druge potrebe domaćinstva i racionalnog ponašanja u potrošnji energije koja je sve skuplja.

Većina električnih uređaja, koji pri svom radu koriste vodu, imaju problema sa taloženjem kamenca koji smanjuje koeficijent korisnog dejstva. Količina taloga zavisi od kvaliteta vode, konstrukcije uređaja, a neki praktičari tvrde i od načina povezivanja uređaja sa električnim vodom: da li je primenjeno nulovanje (koje se primenom novih standarda izbacuje iz prakse), ili uzemljenje ( savremeniji način sa FID-ovom sklopkom ).

Kamenac iz vode može se totalno odstraniti samo posebnim hemijskim postupkom ( koji se u svakodnevnoj upotrebi vode ne isplati ), ili elektrolizom ( hemijski postupak razdvajanja vode na vodonik, kiseonik i druge sastavne delove, gde, naravno, ima i neizbežnog kamenca ).

Ono što je bitno za neke uređaje je tzv. omekšavanje vode, ili uklanjanje većeg dela kamenca, to je na primer važno kod kafe aparata , mašina za sudove , a i mašina za veš. Uglavnom se primenjuju soli koje  reaguju sa rastvorenim kamencem u vodi. Kod kafe aparata su u primeni posebni rezervoari "depuratori" . Kod mašina za sudove postoje rezervoari u samim mašinama u koje se sipa posebna so,  a kod veš-mašina se koristi uglavnom preko posude za prašak. Inače, su mašine za sudove posebno osetljive na kamenac zbog većeg broja dizni sa malim rupama i grejanja vode, a kasnije i sušenja posuđa. Kafe aparati bez depuratora, po nepisanom pravilu, rade par dana, a onda, hteli ili ne, neizbežno im sleduje generalni remont.

Bojleri, kao uređaji gde se voda zagreva, su posebno "zgodni“ za taloženje kamenca. Pored toga, oni su i konstrukcijski pogodni za taloženje svih primesa iz vode. Pošto je bojler električni uredjaj kod koga kroz grejač prolazi električna struja , u njemu se dešava i neka minimalna elektroliza vode, tako da i poseban način vezivanja struje ima neki uticaj.

E, sad u današnjoj "poplavi " đakuzija i hidromasažnih kada i tuš kabina obični ljudi imaju problem sa taloženjem kamenca na diznama i pumpama takvih uređaja. Inače, gotovo nijedan proizvođač, a ni prodavac nema u ponudi ni običan filter ili predfilter koji će sprečiti da pesak i slične primese ne dođu u pumpe ili dizne hidromasažnih uređaja, pa one vrlo brzo počinju da gube svoju funkciju, a neizbežni kamenac se, naravno, taloži.
Ono što magnetni uređaji rade nije odstranjivanje kamenca iz vode već samo "usmeravanje " molekula kamenca , da bi se što manje taložili na samim uređajima. Kod upotrebe magneta, u kombinaciji sa depuratorima, vek trajanja soli se produžava, a voda izlazi sa manje kamenca nego bez upotrebe magneta. Mnogi tvrde da se nisu posebno pokazali u praksi, a cena im je još uvek visoka i teško se mogu naći u slobodnoj prodaji.

Na kraju se pitamo kako se osloboditi kamenca u bojleru, ili nekom drugom uređaju. Za bojler je najbolja zamena, ili čišćenje grejača. Za one malo spretnije čišćenje nije težak posao, jer se kratkotrajnim puštanjem električne struje „na suvo“ talog posle toga lako skida. Ono što je najvažnije, iz kazana bojlera se mora odstraniti sav talog, a po pravilu ga ima poprilično. Prilikom svakog čišćenja bojlera, ili zamene, odnosno čišćenja grejača, mora se promeniti „dihtung“ na grejaču. Nakon ovih radnji primetićemo koliko se skraćuje vreme zagrevanja vode u bojleru, čime pravimo znatne uštede.

Kod veš-mašina i mašina za pranje sudova moramo posebno voditi računa i o prašku koji upotrebljavamo, jer ih ima koji se potpuno stvrdnu, pa se teško odstranjuje i njihov talog. Pored upotrebe posebnih soli i hemikalija za skidanje kamenca, preporučljivo je, ponekad, mašinu pustiti da odradi „na prazno“ sa par kašika sode-bikarbone. Najviše kamenca se taloži na otvorima, diznama, kao i na krivinama od plastike ili gume ( creva ), što se može mehanički odstraniti. Kamenac je najteže odstraniti kod električne pegle, tako da se kod nje preporučuje stalna upotreba kvalitetne destilovane vode, ili dobro proceđene kišnice.

Često smo svedoci nepravilnog odnosa prema različitim uređajima i električnim instalacijama, što može imati nesagledive posledice, pogotovo u letnjim mesecima, kada su temperature enormno visoke. Kod različitih profila zanimanja susrećemo različit stepen poznavanja ove problematike, a kod onih koji tu problematiku dobro poznaju, nemarnost i površnost su gori od neznanja.

Bez električne struje praktično ne možemo, ali je potrebno znati da loša instalacija, labav spoj na priključcima i na često zapaljivim mestima mogu imati kobne posledice. Često se dešava da se koristi priključak kod koga je presek kabla ispod propisanog ( kod utičnica presek provodnika iznosi 2,5 〖mm〗^2, a kod sijalica 1,5 〖mm〗^2 ). U takvim slučajevima kabal počinje lagano da se greje, da bi posle nekog vremena temperatura dosegla stepen paljenja. Neke izolacije na kablovima su zapaljive, a da ne govorimo o izolatorskim materijalima koji se nalaze oko provodnika. Često se upotrebljavaju produžni kablovi nedovoljnog preseka na koje se prikači po nekoliko uređaja, tako da nam u takvim slučajevima ne može pomoći ni najbolja instalacija utičnice ( 16 A ), ili da se na na kabal preseka 1,5 〖mm〗^2 priključuju reflektori velike snage, koji spadaju u velike potrošače. Osnovno pravilo je da se u instalaciji upotrebljavaju original patroni osigurača, da se pregledaju svi spojevi i mesta mogućeg varničenja, posebno spojevi produžnog kabla, koji su često labavi i bez propisnog uzemljenja. Kad je reč o uzemljenju, tu se radi obično o žuto-zelenom provodniku koji je, kao treći provodnik, vezan za viljušku na šuko-utičnici. Ukoliko je ispravna FID-ova sklopka, ona će nas na vreme upozoriti da nešto kod instalacije, ili kod uređaja, nije u redu.

Česta je pojava da neke od uređaja u domaćinstvu držimo na tzv „čekanju“, kao što su većina televizora, računari, muzičke linije i drugi. Oni su, praktično, pod naponom, tako da se ispravljačke jedinice greju i mogu biti potencijalno mesto požara zbog visokih temperatura. To ne znači da moramo svaki put gasiti uređaj na prekidaču, ali ako nismo u stanu, pa i preko noći, bolje je i to uraditi, nego rizikovati. Zabeleženi su primeri požara od televizora, ili računara u „Standby“ režimu rada. Pravilo je da se kod svakog izlaska iz stana pregleda da li je neki od uređaja ostao uključen, makar bio i na režimu „čekanja“.

Sigurna zaštita od udara groma je propisana gromobranska instalacija, dobro izvedeno uzemljenje električne istalacije i propisano spojeno uzemljenje na električnim uređajima koji to zahtevaju. Neki uređaji nemaju predviđeno uzemljenje, te ih je najbolje isključiti u slučaju vremenskih nepogoda. I kod dobrog uzemljenja treba izbegavati kontakte sa električnim aparatima u slučaju grmljavine, makar to bio i mobilni telefon. Opasno je vaditi golom rukom TV antenu, jer može doći do električnog pražnjenja. U takvim slučajevima dovoljno je isključiti TV na prekidaču, ili vađenjem kabla iz mreže. Za računare je dobro imati kvalitetne UPS uređaje, koji imaju odgovarajuću naponsku i druge zaštite. Kod nabavke UPS uređaja ne treba škrtariti na ceni, jer je pravilo: što skuplje, to bolje, čime ćemo obezbediti sigurniju i kvalitetniju zaštitu skupocene kompjuterske tehnike. Produžni kabal sa razvodnikom mrežnog napona bi trebalo da ima kvalitetan sigurnosni prekidač faze i nule, koji možemo upotrebiti u slučaju grmljavine, ili kada smo na duže odsutni iz stana. Kabal mora imati odgovarajući presek ( 2,5 〖mm〗^2 ), dobre kontakte i obavezno uzemljenje. Šuko-utičnica mora biti propisno uzemljena i vezana na gromobransku instalaciju i sa presekom provodnika od 2,5 〖mm〗^2.

Zaključimo: koliko nam je električna struja korisna, još više može biti neprijatna pojava, ukoliko nemamo neka elementarna znanja o pravilnosti njene upotrebe. Greške, nemarnost i neznanje mogu imati kobne posledice. Kod najbolje instalacije često moramo pregledati da negde ne varniči, da ne greje neki od produžnih kablova, ili na spojevima utičnica i kod razvodnika, koje često, zbog niže cene, kupujemo na pijaci. Pregorele osigurače moramo zameniti originalnim, a ne pravljenim patronama. Većina električnih aparata mora biti propisno uzemljena, čime je zaštićena od statičkog naelektrisanja, ali i od mogućeg strujnog udara u slučaju vremenskih nepogoda. Dajemo neke norme opterećenja kabla: