Najštedljivija sijalica je ugašena sijalica, hteli, ili ne, mudra je misao svakog praktičara koji sebi i drugima želi obezbediti optimalne dnevne i noćne uslove rada i života. Često se zapitamo koje su sijalice bolje, da li klasične sa grejnim vlaknom, ili neka štedljiva, kojih na tržištu ima po nekoliko vrsta i namena.

Interesantno je da postoji plan povlačenja inkandescentnih ( klasičnih ) sijalica sa tržišta EU prema sledećoj dinamici:

• 01.09.209. – sve matirane klasične i bistre sijalice snage iznad 80 W,
• 01.09.2010. – matirane klasične sijalice snage iznad 65 W,
• 01.09.2011. – bistre klasične sijalice snage iznad 45 W,
• 01.09.2012. – bistre klasične sijalice snage iznad 45 W,
• 01.09.2016. – sijalice energetske klase „C“ ( halogene „energy saver“ sijalice ).

Kao bazične činjenice za ovakve mere navode se: klimatske promene su evidentne, sma- njenje globalne emisije CO2, fluorescentni izvori svetlosti su efikasniji od inkandescentnih, političari trgovci i proizvođači stvaraju dogmu o kompakt fluorescentnim sijalicama (u daljem tekstu KFS) kao odličnoj alternativi klasičnim sijalicama, javnost nije dovoljno upoznata sa svim aspektima upotrebe KFS, odnosno ukupnim aspektom energetskih, ekoloških i zdravstvenih bilansa njihovog korišćenja.

Za proizvodnju KFS potrebno je od 6 do 40 puta više energije u odnosu na klasične sijalice. Od materijala je potrebno: staklo, lim, bakar, kalaj, živa, olovo, antimon, barijum, arsen, itrijum, jedinjenja fosfora, cink-berilijum silikat, kadmijum-bromid, jedinjenja vanadijuma, torijum i plastika. Kod proizvodnje klasičnih sijalica potrebni su samo: staklo, lim kalaj, bakar i volfram. Svi sastojci su potpuno netoksični i jednostavno se recekliraju.

Kompaktna fluo sijalica snage 11 W ekvivalentna je klasičnoj sijalici snage 60 W. Razlika u svetlosnom fluksu „ekvivalentnih“ sijalica je 15-20 %. Takve sijalice nisu pogodne za korišćenje u svetiljkama sa lošom ventilacijom (zatvorenim plafonjerama i zidnim svetiljkama, ugradnim i poluotvorenim svetiljkama) zbog osetljivosti integrisane eleketronike na visoke temperature. Može se računati da 50 % svetiljki u domaćinstvima nije prikladno na KFS, te zabrana klasičnih sijalica iziskuje dodatne troškove kupovine novih svetiljki.

KFS dostižu maksimalni svetlosni fluks od 30 do 60 s nakon paljenja, što može biti iritirajuće pri kratkim boravcima u prostoriji. Za razliku od KFS, klasične sijalice su standardnih oblika i veličina. Standardne KFS ne mogu se koristiti sa postojećim dimerima za inkandescentne sijalice, kao ni sa elektronskim prekidačima. Dimabilne KFS su izuzetno skupe. Temperatura boje svetlosti KFS se ne snižava pri dimovanju ( slabost u poređenju sa klasičnim sijalicama ). Kvalitet svetlosti klasičnih sijalica superioran je u odnosu na sve ostale izvore svetlosti. Razlog tome leži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkandescentnih izvora čini najpribližnijoj Sunčevoj svetlosti na koje je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije.

Postoje velike razlike u deklarisanom veku trajanja klasičnih sijalica i KFS, gde je prednost kod ovih drugih, mada se i tu uzimaju idealni uslovi korišćenja. Interesantno je da kod jednih i drugih vek trajanja skraćuje često paljenje i gašenje. Prosečan vek trajanja KFS je od 2-3 hiljade časova, a kod klasičnih sijalica znatno kraći. Troškovi reciklaže jedne KFS kreću se od 0,3 do 1,00 eura, što nije ekonomski isplativo i vrši se samo u svrhu bezbednog odlaganja žive. U Srbiji, kao i u većini zemalja sveta, ne vrši se reciklaža KFS, te živa iz sijalica završava na deponijama smeća, a na kraju u podzemnim vodama, rečnim tokovima i u lancu ishrane. Ovo može imati nesagledive posledice u slučaju masovnijeg korišćenja KFS. Pretpostavke za uspešnu reciklažu su disciplionovani konzumenti.

Među štedljive izvore energije spadaju i LED sijalice ( o kojima ovde nije bilo reči), koje će najverovatnije postepeno zameniti KFS i klasične sijalice sa grejnim vlaknom. One su još uvek skupe, ali daju kvalitetno svetlo i manje su opasne po okolinu po pitanju proizvodnje, upotrebe i reciklaže.

Na kraju recimo šta treba preduzeti kada se KFS razbije u stanu: otvoriti prozor i napustiti prostoriju, provetravati oko 15 minuta. Sakupiti pažljivo staklene ostatke sijalice bez direktnog dodira sa kožom, lepljivom trakom sakupiti sitne ostatke stakla, a pod obrisati mokrom krpom. Sve predmete, kojima smo čistili prostoriju, treba odložiti u plastičnu kesu i dobro je zatvoriti. Odeću, ili posteljinu na koju su pali delovi sijalice ne treba više upotrebljavati, već ih treba baciti. Za razliku od KFS, kod razbijanja klasične sijalice treba pažljivo pokupiti komadiće stakla, spakovati u plastičnu kesu i odložiti u kontejner. Kod razbijene klasične sijalice nema nikakvih štetnih isparenja.

Zaključimo: upotreba kompakt-flurescentnih sijalica (KFS) za radne i spavaće sobe nije preporučljiva, ali je preporučljiva za stepeništa, hodnike, pomoćne prostorije i dežurna svetla. Njihova masovnija upotreba zahteva sve propisane mere reciklaže u cilju zaštite života i zdravlja čoveka.

IZVORI INFORMACIJA: Nebojša Radivojević, Savetovanje „Osvetljenje 2009.“ i Web strana. www.savethebulb.org

Razvijenost potrošačkog društva često se meri kvantitetom utroška raspoloživih energenata, među kojima  je najviše u upotrebi električna energija. Bez električne struje gotovo da ne možemo normalno funkcionisati, ali u opštoj krizi, besparici, a kod pojedinih domaćinstava i u beznađu kada pristignu računi za plaćanje, nije na odmet da planski i trezveno razmislimo kako da smanjimo troškove, a da to i ne osetimo po pitanju kvaliteta.

Krenimo prvo od osvetljenja, na kome se može poprilično uštedeti. Nekada je na plafonu bila samo jedna sijalica, a danas koristimo lustere sa nekoliko sijaličnih mesta. Sve to lepo izgleda, ali, da li baš uvek moraju da svetle sve sijalice, problem je koji se može razrešiti sa dva prekidača, tako da na lusteru razdvojimo minimalno i maksimalno osvetljenje. Kada se tome doda mogućnost upotrebe štedljivih neonskih sijalica, ili LED sijalica, brzo ćemo shvatiti da ne gubimo ništa na kvalitetu svetla, a puno ćemo osetiti prilikom plaćanja računa. Dodajmo ovoj meri i naviku da gasimo svetlo tamo gde ne treba, kao što su hodnici, spoljašnje osvetljenje, reflektori, računari koji su po ceo dan uključeni, klima-uređaji koji rade i kada ne treba.

Druga značajna mera uštede je upotreba jačih potrošača električne struje u režimu jeftine struje, što je izvodljivo tamo gde ima dvotarifno brojilo. Tu spadaju bojleri, veš-mašine, mašine za pranje suđa, grejalice i termo-peći. Mnogi smatraju da je racionalnije da se bojler drži stalno uključen, što nije tačno. To se posebno odnosi na male protočne bojlere u kuhinjama koji su dosta veliki potrošači. Velika razlika temperature vode u bojleru i okolini dovodi do većeg odvođenja toplote, što je čist gubitak utroška energije. Najracionalnije je korišćenje trenutnih grejača, koji predaju svu raspoloživu toplotu, tako da nema naknadne toplotne razmene. Kod velikih bojlera, pored režima jeftine struje, treba proceniti optimalno vreme potrošnje tople vode do kraja i vreme za koje se može do maksimuma zagrejati voda u bojleru. S tim u vezi izveo sam jedan zanimljiv eksperiment, da pomoću vremenskog prekidača držim uključen bojler na proračunatom broju sati. Zaprepastio sam se činjenicom kolike se uštede mogu napraviti, a da se ništa ne gubi u kvalitetu usluge. Prosta računica kaže da se bojler postepeno, preko termo-prekidača, automatski uključuje, jer gubi deo energije koju predaje okolini. Primenom ove oprobane mere dolazimo do fantastičnih 20% uštede u potrošnji električne energije.

Od ostalih racionalnih mera pomenimo mogućnost isključivanja svih uređaja koji ponekad nepotrebno rade. Iako računari nisu veliki potrošači, nije potrebno da rade kada smo zabavljeni drugim poslovima. Ili, recimo, nije potrebno uključivati klimu ako se može napraviti prirodna ventilacija, ili ako smo pri gradnji objekta razmišljali o kvalitetnoj termo-izolaciji.

Danas se razmišlja i o alternativnim izvorima energije kao merama štednje. Svaka mera štednje, koja ima finansijskog efekta, nije za odbaciti, a svako od nas može naći sebe i svoje domaćinstvo u primeni različitih mera. Štedim da bih imao i da bih kvalitetnije živeo, geslo je koga se mogu pridržavati i oni koji stvarno imaju. Za one koji nemaju, ovo može da postane pravilo u ponašanju koje neće narušiti kvalitet života, čijom primenom ćemo nadomestiti neke druge potrebe domaćinstva i racionalnog ponašanja u potrošnji energije koja je sve skuplja.

Većina električnih uređaja, koji pri svom radu koriste vodu, imaju problema sa taloženjem kamenca koji smanjuje koeficijent korisnog dejstva. Količina taloga zavisi od kvaliteta vode, konstrukcije uređaja, a neki praktičari tvrde i od načina povezivanja uređaja sa električnim vodom: da li je primenjeno nulovanje (koje se primenom novih standarda izbacuje iz prakse), ili uzemljenje ( savremeniji način sa FID-ovom sklopkom ).

Kamenac iz vode može se totalno odstraniti samo posebnim hemijskim postupkom ( koji se u svakodnevnoj upotrebi vode ne isplati ), ili elektrolizom ( hemijski postupak razdvajanja vode na vodonik, kiseonik i druge sastavne delove, gde, naravno, ima i neizbežnog kamenca ).

Ono što je bitno za neke uređaje je tzv. omekšavanje vode, ili uklanjanje većeg dela kamenca, to je na primer važno kod kafe aparata , mašina za sudove , a i mašina za veš. Uglavnom se primenjuju soli koje  reaguju sa rastvorenim kamencem u vodi. Kod kafe aparata su u primeni posebni rezervoari "depuratori" . Kod mašina za sudove postoje rezervoari u samim mašinama u koje se sipa posebna so,  a kod veš-mašina se koristi uglavnom preko posude za prašak. Inače, su mašine za sudove posebno osetljive na kamenac zbog većeg broja dizni sa malim rupama i grejanja vode, a kasnije i sušenja posuđa. Kafe aparati bez depuratora, po nepisanom pravilu, rade par dana, a onda, hteli ili ne, neizbežno im sleduje generalni remont.

Bojleri, kao uređaji gde se voda zagreva, su posebno "zgodni“ za taloženje kamenca. Pored toga, oni su i konstrukcijski pogodni za taloženje svih primesa iz vode. Pošto je bojler električni uredjaj kod koga kroz grejač prolazi električna struja , u njemu se dešava i neka minimalna elektroliza vode, tako da i poseban način vezivanja struje ima neki uticaj.

E, sad u današnjoj "poplavi " đakuzija i hidromasažnih kada i tuš kabina obični ljudi imaju problem sa taloženjem kamenca na diznama i pumpama takvih uređaja. Inače, gotovo nijedan proizvođač, a ni prodavac nema u ponudi ni običan filter ili predfilter koji će sprečiti da pesak i slične primese ne dođu u pumpe ili dizne hidromasažnih uređaja, pa one vrlo brzo počinju da gube svoju funkciju, a neizbežni kamenac se, naravno, taloži.
Ono što magnetni uređaji rade nije odstranjivanje kamenca iz vode već samo "usmeravanje " molekula kamenca , da bi se što manje taložili na samim uređajima. Kod upotrebe magneta, u kombinaciji sa depuratorima, vek trajanja soli se produžava, a voda izlazi sa manje kamenca nego bez upotrebe magneta. Mnogi tvrde da se nisu posebno pokazali u praksi, a cena im je još uvek visoka i teško se mogu naći u slobodnoj prodaji.

Na kraju se pitamo kako se osloboditi kamenca u bojleru, ili nekom drugom uređaju. Za bojler je najbolja zamena, ili čišćenje grejača. Za one malo spretnije čišćenje nije težak posao, jer se kratkotrajnim puštanjem električne struje „na suvo“ talog posle toga lako skida. Ono što je najvažnije, iz kazana bojlera se mora odstraniti sav talog, a po pravilu ga ima poprilično. Prilikom svakog čišćenja bojlera, ili zamene, odnosno čišćenja grejača, mora se promeniti „dihtung“ na grejaču. Nakon ovih radnji primetićemo koliko se skraćuje vreme zagrevanja vode u bojleru, čime pravimo znatne uštede.

Kod veš-mašina i mašina za pranje sudova moramo posebno voditi računa i o prašku koji upotrebljavamo, jer ih ima koji se potpuno stvrdnu, pa se teško odstranjuje i njihov talog. Pored upotrebe posebnih soli i hemikalija za skidanje kamenca, preporučljivo je, ponekad, mašinu pustiti da odradi „na prazno“ sa par kašika sode-bikarbone. Najviše kamenca se taloži na otvorima, diznama, kao i na krivinama od plastike ili gume ( creva ), što se može mehanički odstraniti. Kamenac je najteže odstraniti kod električne pegle, tako da se kod nje preporučuje stalna upotreba kvalitetne destilovane vode, ili dobro proceđene kišnice.