Koliko je odgovorno ponašanje svakog pojedinca, ili kolektiva u zaštiti životne sredine najbolje ćemo se uveriti ako krenemo od samog sebe. Pre svega, kako se odnosimo prema radnom i životnom prostoru, da li nam je sređeno dvorište, podrum, garaža, balkon, radionica, stan, ili kancelarija. Ako nismo stekli radnu naviku da o tome generacijski i permanentno delamo, svaka dalja akcija nema smisla, čak i 5-tog juna – Svetskog dana zaštite životne sredine.

Počnimo od stanja koje možemo videti na ulazu u gradsko naselje Vršca, ili na prilazima pojedinim selima. Divlje deponije su nešto čime se ne možemo pohvaliti jer su ruglo koje se voljom svih, a posebno organa lokalne smouprave može eliminisati. Najgore stanje je na ulazu u selo Izbište iz pravca Bele Crkve, gde su, pored silnog otpada pored puta, razbacani komadi mermera obližnje radionice, dok je sasvim drugačija slika u samom gradu Vršcu, gde zelenilo i sređene površine održavaju vredni radnici JKP „Drugi oktobar“ Vršac.

Kao prosvetni radnik u penziji još uvek se sećam kada sam pokušao i dobrim delom uspevao da preko učenika na časovima odeljenske zajednice prenesem pokretačku energiju ponašanja u seoskim domaćinstvima, jer su učenici svojom akcijom uticali na ukućane da srede njihovo dvorište, spremišta poljoprivrednih mašina, radionice i prostor u kome svakodnevno borave. Ovo ističem sa namerom da podsetim da se pozitivne radne navike stiču od malih nogu do duboke starosti, od vrtića, zabavišta, osnovne i srednje škole.

Pored sređenih dvorišta većine seoskih kuća, zatim kuća i dvorišta u gradskom naselju, veliki pomak ćemo učiniti ako se potrudimo da sredimo podrumske prostorije, garaže, ako se oslobodimo odloženog otpada koji nam bode oči i koji nam nikada neće trebati. Ako je nameštaj smešten u podrumu iole upotrebljiv, poklonimo ga nekome kome zaista treba, jer ćemo ga tako usrećiti i pomoći da nađe bolji ležaj, udobniju stolicu, polovan šporet, frižider ili veš mašinu.

Na kraju, zaštitu životne sredine moramo posmatrati kao normalno i svakodnevno ponašanje koje se stiče tokom celog života. Odnos prema prirodi, radnoj i životnoj sredini je najbolji način da sebe i svoju porodicu svakodnevno činimo srećnim i uspešnim kreatorima savremenog društva. Porodica je temeljni stub razvoja ličnosti kao jedinstvene organizacije osobina nastaloj u interakciji individue i životne sredine koja daje svima svojstven način ponašanja.

Izvor galerije slika: Cefix - Vršac