U 2008. godini vetar je postao glavni izvor energije za pogon novoizgrađenih kapaciteta
za proizvodnju električne energije u Evropskoj uniji (EU). Instalisana snaga novih
vetroelektrana te godine premašila je pojedinačno učešće novih elektrana na klasična goriva
i na nuklearni pogon. Zemlje u okruženju Srbije – Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska
- koriste elektrane na vetar. Zašto Srbija nema elektrane na vetar? Jedan tekst ne može dati
odgovor na ovo pitanje, jer postoji čitav niz potpitanja. Ko je i šta kaže kupac energije iz
vetra, jer „kupac je uvek u pravu“? Koje su zaštićene vrste nestale sa lica Zemlje zbog
vetrenjača, kako tvrdi zvanična srpska institucija zadužena za zaštitu prirode? Da li je izrada
„prostornih planova višeg reda“ efikasno sredstvo za borbu protiv vetrenjača, jer taktika Don
Kihota nije uspela? Zašto je balansiranje energije iz vetroelektrana tehničko „pitanje nad
pitanjima“ kada su naši stručnjaci rešavali fundamentalne probleme od prvih koraka
čovečanstva u masovnom korišćenju električne energije? Ko plaća balansnu energiju, a ko
naplaćuje „zelenu energiju“?