Türanor je navjeći svetski katamaran koji za pogon koristi solarnu energiju. Dobio je ime inspirisano Tolkinovim “Gospodarima prstenova”, a znači „Snaga Sunca“. Težak je 85t i dugačak 31 m. Opremljen je sa 38.000 visoko efikasnih solarnih ćelija. Ove ćelije pune litijum jonsku bateriju koja je toliko velika da može da pokreće brod brzinom 7.5 čvorova čak 72 sata bez sunca. Brod može da primi do 40 putnika.

Vlasnik katamarana je Immo Ströher i on sa ekspedicijom ima za cilj putovanje na kome će pomoću solarne energije obići ceo svet. Türanor treba da pređe 63.000 km. Dnevne izveštaje sa broda kao i fotografije sa putovanja možete pratiti na sajtu Planet Solar (http://www.planetsolar.org/no_cache/be-part-of-it/logbook.html).

Ova ekspedicija putuje ekvatorijalnim pojasom na kojem ima više Sunčeve energije, a skipere na putovanju navode francuski meteorolozi koji ih savetuju kako da plove kroz trenutno najosunčanija područja.

Autor: Milica Obućina March      Izvor: Efikasnost

Da li ste znali da 175·10^9 MW solarne energije dopre do zemlje? Snaga koja je 10^5 (deset na peti) puta veća od snage svih elektrana na našoj planeti!

Genijalno rešenje prikazano na cansolair vebsajtu poslužilo je kao inspiracija da se u kućnim uslovima napravi efikasan solarni kolektor sa ciljem da se iskoristi bar deo ovog nepresušnog bogatstva. U pitanju je neverovatno jednostavan i jeftin solarni kolektor za dopunsko grejanje kuće, koji direktno zagreva vazduh. Najinteresantnije je to što je kolektor skoro u potpunosti napravljen od praznih aluminijumskih limenki!

Kućište za solarni kolektor napravljeno je od drveta (šper-ploča 15mm), dok je njegova prednja strana od pleksiglasa/polikarbonata (možete koristiti i kaljeno staklo), debljine 3 mm (0,12 inča). Na zadnjoj strani kućišta postavljena je staklena vuna (možete koristiti i stirodur 20mm) kao izolacija.

Solarni apsorber je izradjen od pivskih i limenki sokova koje su ofarbane mat-crnom bojom otpornom na visoke temperature. Gornji deo (poklopac) limenke je posebno oblikovan da bi se dobila veća efikasnost prilikom razmene toplote izmedju limenke i vazduha.

Kada je sunčano, bez obzira na spoljašnju temperaturu, vazduh u limenkama se zagreje veoma brzo. Ventilator vraća zagrejani vazduh nazad u prostoriju koju grejemo.

SOLARNI KOLEKTORI OD LIMENKI ZA GREJANJE KUĆE - POSTUPAK IZRADE

Za početak smo prikupili prazne limenke od kojih ćemo sastaviti solarni panel. Potrebno je oprati limenke odmah, jer veoma brzo počnu da šire neprijatne mirise. Pažnja! Limenke se generalno prave od aluminijuma, ali postoje i neke od gvoždja. Limenke možete testirati pomoću magneta.

Na svakoj limenci smo ekserom obeležili tri rupe, a zatim izbušili dno pomoću alata prikazanog na slikama 2 i 3.
Potrebno je obratiti pažnju na to da što preciznije isečete i formirate mala peraja na vrhu svake limenke. Njihov zadatak je da podstaknu turbulentni protok vazduha unutar svake solarne cevi, tako da vazduh pri prolasku prikupi što više toplote sa zagrejanog zida limenke. Znači, pažljivo iseći vrh limenke u obliku zvezde, a zatim iskriviti delove pomoću klješta (slika 1). Sve ovo je neophodno obaviti pre lepljenja limenki.

slika 1                                      slika 2

slika 3

UPOZORENJE! Ovaj postupak je izuzetno opasan jer su zidovi limenke veoma tanki.
Oštri delovi mogu izazvati povrede ruke.

Kada je bušenje završeno, može se desiti da deo isečenog metala ostane na konzervi. Preporučljivo je koristiti klješta kako bi se odstranili ovakvi delovi lima.

Nemojte vaditi parčiće lima, opiljke i krhotine rukama!

Uklonite masnoću i prljavštinu sa površine konzerve. Bilo koje sintetičko sredstvo za odmašćivanje će sasvim dobro poslužiti za ovu namenu. Odmašćivanje obavite isključivo napolju ili u dobro provetrenoj prostoriji.

UPOZORENJE! Ovaj postupak je zapaljiv i postoji potencijalna opasnost od eksplozije!
Krajnje je opasno ovo raditi u blizini otvorenog plamena ili zapaljene cigarete!!!

Zalepite limenke bilo kojim lepkom ili silikonom otpornim na visoke temperature, bar do 200 °C. Postoje i proizvodi za lepljenje koji mogu da izdrže čak do 280 °C ili 300 °C. Poklopac limenke i dno druge limenke savršeno prijanjaju jedno na drugo. Stavite lepak/silikon na rub limenke i pritisnite dno druge limenke na nju. Na ovaj način lepak/silikon neće pobeći sa ivice. Detalj preseka lepljene limenke možete videti na slici 4, a gotovi i zalepljeni nizovi limenki su prikazani na slici 5.

slika 4                                        slika 5

slika 6

Pripremite šablon za slaganje limenki - prikazan na slici 6. Možete iskoristiti dve najobičnije ravne daske i spojiti ih ekserima. Šablon će obezbediti oslonac tokom sušenja limenki kako bi se dobila ravna cev - solarni tunel. Dodatno pričvrstite limenke za šablon pomoću gumica za tegle.

slika 7                                                      slika 8

slika 9                                                     

Slike 7, 8 i 9 prikazuju procese spajanja i lepljenja. Niz zalepljenih konzervi formira solarnu cev. Slika 10 prikazuje cev koja mora biti fiksirana i nepomična dok se lepak u potpunosti ne osuši.

slika 10

Kutije usisnog i izduvnog dela se izradjuju od drveta ili 1mm aluminijuma (slike 11 i 12); praznine na ivicama su popunjene sa lepljivom trakom otpornom na toplotu ili silikonom. Poklopci kutija imaju izreze od 55mm napravljene stacionarnom bušilicom. Izbušeni delovi se mogu videti na slikama 12 i 13. Prvi red konzervi je zalepljen na poklopac usisne kutije, pogledajte kako izgleda kada su svi delovi sastavljeni i kolektor pripremljen za farbanje (slika 13).

Lepak se veoma sporo suši. Neophodno je ostaviti ga da se suši najmanje 24 sata.

slika 11                                         slika 12

slika 13

Solarni apsorber staje u kućište kolektora napravljeno od drveta (slika 14). Poledjina kutije solarnog kolektora je od iverice. Da bi se konstrukcija dodatno učvrstila, mozete napraviti i unutrašnje pregrade od letvica. Izmedju pregrada postavite izolaciju - staklenu vunu ili stirodur. Sve ovo prekrijte tankom tablom iverice. Instaliran izolator možete videti na slici 15. Obratite posebnu pažnju na izolaciju oko otvora za izlaz i ulaz vazduha u solarni kolektor.

slika 14                                                             slika 15

slika 16                                slika 17

Izvršena je priprema, zaštita i farbanje drveta od koga je kutija sastavljena. Takodje su postavljene i ušice na sva četiri ugla da bi se solarni kolektor mogao pričvrstiti na zid (slika 16) pomoću 10 mm srafova (slika 17). Prazan okvir je postavljen na zid kako bi se precizno odredilo mesto gde treba štemovanjem probiti zid i postaviti cevi za dovod/odvod vazduha.

slika 18

slika 19                                                                                                        slika 20

Na kraju je solarni apsorber ofarban crnom bojom i postavljen u kućište. Kućište je prekriveno pleksiglasom koji smo pričvrstili za okvir i temeljno zalili silikonom. Polikarbonat/pleksiglas je blago konveksan u cilju dobijanja veće čvrstoće. Instaliran solarni apsorber možete videti bez pleksiglasa na slici 18. Kompletan solarni kolektor je prikazan slici 19, i na kraju, instaliran solarni sistem možete videti na slici 20.

Važna napomena: Ovakav solarni sistem ne može da akumulira toplotnu energiju koju proizvede. Kada je sunčano, solarni kolektor proizvodi toplotu, ali je neophodno da se ona odmah upotrebi za grejanje vazduha unutar stambenog prostora. Ukoliko nema sunca potrebno je prekinuti dovod vazduha u solarni kolektor, jer bi u suprotnom prostorija počela da se hladi. Ovo se može rešiti na jednostavan način - ugradnjom bespovratnog ventila čime ćete svesti gubitke toplote na minimum.

Diferencijalni termostat kontroliše uključivanje i isključivanje ventilatora. Ovakav termostat možete kupiti u bolje opremljenim prodavnicama elektronskih komponenti. Uredjaj ima dva senzora. Jedan postavljen unutar gornjeg otvora za topao vazduh, drugi unutar donjeg otvora za dovod hladnog vazduha u solarni kolektor.

Ukoliko pažljivo podesite granične temperature, solarni kolektor može da proizvede u proseku oko 1-2 kW energije za grejanje. Ovo u principu najviše zavisi od toga koliko je sunčan dan.

Nakon završene montaže kolektora na zid kuće, pri spoljašnjoj temperaturi od -3 °C iz solarnog kolektora je izlazilo 3 m3/min (3 kubika u minuti) zagrejanog vazduha. U kućnoj varijanti je korišćen ventilator veće snage od onog sa kojim smo vršili probu. Temperatura zagrejanog vazduha je išla čak i do +72 °C. Temperatura je merena digitalnim termometrom. Za kalkulaciju grejne snage kolektora uzeli smo protok vazduha, kao i prosečnu temperaturu vazduha na izlazu iz uredjaja. Proračunata snaga koju je odavao solarni kolektor je bila približno 1950 W (vati) što je skoro 3 KS (3 konjske snage)!!!

ZAKLJUČAK: S obzirom da su rezultati prilično zadovoljavajući, možemo zaključiti da se samogradnja ovakvog solarnog kolektora definitvno isplati. Kolektor se u najmanju ruku može koristiti za dogrevanje prostora u kome boravite, a na Vama je da izračunate i shvatite koliku uštedu možete postići.

Implementacija rešenja i slike
 by Mladen P (Pronalazač) 02. decembar 2009.

Tekst, slike, web dizajn, SEO
by Draško G (Doktor)
 07. avgust 2010.

Ušteda energije u domaćinstvu se može drastično povećati ako se pridržavate nekih saveta i pratite neke smernice. Najveća količina električne energije koju koristimo je iz elektrana koje koristi gorivo ugalj, glavni izvor zagađenja životne sredine. Upotreba električne energije nastavlja da raste. Pametnim odabirom kućne elektronike, ne samo da ćete uštedeti novac, već ćete pomoći i zaštitu životne sredine.

1) Koristite produžni kabl. Ukoliko vaši elektronski uređaji nemaju posebno dugme za paljenje, povežite ih na produžni kabl i isključite u slučaju da napuštate kuću na duži vremenski period. Da bi se uverili da punjači vaših mobilnih telefona i ostale tehnike ne troše struju i kada ne rade, možete da izvedete ovaj jednostavni test. Dodirnite transformator koji naizmeničnu struju prevodi u jednosmernu struju. Ukoliko je utičnica topla čak i kada uređaj nije uključen, transformator troši struju.
Utvrđeno da ovi takozvani vampirski uređaji potroše više struje od 17 elektrana posmatrano na godišnjem nivou. Svoj udeo u smanjenju potrošnje energije možete da uradite jednostavno što ćete uključiti transformatore, kao i sve mobilne uređaje u produžni kabl koji ćete isključivati kada uređaji nisu u upotrebi.

2) Mudro izaberite TV sa velikim ekranom. Ukoliko birate između televizora sa ravnim ekranima, odaberite LCD ekrane pre nego plazma televizore. Kod plazma ekrana, svaki piksel predstavlja poseban izvor svetlosti koji se po potrebi osvetljava. LCD je efikasniji po tom pitanju jer blokira svu nepotrebnu pozadinsku svetlost. Plazma tehnologija se smatra boljom kada je u pitanju stopa osvežavanja ekrana, ali ni LCD ekrani ne posustaju na tom polju. Još jedna činjenica koja ide u korist LCD televizora je činjenica da im je životni vek duži zbog neravnosti ekrana.

3) Koristite vaš računar efikasno. Kod ličnih računara, upotreba skrin sejvera ne pomaže očuvanje energije. Računari koriste približno istu količine energije kod paljenja kao i kod rada od nekoliko sekundi. Bilo bi poželjno isključiti monitor ukoliko ne planirate da koristite računar narednih 20 minuta, ili čitav kompjuter ukoliko ne želite da ga koristite narednih 2 sata.

Još jedna od opcija bi bila stavljanje kompjutera u sleep mod što može da uštedi i do 85% energije. Tako ćete uštedeti energiju zamenom vašeg CRT monitora, za monitor sa ravnim ekranom. LCD ekrani troše svega trećinu energije koju troše CRT monitori.

4) Opredelite se za kupovinu laptopa. Obzirom da se u najvećem broju napajaju preko baterije, imaju manji utrošak energije od desktop računara, tako da ukoliko je došlo vreme nadogradnje računara, uzmite u obzir kupovinu laptopa zbog uštede energije.

5) Pazarite štedljive sijalice. Štedljiva sijalica od oko 25 vati identična je običnoj od 100 vati. Ušteda energije korišćenjem ove vrste sijalica je ogromna a korist svega toga višestruka kako za domaćinstvu tako i za celu zemlju jer se drastično smanjuje potrošnja energije. Radni vek štedljivih sijalica je obično i do 6000 sati što je sjajno.

Izvor: Kakopedija