Autor: Milan Veljković  Izvor: www.sijalica.com

O autoru: Rođen pre 31 godinu u Nišu. Završio istureno odeljenje beogradske matematičke gimnazije u Nišu, diplomirao automatiku, a sada se trudi da doktorira na energetici. U zelenoj energiji od 2005. godine. Posle kratke karijere na fakultetu, od 2008. godine vlasnik firme koja se bavi energetski efikasnom klimatizacijom objekata, isključivo korišćenjem zelene energije. Više o onome čime se bavimo možete pronaći na sajtu Toplotne pumpe i blogu blog.toplotnepumpe.rs

Kako da sačuvate novac u kriznim vremenima i spasite planetu Zemlja...

Čestitam. Odlučili ste se za nabavku toplotne pumpe. Time ćete dobiti mnogostruku uštedu energije i novca. A odlučili ste i da sačuvate prirodu. Bravo za bonus!

Krenimo od početka.

Šta je toplotna pumpa?

Definicija kaže: toplotna pumpa je uređaj koji koristi sunčevu toplotu akumuliranu u zemlji ili podzemnim vodama za hlađenje i grejanje vaše kuće, stambenog ili poslovnog prostora.

To je definicija, a šta praksa kaže?

Ukoliko uporedimo toplotnu pumpu (TP) sa električnim kotlom (kao primer) videćemo da ona troši samo dvadesetak procenata električne energije za isti učinak grejanja, u odnosu na kotao.
Pre nego što odustanete od daljeg čitanja ovog teksta, reći ću vam – ne, nije u pitanju perpetuum mobile ili neki „čudotvorni uređaj skinut sa ruskih nuklearnih podmornica”.

Svi smo mi učili u školi da se energija ne može ni stvoriti ni uništiti, samo može menjati svoje oblike postojanja. U toj osobini energije i leži “kvaka” za nedostajućih osamdesetak odsto energije u malopređašnjoj računici. Ta energija nam dolazi iz besplatnih i obnovljivih izvora, energija koju je sunce predalo, a naša planeta uskladištila u zemlji i podzemnim vodama.

O celom procesu nastanka energije i rada možete više pročitati na stranicama Način rada toplotnih pumpi i Izvori energije toplotne pumpe.

Šta moram znati pre nego što kupim toplotnu pumpu?

1) COP je, jednostavno rečeno, keoficijent korisnog dejstva. Pokazuje nam koliko puta štedimo, upotrebom TP, u odnosu na klasičan sistem. To je, definitivno, najbitnija stvar.
Kako definisati COP: COP predstavlja količinu toplotne, tj. energije hlađenja koja se dobija utroškom jednog kilovat-časa struje. Dobar COP pri izlazu od 45°C je između 3,3 i 4 (1kWh struje daje 3,3-4,0kWh energije).
2) Izbegavajte toplotne pumpe koje kao energent koriste vazduh. Zašto? Objašnjenje je vrlo jednostavno – kada je potrebno hlađenje, ta pumpa koristi kao energent spoljnji vazduh temperature 30 stepeni i obratno – kada je potrebno grejanje, energent je spoljnji vazduh temperature niže od nula stepeni.
Ukoliko baš nemate mogućnosti za bušenje (zbog dvorišta) zatražite od uvoznika sledeće podatke – kapacitet toplotne pumpe pri temperaturama nižim od -5 stepeni i COP pumpe pri različitim spoljnjim temperaturama (od -15 do +40). Na taj način ćete moći približno izračunati koliko ćete novca uštedeti i da li uopšte vredi investirati u ovakav tip toplotne pumpe.

Koliko ću para uštedeti?

Ušteda u odnosu na ostale sisteme grejanja i hlađenja ide od 30-80%. Ono što još morate uzeti u obzir su poskupljenja energenata kojih danas ima vrlo frekventno.

Šta to znači?

Ukoliko gas poskupi 100% i grejanje će poskupeti 100%. Ukoliko ugalj/briket/pelet poskupi 100% i grejanje će poskupeti 100%. Ukoliko struja poskupi 100% grejanje električnim kotlom će poskupeti 100%, ali grejanje toplotnom pumpom samo 20% (toliki udeo energije odlazi na potrošnju električne energije).

Šta još dobijamo?

Komfor! Veliki komfor. Nema više čišćenja odžaka, nema ustajanja rano ujutru da se podloži kotao, očisti i izbaci pepeo, nema straha da ćete ostati bez ogreva, gasa i sličnog. Uvođenjem toplotne pumpe kao srca sistema grejanja i hlađenja sve se kontroliše putem termostata po prostorijama. Imamo primere da neki naši investitori i dve godine nisu sišli u kotlarnicu.

Da li to meni treba?

Da, definitivno! To jeste tehnologija koja stidljivo ulazi u Srbiju, ali je to tehnologija koja već 80 godina postoji u Evropi. Prema sajtu EHPA (Evropska agencija za energetsku efikasnost) u Evropi 2010. godine je ugrađeno oko 570.000 sistema koji su ekološki čisti, od kojih je čak 92% zasnovano na toplotnoj pumpi.

Da završim ovaj prvi tekst. Čestitamo na odluci da postanete ekološki čisti, energetski efikasni i da štedite novac. Dobro došli u svet obnovljive energije! Dobro došli u svet toplotnih pumpi.

Hvala što ste našli 10 minuta da pročitate ovaj tekst.

Google je uložio 250 miliona dolara u čistu energiju do sada – Ludilo!.. Tako je makar izračunao Treehugger. Google je najavio 168 miliona dolara investicija u Ivanpah Brightsource Energy solarne elektrane u Mohave pustinji u Kaliforniji. Tako kažu na blogu, valjda ne lažu na sopstvenom terenu. Solarna farma će imati kapacitet od 392 MW. Prema Google-u, to je ekvivalent “ukidanja 90.000 automobila sa puta tokom trajanja postrojenja, kome je životni vek procenjen na 25 godina.”

Solarna farma će koristiti heliostat ogledala koja će koncentrisati sunčevu energiju na kulu, gde će dalje toplota generisati paru koja pokreće turbine. “Power towers” sistem je veoma efikasan, jer ogledala fokusiraju ogromnu količinu solarne energije na mali prostor kule i proizvode paru pod visokim pritiskom i temperaturom (do 1000 stepeni C).” Ivanpah Power Tower će biti oko 450 metara visok i koristitiće 173,000 heliostata, svaki sa po dva ogledala. Izgradnja je počela prošle jeseni i treba da se završi 2013. godine.

šta kaže Google:

“Moramo da pametno uložimo kapital kako bismo transformisali naš energetski sektor i izgradili čistu energiju budućnosti. Ovo je naša najveća investicija do sada i u ovom trenutku smo uložili više od 250 miliona dolara u sektor obnovljivih i čistih izvora energije. Uzbuđeni smo zbog Ivanpah postrojenja jer će naša ulaganja pomoći daljoj promociji razvoja i upotrebe čistih izvora energije, uz potencijalno značajno smanjenje troškova budućih projekata.”

Izvor: Via Googleblog Foto by: Brightsource energy

Zelene pretrage u dvehiljadejedanaestoj...

Pre nekoliko nedelja Google je lansirao ovogodišnji Zeitgeist sa trendovima pretraga u 2011. o čemu bruji ceo internet, a zeleni Google tim je smislio Green Scrapbook da vam olakša snalaženje u “zelenim pretragama”.

Pogledajte šta su ljudi pretraživali vezano za zeleni život i pogledajte moj Green Scrapbook... Obožavam dan kad otkrijem neki novi skriveni Google-ov sajt poput Google green.

Izvor: www.sijalica.com