Ekološki hotel biće napravljen u Ukrajini i biće sasvim od prirodnih materijala

Iako više liči na kućice iz bajke, predlog Three Stacks ekološkog hotela crpi inspiraciju iz ukrajinske tradicionalne arhitekture. Biće napravljen u Ukrajini od prirodnih materijala (drveta, trske, gline) i planira se korišćenje energetski efikasnog osvetljenja. Autor plana, Levko Davidjuk, tvrdi da će dizajn prostora povezati tri zgrade modernim energetski efikasnim osvetljenjem u kombinaciji sa pejzažnim elementima prirodnim za okruženje.

Ako pričamo o dugoročnoj održivosti, očuvanje tradicionalnih građevinskih znanja, tehnika i lokalnih tehnologija bi trebalo da bude prioritet. Ipak, kada se pomeša i turizam lako se pređe tanka linija između autentičnosti i kiča. Za sada, Three Stacks projekat izgleda interesantno, ali bi trebalo da ima još ekoloških osobina da bi sebe nazvao eko-hotelom.

Ako uspeju u svom naumu, ekipa SolarWorlda će ući u Ginisovu knjiga rekorda zbog najduže distance koju je prešao jedan solarni automobil.
2008.godine, nemačka kompanija SolarWorld je pokušala da otkupi Opel od GM-a. Ideja je bila da se od Opela napravi prvi svetski proizvođač opreme za električne automobile. Nažalost, GM nije pristao.
Četiri godine kasnije SolarWorld, čiji je američki ogranak najveći proizvođač solarnih panela u zemlji, i dalje želi da se bavi ekološkim automobilima. Nedavno su otpočeli američku etapu 34.000 kilometara dugačkog puta oko sveta u automobilu koga pokreću sunčevi zraci. Ako uspeju u svom naumu, ekipa SolarWorlda u saradnji sa univerzitetom u Bohumu i njihov sportski solarni dvosed SolarWorld Gran Turismo će ući u Ginisovu knjiga rekorda zbog najduže distance koju je prešao jedan solarni automobil.
SolarWorld GT je krenuo u svoje putešestvije iz Australije oktobra 2011. i prešao 5000 kilometara pre dolaska brodom u Ameriku. Posle prelaska američkog kontinenta ekipa će putovati Evropom, Afrikom i Azijom pre nego što opet stigne u Australiju pri kraju 2012.godine

Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi. Države zapadne Evrope
po kvadratnom metru potroše manje od 100 kilovat sati energije godišnje a u našoj zemlji
potrošnja je od 150 do 180 kilovat sati. Od ukupno potrošene električne energije u Srbiji
skoro polovinu potroše gradjani u svojim stanovima a čak 65 procenata te energije odnosi se
na grejanje. Specifična potrošnja toplotne energije u Danskoj je 96 kilovat sati po kvadratu u
sezoni, a kod nas 228 i to u poslovnim prostorima i zgradama, dok je u privatnim kućama
mnogo veća. Štednja je neophodna jer Srbija u nekim oblastima troši pet puta više primarne
energije po jedinici bruto društvenog proizvoda nego razvijene zemlje. Utrošak energije u
nekim sektorima je čak četiri do pet puta veći od zapadnih zemalja. Zbog toga privreda
proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva plaćaju veće račune, dok država daje više
para za uvoz struje, gasa i drugih energenata. Tako smo postali svetski šampioni u
neracionalnoj potrošnji energije koju, čak i za javnu rasvetu, trošimo 50 procenata više nego
zemlje Evropske Unije. Neke studije kažu da ogromni nuklearni i fosilni projekti pokrenuti
kratkoročnim političkim interesima često blokiraju potrebu za uštedama energije i povećanje
energetske efikasnosti, koja bi mogla da donese socijalne i ekonomske koristi kako
domaćinstvima tako i biznis sektoru. Na isti način, uveliko se odlaže uvođenje zakonodavnih
reformi i reformi cena što bi pomoglo ubrzanju investicija u sitne i decentralizovane
obnovljive izvore energije.