Zelena kuća, zelena zgrada su usvojeni nazivi za objekte koji se grade na savremen način štede energiju, vodu,... a sertifikovani su po međunarodnim standardima.

USGBC i LEED sertifikacija zgrada, su vodeći međunarodni standardi za zelenu gradnju. Preko svog posebnog tela - GBCI (Green Building Certification Institute). Savet ocenjuje da li su prilikom projektovanja i izgradnje nekog projekta korišćene strategije čiji je cilj poboljšanje svih najvažnijih karakteristika koje je moguće izmeriti: ušteda energije i vode, smanjenje emisije CO2, poboljšanje kvaliteta unutrašnjeg vazduha, upravljanje resursima i svest o njihovom uticaju. Prilikom sertifikacije ocenjuje se šest ključnih kategorija, među kojima je i ušteda energije.

Prema Langdonovoj studiji iz 2004. godine, zgrade sa LEED sertifikatom (bilo kog nivoa) u toku izgradnje koštale su prosečno više od 0 do 2%, u odnosu na odgovarajuće zgrade koje nisu građene po principima zelene gradnje. Ista studija je potvrdila da ne mora postojati statistički merljiva razlika između LEED sertifikovanih, i ostalih zgrada, ali je zaključila da ovo najviše zavisi od uspešnosti projektnih rešenja i donesenih odluka projektanta i investitora.

Sa druge strane, Katsova studija iz 2003. godine, pokazala je da će LEED sertifikovane zgrade tokom veka upotrebe uštedeti prosečno oko 20% ukupnih troškova izgradnje, dakle, u slučaju kada se početni troškovi povećaju za 2%, biće otplaćeni desetostruko.

Istraživanja tržišta nekretnina, u svetu, vršena tokom poslednjih godina, pokazuju da LEED sertifikovane zgrade postižu prosečno značajno višu cenu po kvadratnom metru od onih bez sertifikata

Republika Srbija je formirala Agenciju za energetsku efikasnost zbog strateške potrebe za unapređenjem uslova i mera za racionalno korišćenje energije i energenata. Agencija je osnovana uz finansijsku podršku Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju (iz programa CARDS). Bavi se predlaganjem podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti i promovisanjem značaja energetske efikasnosti u zgradarstvu, kao i upravljanjem programima i projektima za racionalno korišćenje energije. Agencija doprinosi unapređenju društveno odgovornog ponašanja prema energiji u svim strukturama države i društva. 
 Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja priprema pravilnik energetske efikasnosti koji predvidja da svaki novi objekat u budućnosti, da bi dobio upotrebnu dozvolu, mora imati "pasoš energetske efikasnosti".Energetski pasoš moraće da poseduje i svaka zgrada prilikom prodaje nepokretnosti, iznajmljivanja poslovnog ili stambenog prostora "da bi onaj ko kupuje ili ko će da koristi objekat znao koliko se energje troši za održavanje i boravak". Predvidjeno je i da se za postojeće objekte, ako se rekonstruišu, dogradjuju, adaptiraju ili saniraju mora izvršiti i energetska sanacija.

Sledeća tabela prikazuje popis materijala potrebnog za izradu solarnog grejača od limenki. U dnu tabele možete videti koliko nas je na kraju koštala izrada kompletnog solarnog panela. Naravno, ukoliko se potrudite da iskoristite delove koje već imate u podrumu ili garaži, konačna suma se može značajno umanjiti.

Tehničke karakteristike panela:

širina: 1090 mm
visina: 2200 mm
dubina: 160 mm
ukupna površina: 2,4 m2
efektivna površina kolektora: 2,3 m2
težina: 66 kg
prečnik usisnog otvora: 100 mm
prečnik odvodnog otvora: 125 mm
broj limenki: 225 kom
orijentacija: vertikalna/horizontalna

S obzirom da je UV stabilni pleksiglas po pravilu skup, solarni panel možete napraviti i od leksana (koji je osetno jeftiniji) ali imajte na umu da će panel u tom slučaju imati nešto manji stepen iskorišćenja. Bitno je odabrati leksan ili pleksiglas koji je UV stabilisan kako ne bismo morali da ga menjamo nakon nekoliko godina zbog deformacije nastale usled konstantnog izlaganja sunčevom zračenju.

Kod odabira ventilatora za Vaš solarni panel obratite posebnu pažnju. Iako na prvi pogled deluje da bilo kakav ventilator može da posluži, imajte na umu da ćete Vi najčešće boraviti u prostoriji koju grejete tako da je veoma bitno da ventilator ne bude bučan. Sledeći još bitniji detalj je protok vazduha kroz solarni kolektor, naime neophodno je da ventilator može da obezbedi protok od približno 3 m/s. Ukoliko stavite kuler od PC napajanja, dobićete prilično tih rad i imaćete vreo vazduh na izlazu ali i veoma nisko iskorišćenje solarnog panela. Mali protok vazduha ne može da "pokupi" svu toplotu sa zidova limenki i krajnji rezultat (zagrevanje prostorije) će biti razočaravajući.

Što se tiče nepovratnog ventila, dovoljno je da unutar sobe, na otvor za dovod zagrejanog vazduha iz solarnog panela postavite ukrasnu masku sa automatskom klapnom. Ovo je mehanička naprava i ne zahteva bilo kakvo napajanje. Kada ima protoka vazduha u smeru solarni kolektor - soba, klapne se automatski otvaraju čime se omogućuje nesmetana cirkulacija toplog vazduha i zagrevanje prostora.

Imajte na umu da je cena komercijalne izvedbe ovakvog solarnog kolektora $2749.00 bez ugradnje. Sve u svemu, sigurno se vredi pomučiti i samostalno napraviti ovakav solarni sistem za grejanje kuće. Ušteda je velika, počev od same investicije u solarni panel pa do smanjenih troškova za energente tokom grejne sezone.

Samogradnjom solarnog panela od limenki možete ostvariti značajnu uštedu tokom grejne sezone, pogotovo u prelaznom periodu. U zavisnosti od kvaliteta izrade, jedan kvadratni metar solarnog panela od limenki može da greje 10-15 m2 stambenog prostora. Drugim rečima, solarni panel od 2m2 (dva kvadrata efektivne površine limenki, npr. 2x1m) može bez problema da greje 20-30 kvm stambenog prostora.

Sledeća slika prikazuje uprošćenu skicu i elemente sistema solarnog kolektora za zagrevanje vazduha

Ventilator uvlači hladan vazduh iz prostorije. Vazduh zatim prolazi kroz filter i nepovratni ventil, da bi konačno ušao u donji otvor kućišta kolektora kroz aluminijumsku, izolovanu cev. Za potrebe usmeravanja i distribuiranja vazduha kroz solarni kolektor koriste se posebne usisne kutije od aluminijumskog lima debljine 1 mm (0,04 inča). Ove kutije se nalaze na donjem i gornjem delu konstrukcije. U donjem delu kolektora ova kutija ima zadatak da usmeri vazduh prema tunelima napravljenim od limenki, a u gornjem delu usmerava vazduh iz limenki prema otvoru za odvod zagrejanog vazduha. Kada je sunčano, bez obzira na spoljašnju temperaturu, solarna energija veoma brzo zagreje vazduh u limenkama. Zagrejani vazduh se vraća u sobu kroz gonji otvor solarnog kolektora i aluminijumsku cev za dovod toplog vazduha. Prostorija koju grejete, cev za dovod hladnog vazduha, tuneli od limenki (solarni panel) i cev za odvod toplog vazduha čine zatvoren sistem. Vazduh ne može da izadje iz limenki (koje čine solarni panel) u prostor unutar kućišta solarnog kolektora kako bi se izbeglo taloženje prašine i zamagljivanje pleksiglasa.

Ovakav solarni sistem ne može da akumulira toplotnu/solarnu energiju koju proizvede. Kada je sunčano, solarni kolektor proizvodi toplotu, ali je neophodno da se ona odmah upotrebi za grejanje vazduha unutar stambenog prostora. Ukoliko nema sunca potrebno je prekinuti dovod vazduha u solarni kolektor, jer bi u suprotnom prostorija počela da se hladi.

Solarni paneli za grejanje vazduha se najčešće montiraju na južnu stranu kuće ali ukoliko to nije moguće onda ih možete postaviti na jugoistočnu ili jugozapadnu stranu. Prilikom odredjivanja ugla pod kojim ćete montirati solarni kolektor uzmite u obzir ugao pod kojim padaju sunčevi zraci tokom zimskog perioda. Nakon završene izgradnje i montaže kolektora na kuću, pri spoljašnjoj temperaturi od -3 °C iz solarnog kolektora je izlazilo 3 m3/min (3 kubika u minuti) zagrejanog vazduha. Temperatura zagrejanog vazduha je išla čak i do +72 °C. Proračunata snaga koju je odavao solarni kolektor je bila približno 1950 W (vati) što je skoro 3 KS (3 konjske snage)!!!

S obzirom da je princip pri kome solarna energija zagreva vazduh veoma jednostavan možemo zaključiti da se solarni kolektori ovakvog tipa kao i njihova jeftina samogradnja veoma brzo isplate.