Država će subvencionisati kredite koje će građani moći da podižu za poboljšanje energetske efikasnosti objekata u kojima žive i rade. Ministarstvo je iz Fonda za zaštitu životne sredine već izdvojilo za te subvencije 200 miliona dinara, odnosno oko 2 miliona evra. Za svaki objekat podne površine od 140 kvadrata, potrebno je između 2.000 i 4.000 evra za ugradnju izolacije i promenu spoljne stolarije.
- Sa ovim novcem, subvencionisali bismo nekoliko hiljada zahteva građana za ovim kreditima, pa računamo da je za prvo vreme to više nego dovoljno – rekao je za “Novosti”, Bojan Đurić, državni sekretar u Ministarstvu.
- S obzirom na to da dolazi zima, kada nije građevinska sezona, ovaj novac bi se koristio tek od proleća do jeseni naredne godine. Tako bi 2012. godine najveći broj kredita bio i odobren. Novac za subvencije prenosićemo direktno bankama, jer nemamo način da ga iz Fonda prebacujemo građanima. Banke će odobravati kredite koji će biti drastično povoljniji nego što je sada. Svako ko je kreditno sposoban, što određuju banke, može da zatraži ovakav kredit.
Prema procenama, u Srbiji postoji između 500.000 i 700.000 energetski veoma neefikasnih objekata, što znači da se mnogo energije rasipa. Domaćinstva koja u njima žive plaćaju mnogo veće račune nego što bi trebalo. U ministarstvu kažu da će veće takse, po donošenju Zakona o racionalnom utrošku energije, plaćati proizvođači energetski neefikasnih proizvoda.

Izvor: Novosti (www.novosti.rs)

TA peć/Grejalica (2000-6000 W za 10 do 30min potroši 1kWh)
Tokom zime TA peć, pri racionalnom koršćienju, potroši oko 60% ukupne električne energije jednog domaćinstva.
Ne dozvolite da toplota pobegne iz sobe! Kad je hladno, držite vrata i prozore što duže zatvorenim. Proverite da li vrata i prozori dobro zaptivaju; izolacione trake su jedno od rešenja za očuvanje toplote, koje je jeftino u odnosu na dobitak.
Većina grejalica ima bar tri nivoa angažovane snage. Mora li uvek da bude uključena na maksimum?
Ne ostavljajte uključene grejalice ako duže vreme nećete biti u toj prostoriji. Osim što rasipate energiju, povećavate šansu da dođe do požara.
Pre spavanja, smanjite temperaturu na termostatu. Zdravije je, a i uštedećete.
Ako nameravate da napustite sobu na duže od tri sata, smanjite temperaturu na termostatu.
TA peć punite samo noću.

Bojler (1500-2500 W za 20 do 40min potroši 1kWh)
Bojleru u kupatilu pripada oko 15% električne energije koja se potroši u domaćinstvu
Da bi bio korišćen na najefikasniji način, podesite ga na temperaturu između 50 i 55 C .
Izbegavajte kupanje u kadi napunjenoj vodom. Za tuširanje treba mnogo manje tople vode.
Isključite bojler kada napuštate stan na duže od jedan dan.
Protočni, kuhinjski bojler, zajedno sa mašinom za sudove, potroši godišnje 6% električne energije jednog domaćinstva

Električni šporet (1000-3000 W za 20 do 60min potroši 1kWh)
Neka posude u kojoj kuvate budu poklopljene! Tako se toplota zadržava u posudi, pa će i kuvanje biti kraće.
Voda i tečni obroci ne mogu da budu topliji od 100 C! Pošto voda, supa ili tečno jelo "baci ključ", odmah smanjite temperaturu.
Mnogi obroci mogu u rerni da budu spremani istovremeno. Tako je lakše i Vama, ali i Vašoj rerni.
Svaki put kad otvorite vrata rerne, setite se da temperaturu u rerni snižavate za oko 15 C.
Koristeći posude čije je dno uže od ringle - rasipate toplotu.

Frižider i zamrzivač (200-400 W za 150 do 300min potroši 1kWh)
Proverite termostat: frižider najefikasnije radi ako je temperatura podešena između 3 i 5 C, a frizer na 0 C.
Vrata frižidera ne otvarajte svaki čas. Neka vrata frižidera što kraće budu otvorena
Pokrivanje posuda sa hranom smanjuje količinu vlage koja se stvara na unutrašnjim zidovima frižidera i smanjuje njegovu efikasnost. Obrišite vodene kapi sa flaša i posuda pre nego što ih stavite u frižider.
Ne postavljajte frižider pored peći, radijatora, šporeta i drugih izvora toplote - frižideru će trebati mnogo više vremena da postigne radnu temperaturu.

Osvetljenje (40-100 W po sijalici za 600 do 1400min potroši 1kWh)
Na osvetljenje godišnje trošimo oko 3% ukupne količine električne energije potrošene u domaćinstvu, isto koliko i frižider.
Sijalice pojedinačno nisu veliki potrošači, ali se istovremeno mnogo troše, i to u dužem periodu. Kada bi se u svakom od 3.000.000 domaćinstava u Srbiji koristila po jedna sijalica od 75 vati manje, na uvozu električne energije svi zajedno bi dnevno utedeli 36.000 dolara! MESEČNO, TO JE VIŠE OD MILION DOLARA!
Gasite svetlo za sobom ako u prostoriji nema nikoga.

Kotlovsko grejanje (16000-40000 Wi za 1,5 do 4 min potroši 1kWh)
Računajući sa samo tri sata dnevnog korišćenja, kotao snage 16 kilovata tokom pet jesenjih i zimskih meseci potroši 7.200 kilovat-sati.
Kućni aparat koji troši daleko najviše električne energije i pravi najveća opterećenja i poremećaje u niskonaponskoj mreži je kotao.

Klima uređaji (2000-5000 W za 12 do 30min potroši 1kWh)
Klima uređaji su veliki potrošači električne energije. Centralizovani sistemi za klimatizaciju troše oko 10 kilovat-sati, a kod nas najrasprostranjeniji, tzv. split-sistemi, za jedan sat potršoe 1-3 kilovat-sata.
Instalirajte klima uređaj van direktnog dometa sunčeve svetlosti

Audio video uređaji (100-300 W za 180 do 600min potroši 1kWh)
Složićete se da nema potrebe da ostavite uključene televizor, kompjuter, peglu... ako ih ne koristite.
Upotrebom opcije SCREEN SAVER na Vašem kompjuteru, produžićete vek ekranu, a uštedećete mnogo više energije nego što Vam na prvi pogled izgleda moguće. Za početak, saberite snagu računara i ekrana.

Prilikom kupovine obratite pažnju da li aparat ima oznaku "Energetske zvezdice". Ona mora biti istaknuta na samom aparatu, i na kutiji u kojoj je upakovan, i na pratećoj dokumentaciji. Obavezno zatražite od prodavca da vam pokaže znak. Ako znak ne može da se pronađe, onda se radi o energetski neefikasnom aparatu. Ne zaboravite, aparati sa znakom "Energetske zvezdice" NISU obavezno i skuplji od onih bez "Energetske zvezdice", jer cena zavisi od mnogih drugih faktora. Zapamtite, uvek možete da birate - birajte energetski efikasne uređaje i aparate.

Fond za zaštitu životne sredine Srbije u ovom trenutku raspolaže sa pet milijardi dinara i jedna od važnijih stvari koju će finansirati u 2012. jeste poboljšanje energetske efikasnosti objekata, izjavio je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić.

Dulić je agenciji Beta rekao da će ulaganje u energetsku efikasnost istovremeno biti "pomoć građevinskoj industriji, ali će omogućiti pojedincima i ustanovama da nabave prozore i izolaciciju za zgrade", ne precizirajući koliko će novca za to biti izdvojeno.

On je podsetio da Fond subvencioniše reciklažnu industriju, finansira prikupljanje, transport i preradu posebnih tokova otpada i dodao da će finansirati i projekte u okviru zelene gradnje.

"Fond za zaštitu životne sredine imao je u 2011. značajne prihode iz takse koje zagađivač plaća, ali i iz ekološke takse za puštanje u promet različitih proizvoda koji posle svog korišćenja postaju otpad", kazao je Dulić.

Od tih prihoda, kako je dodao, pre svega je finansirana izgradnja reciklažnih centara, akcija "Očistimo Srbiju" i nabavka opreme za komunalna preduzeća.

"Fond je učestvovao u gotovo svim projektima koje je tokom proteklih godina izvodila Elektroprivreda Srbije, kada je u pitanju ugradnja filtera i zaštita životne sredine", rekao je Dulić.

Dodao je da Fond učestvuje i u svim velikim projektima kada je u pitanju izgradnja regionalnih deponija i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Dulić je, međutim, naveo da je Fond imao više sredstava nego što je bilo projekata lokalnih samouprava koje su taj novac mogle da iskoriste.

"Apsurd je da svi vape za sredstvima, ali ne pošalju projekte kojim mogu da konkurišu za novac", kazao je ministar.

U Fondu za zaštitu životne sredine precizirali su da je tokom 2011. godine prihod Fonda od naknada za zaštitu životne sredine po različitim osnovama iznosio ukupno 4,6 milijardi dinara.

Od toga, najveći prihodi, dve milijarde dinara, ostvareni su od naknade za proizvode koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, dok je od naknade za emisiju SO2, NO2 i otpad prihodovano 1,3 milijarde dinara, rečeno je agenciji Beta.

Fond je od naknade koju plaćaju vlasnici motornih vozila prilikom registracije dobio 800 miliona dinara.

Ostatak sredstava je ostvaren od naknada koje se plaćaju na ime supstanci koje oštećuju ozonski omotač, naknade za stavljanje ambalaže u promet, kao i za korišćenje ribarskih područja.

Istaknuto je da je najviše novca iz Fonda uloženo za oblast upravljanja otpadom (nabavku vozila, kontejnera, izgradnju reciklažnih centara i deponija) u iznosu od 1,2 milijarde dinara.

Za zaštitu i unapređenje kvaliteta vazduha izdvojeno je oko 300 miliona dinara, za vode oko 160 miliona dinara, dok je za sanaciju i rekultivaciju devastiranog zemljišta dato oko 650 miliona dinara.

Fond je za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije izdvojio 220 miliona dinara, a za zaštitu prirode 200 miliona dinara.

Na ime direktnih subvencija privredi za postrojenja za tretman posebnih tokova otpada dodeljeno je oko 700 miliona dinara, a na ime kredita za oblast upravljanja otpadom 140 miliona dinara.

U Fondu su istakli da su njihovi projekti višegodišnji i da sva odobrena sredstva još nisu potrošena, ali su rezervisana za trošenje u narednih godinu do dve dana.

Sredstva koja se ne potroše ili ne raspodele korisnicima prenose se u narednu godinu, kada stižu i novi prihodi koje plaća privreda.

Izvor: Beta