15. Jul, 2020.
Pročitano 1799 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Viseći vrtovi, pumpe koje pokreće vetar, sistem prikupljanja kišnice, solarni panoi od specijalnog stakla koje propušta sunčevu svetlost, a ujedno štiti od štetnih zraka, neki su od atributa štedljivih objekata, popularnih “zelenih” zgrada. U svetu je izgradnja ovakvih objekata koji štede energiju postao standard, a u Beogradu ne postoji ni jedan. Postoje veliki potencijali, ima interesovanja, ali je za sada sve na nivou nerealizovanih projekata.

Ekološke ili „zelene zgrade”, uklapaju se u prirodnu okolinu - ne uništavaju vegetaciju na zemljištu gradnje, a posečeno rastinje nadoknađuje se novim. Tokom projektovanja i gradnje vodi se računa o materijalu, za snadbevanje električnom i toplotnom energijom koriste se obnovljivi energetski izvori, čime se ostvaruju znatne uštede.

Rasipanje energije

U vreme svetske energetske krize, u Srbiji se troši 13 puta više energije od evropskog proseka, a pet puta više od zemalja u okruženju. U razvijenim evropskim zemljama, obnovljivi izvori energije čine do 12 odsto ukupnog energetskog bilansa, a u Srbiji samo jedan odsto. Ovi podaci obavezuju Srbiju, a pre svega prestonicu, da razmišlja u pravcu očuvanja životne sredine i energetskih izvora izgradnjom ekoloških zgrada, jer je utvrđeno da zgrade troše čak 44 odsto svetske energije.

- Na nama projektantima i investitorima je da mislimo, projektujemo i gradimo „zeleno“. Razni svetski ekološki pokreti i arhitektonska udruženja dodeljuju godišnje nagrade za „najzelenije“ projekte. Najbogatije zemlje grade štedljive zgrade i naselja. Kod nas ima velikog potencijala, zainteresovanih investitora, ali nema realizacije - objašnjava projektant Branka Bošnjak.

Brzo bi se isplatile

Prema trenutnim podacima, Beograd je prebogat geotermalnim vodama koji se mogu koristiti kao obnovljiv izvor energije. Prema nekim proračunima, samo ispod toplane u Novom Beogradu postoje tolike količine podzemnih voda da bi se uz dobru eksploataciju, moglo da greje čak 70 odsto Novog Beograda. Takođe, dokazano je da na određenoj dubini ispod Ratnog ostrva postoji pravo bogatstvo podzemnih voda, koje bi toplotnom energijom moglo da snadbeva kompletan Zemun. Na pojedinim gradskim lokacijama, na dubini oko 100 metara pronađena je voda temprerature oko 14 stepeni, što je dovoljno za snadbevanje jednog stambenog objekta. Međutim, Beogradu nedostaje geološki atlas, kojim bi se tačno preciziralo na kojim mestima su ležišta geotermalnih voda odgovarajuće toplote i izdrživosti.

- Kad se utvrde lokacije, pre izgradnje objekta uradi se bušotina, postavi se instalacija, nakon čega se normalno gradi objekat. Takođe, potrebno je uraditi podnu i zidnu izolaciju. Procenjeno je da "zelene" zgrade koštaju oko 30 odsto više od standardnih, ali se to isplati za tri do šest godina, u zavisnosti od veličine objekta. Ukoliko su objekti veći, ili ako su u pitanju stambeni kompleksi, isplativost je mnogo veća - dodaje Branka Bošnjak.

Beograd je poznat i po veoma jakom vetru, košavi, što otvara još jednu mogućnost za uštedom energije.

- Naravno, ovaj izvor nije moguće uraditi u gradskim zonama. Ali, ukoliko bi se neki od ovih sistema primenio u Trećem Beogradu, koji će početi uskoro da se gradi, imali bi pun pogodak. Kad je reč o solarnoj energiji, treba pomenuti da sadašnji solarni senzori ne zavise od broja sunčanih sati, već su modernizovani da njihove ćelije skupljaju svetlost dana, bilo da je oblačno, pada kiša ili veje sneg - objašnjava Bošnjak.

Izvor: Blic.rs

Priredio: Nikolić Stefan

Školski centar "Nikola Tesla" Vršac

Školski centar "Nikola Tesla" iz Vršca danas je srednja stručna škola koja obrazuje učenika za 16 obrazovnih profila u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju iz tri područja rada.

Sterijina 40-44, 26300 Vršac
Telefon/Faks: 013/830-668

PokloniIOtpadSkloni