Baterije su vrlo male, ali često korišćene, pa treba sprečiti njihov ulazak u komunalni otpad jer mogu prouzrokovati probleme u okolini. Njihov je maseni udeo u komunalnomu otpadumali. Na primer u Velikoj Britaniji 0,1 do 0,2 %, ali svake se godine oko 20 000 do 40 000 tona baterija nađe u otpadu. Da baterije ne postanu izvor zagađenja, treba  sprečiti njihov kontakt sa okolinom, što znači da ih treba reciklirati. To zahteva njihovo sakupljanje, razvrstavanje, transport i reciklažu. Da bi reciklaža baterija bila održiva, proces mora biti delotvoran u dobijanju materijala koji se može ponovo upotrebiti, ali mora biti i ekološki i ekonomski prihvatljiv. Baterije se prikupljaju na razne načine, kao putem tzv. banaka baterija, vraćanjem starih baterija pri kupovini novih, prikupljanjem s ostalim opasnim kućnim otpadom i sl.

Glavna prednost reciklaže baterija jeste smanjenje primarne proizvodnje materijala i energije, kao i manje emisije žive, olova i kadmijuma iz prostora za uništavanje otpada.

Istraživanja pokazuju da se baterije opšte namene bez dodatka žive, mogu uspešno reciklirati u metalnoj industriji i to oko 55 % težine baterija. Niz specijalizovanih postrojenja reciklira baterije koristeći pirolizu. Stare se baterije zagrevaju na 300°C do 750°C bez prisustva vazduha, živa isparava, kondenzuje se. Ostali metalni sastojci se dobijaju u daljem procesu. Na taj način može se iskoristiti više od polovine starih baterija, pa se iz 1000 kg starih baterija dobije 390 kg smeše gvožđa (55 %), mangana (40 %) i nikla/bakra (5 %)  u čeličani, 200 kg 99 procentnog cinka u postrojenju za galvanizaciju, 1,5 kg 99,995 procentne žive u industriji.

Baterije mogu sadržati otrovne teške metale kadmijum, živu i olovo. Budući da potrošačima nije lako da razlikuju otrovne baterije od neotrovnih, Švedska je rešila da se sve baterije moraju sakupljati, čime se sprečava zagađivanje okoline ovim metalima. Kako bi se baterije odstranjivale na ekološki način, sve baterije i proizvodi sa ugrađenim baterijama moraju da se sakupe i sortiraju. Cilj je da se izbegne bacanje baterija ili proizvoda sa ugrađenim baterijama zajedno sa smećem iz domaćinstva.

Prema Propisu o baterijama, prodavci treba da obaveste potrošače gde mogu da odnesu potrošene baterije. Osim toga, prodavci proizvoda sa ugrađenim opasnim baterijama moraju da prime nazad te proizvode na kraju radnog veka i da se pobrinu da se oni odnesu u stanicu za sakupljanje koju je odredila opština. Projekat za sakupljanje baterija je počeo kao informativna kampanja u 1999. kako bi se povećala svest javnosti o smanjenju zagađenja životne sredine opasnim otpadom.

Izvor: nastavatiofizika.wordpress.com

Priredio: Nikolić Stefan