07. Jul, 2020.

Bolnica u Švedskoj za hlađenje leti koristi sneg

Pročitano 1589 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Zelena energija

Iako je korišćenje snega i leda za hlađenje leti bio običaj u Švedskoj još početkom 20. vijeka, sa pojavom električnih zamrzivača i frižidera taj je običaj gotovo isčezao. Ipak, jedna firma u Švedskoj odlučila je da oživi taj princip i da ga u modernom obliku iskoristiti za hlađenje prostora. Nekoliko švedskih kompanija uvidelo je priliku za razvoj poslovanja u sve većoj potrebi za velikim centralnim sistemima za hlađenje. Baš kao i kod centralnih sistema grejanja preko toplane, kod ovakvih sistema hlađenja koristi se mreža cevi koje povezuju više zgrada ili čak čitavu četvrt. No, za razliku od sistema grejanja koji u Švedskoj često koristi toplotne gubitke ili kogeneracijske sisteme iz najbližih industrijskih pogona, ovaj sistem za disipaciju toplote koristi hladniji rezervoar kao što je voda u jezeru ili moru, a cevima unutar sistema cirkuliše voda koja je hladnija od temperature unutar zatvorenog prostora. Potrebe za velikim sistemima za hlađenje imaju i pojedini industrijski i energetski procesi kao što su termoelektrane i rudnici.

Iako većina pogona i kvartova u Švedskoj ima vode u izobilju, ipak nema pristup vodenim površinama koje bi mogli koristiti kao hladni rezervoar, jedna firma je odlučila da primijeni novi pristup problemu hlađenja leti, koristeći sirovinu koja je zimi dostupna u velikim količinama na severu Švedske - sneg.

Firma Snovpover je takav sistem hlađenja snegom instalirala u bolnici u sundsvall. Sistem će koristi 60.000 kubnih metara sačuvanog i skladištenog snega koji će se koriste za hlađenje tokom leta. No, korišćenje snega ili leda za hlađenje u Švedskoj nije novosti, s obzirom da su već početkom 20. vijeka pojedinci i firme uzimali komade leda zimi i skladištila ih ispod debelog sloja piljevine, pa bi potom ljeta prodavali tako sačuvan led za hlađenje namirnica. Međutim s pojavom električnih frižidera i zamrzivača ova praksa je gotovo u potpunosti zamrla. Tokom 70-ih godina prošlog vijeka su u Japanu i SAD-u ponovo krenuli pokušaji ove primene snega i djelimično su je oživeli. Pokazalo se da korišćenje snega za hlađenje nije toliko jednostavno kao što se na prvi pogled čini, iako je princip zapravo poprilično jednostavan. Prikaz načina funkcionisanja sistema koji je instaliran u bolnici u sundsvall možete pogledati na slici.

Zimi se sneg uklonjen sa ulica skladišti u rezervoare koji se nalaze u blizini bolnice i prekriva se debelim slojem piljevine i otpada iz drvne industrije. Kako se sneg topi, hladna voda koja nastaje se filtrira i potom pušta da cirkuliše kroz izmenjivač toplote čija se druga strana koristi za hlađenje prostora bolnice, dok se ugrejana voda od otopljenog snega vraća u primarni rezervoar kako bi se ponovo ohladila. Bolnica u sundsvall inače koristi mešavinu pravog snega i onog proizvedenog topovima za sneg, iako bi idealno bilo, prema rečima direktora firme Snovpover, da se izgradi podzemni rezervoar.

Neke studije su pokazale da korišćenje snega za hlađenje, u odnosu na klasične sisteme klimatizacije i hlađenja, ima daleko manji uticaj na klimatske promene, a posebno na održavanje pH vrednosti vodenih površina i njihovu fertilizaciju pa se troši daleko manje energije. Ipak, za izradu sistema hlađenja snegom potrebno je daleko više materijala i on zauzima mnogo veću površinu nego klasični sistem klimatizacije koji radi na principu kompresije.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

Poslednji put izmenjeno nedelja, 28 april 2013 08:58
Hemijsko-medicinska škola Vršac

Sterijina 113, 26300 Vršac

Telefon: 013 830 292

email: sekretarijat@hms.edu.rs

PokloniIOtpadSkloni