07. Jul, 2022.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Proteklih martovskih dana sam razmišljao šta da ekskluzivno, kao iznenađenje, poklonim za rođendan mojoj starijoj kćerki Heleni. Znam da ne voli da joj kupujem neke sitnice koje će je donekle obradovati, tako da je novčani poklon za većinu slavljenika možda najbolji izbor, ali u svemu tome nedostaje ono pravo iznenađenje. Prebirući neke moje arhivske dokumente iz vremena bavljenja novinarskim poslom nailazim na sačuvane audio snimke na starom reporterskom magnetofonu, koji su zabeleženi daleke 1983. godine, kada je Helena imala svega deset godina. Stavljam traku na moj nekadašnji novinarski magnetofon koji je bio ispravan, ali on ne daje znake života. Vreme je učinilo svoje!

Magnetofon sam otvorio i prvo pregledao Acu bateriju kojoj je davno istekao rok. Radi se o bateriji napona 6 V koju sam zamenio novom, ali pre toga, preko ispravnog ispravljača konstatujem da se radi o nekom težem kvaru. Dve gumice za prenos pogona su se prosto istopile, menjam i njih, a onda i složeni elektromotor sa osam priključaka. Zamena donosi izvesnu promenu, ali ton magnetofona nije ujednačen, zavija, ili ubrzava. Na kraju pipave opravke ispitujem elektroniku ( pločicu drajvera ) elektromotora koja ima jedanaest priključaka koji su uglavnom povezani sa izvorom napajanja i elektromotorom. Promenom nekoliko vitalnih komponenti na drajveru dolazim do konačnog rešenja tog problema koji je nastao zbog dugogodišnjeg stajanja i nerada uređaja.

Drugi prateći problem, koji se javio, je kako zvuk sa trake preneti u digitalni zapis. Pronalazim odgovarajući program ( „Audacity“ ) za kvalitetno presnimavanje zvuka sa magnetofona ( UHER 4000 ) na računar preko ulaza Lin. kao i njegovo konvertovanje u MP3 format. U tom programu, nakon instalacije i prebacivanja analognog u digitalni ( stereo ) zapis, imaju različite napredne opcije korekcije-podešavanja kvaliteta snimljenog zvuka koje sam koristio u konačnoj obradi audio materijala.

Epilog cele priče je što sam, pored poodavnog razgovora sa kćerkama Helenom i Tanjom, „iskopao“ iz sačuvane arhive i druge audio snimke, odnosno snimak unuke Danijele i unuka Darka od pre osamnaest godina i sve, kao pravo iznenađenje, spakovao na jednu memorijsku karticu, što će im služiti kao uspomena na neka skorašnja i davnašnja vremena. U tim davnašnjim vremenima, kada nije bilo kompjutera i mobilnih telefona, moramo priznati da se više razgovaralo sa decom u krugu porodice, što danas nije slučaj. Sve više postajemo stranci, deca su prosto zakovana za mobilne telefone i računare, krstare društvenim mrežama uz veliku mogućnost da naiđu na zloupotrebu. O tome roditelji itekako treba da brinu i da i sami budu upućeni u moderne tehnologije koje, pored niza prednosti, imaju i lošiju stranu. Najveći problem je svesno bežanje od stvarnosti, od prirode i porodice koja je, pored škole, stub vaspitanja dece, što u uslovima pandemije koronavirusa zaslužuje dužnu pažnju. Kakve će psihičke posledice ostaviti sama pandemija na mlade, a posebno na starije i bespomoćne osobe možemo samo nagađati i na kraju se čuditi šta nas je sve snašlo. U svemu ovome moramo biti jaki i pronaći nešto što će nas usrećiti, baš kao ova istinita priča o magnetofonu koji još uvek služi kao draga uspomena na zdravo mentalno odrastanje moje dve kćerke i unučadi.

Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se godišnje, 05. marta, u čast prvog sastanka svetskih eksperata koji su temeljito razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim praktičnim rešenjima. Sastanak je održan tog dana 1998. godine u Velsu, u severnom delu Austrije. Na ovaj dan svako od nas treba da razmisli koliko racionalno troši energiju u svom domaćinstvu, na radnom i svakom drugom mestu, da ne narušava kvalitet života.

Energetska efikasnost je aktuelan pojam koji se prvenstveno odnosi na upotrebu tehnologija za čiji rad je potrebno manje energije. Kao dobar primer mogu da posluže štedljive i LED sijalice koje troše manje energije i koje daju istu količinu i bolji kvalitet svetlosti. Ove sijalice budućnosti najveći deo električne energije transformišu u svetlost, a sasvim mali deo u toplotu.

Brojne su druge mogućnosti u primeni energetske efikasnosti, kao što su: izbor najefikasnijeg načina grejanja u zimskom periodu, upotreba racionalnih klima uređaja za grejanje i hlađenje, zagrevanje vode bez velikih gubitaka, upotreba grejnih tela sa minimalnim gubicima energije i upotreba mašina čiji se koeficijent korisnog dejstva približava jedinici. Nove tehnologije povećavaju taj koeficijent, što doprinosi racionalnom trošenju energije.

Energetska efikasnost zavisi i od načina gradnje stambenih i poslovnih objekata o čemu se mora voditi računa pri korišćenju građevinskih materijala koji ispoljavaju maksimalnu temperaturnu zaštitu bez negativnog uticaja na zdravlje čoveka. Primera radi, nekada se azbest koristio kao izolacioni materijal, ali se kasnije pokazalo da ispoljava opasne kancerogene osobine, tako da se postepeno povlači iz upotrebe. Još ga susrećemo u nekim starim stambenim objektima. Zapamtimo, azbest nije štetan po zdravlje sve dok ga ne diramo. Opasan je ako se reže, buši ili na bilo koji način oštećuje. Umesto azbesta danas se koriste izolacioni materijali koji ne narušavaju zdravlje čoveka i koji su daleko efikasniji za temperaturnu izolaciju.

Velike uštede energije mogu se ostvariti na grejanju, što zavisi od brojnih faktora kod izbora i dostupnosti energenata, ali i grejnih tela. Kod nekih tehničkih rešenja velika su početna ulaganja, kao što su toplotne pumpe, ali se uglavnom isplate posle nekoliko godina. Novom tehnologijom, koja funkcioniše na principu "obrnutog frižidera", zapravo, onako kako frižider "izvlači" toplotu iz svoje unutrašnjosti ( hladi je ) i prenosi je u Vašu kuhinju, greje je, tako toplotna pumpa izvlači toplotu iz spoljnjeg vazduha, podzemne vode ili zemlje i koristi je da zagreje radijatore ili podno grejanje.

Sve više se pribegava  alternativnim i obnovljivim izvorima energije, kao što su energija vetra i Sunca. Solarni paneli su  dostupni svakom prosečnom domaćinstvu, a vetrogeneratori postali su deo naše svakodnevnice. Cene solarnih panela i prateće opreme ( kontroler, konvertor napona i baterije )  su pristupačne, ali se kao mogući problem javlja zakonska regulativa za korišćenje ovog izvora energije koji se ne plaća. Njeno potpuno usaglašavanje ostaje kao obaveza u pristupnim pregovorima ka EU.

Kod većine domaćinstava može se dosta uštedeti zamenom klasičnih sijalica LED svetlom koje je drastično pojeftinilo, a postoje njegove različite varijante snage, pakovanja i namene, kako za stambene, tako i za poslovne objekte. Pored energetske efikasnosti LED sijalice i paneli dugo traju, jednostavno se održavaju i ne sadrže materije koje su opasne po zdravlje.  

Zaključimo da energetska efikasnost ne podrazumeva narušavanje kvaliteta života, već korišćenje svih dostupnih izvora energije koji su pristupačni, jeftini i obnovljivi. Za neke od njih velika su početna ulaganja, ali treba imati na umu za koje vreme će se isplatiti i koliko će trajati kao optimalno rešenje. Čista računica na kraju meseca biće najbolji pokazatelj koliko smo energetski efikasni i koliko smo zaista voljni da poboljšamo kvalitet našeg života.

Među brojnim značajnim datumima koji se u velikom broju zemalja obeležavaju jednom godišnje  je 14. februar, kao svetski dan očuvanja energije. Ovaj datum uvek podseti kakav je pojedinačni i kolektivni odnos prema proizvodnji ( transformaciji ) i racionalnom korišćenju energije.

Kroz školovanje smo uglavnom naučili da je energija sposobnost tela da izvrši rad, te da postoje različiti oblici energije i da se energija ne može uništiti, niti iz ničega stvoriti, već se pretvara iz jednog oblika u drugi bez ikakvih gubitaka ( Džulov zakon ). Kroz nastavu fizike u osnovnoj i srednjoj školi izučava se mehanička energija ( potencijalna, kinetička i toplotna ), opšti zakon o očuvanju energije, a na višem stepenu obrazovanja detaljnije i nuklearna energija u okviru nastavnog predmeta atomska fizika.

Polazeći od relevantne pretpostavke da je energija pokretač svih promena u društvu, pozabavićemo se pitanjem njene proizvodnje, ali i potrošnje. Postoje različiti izvori energije koje je čovek na sebi svojstven način koristio od njegovog postanka i tokom evolucije. Danas je aktuelno da govorimo o obnovljivim i alternativnim izvorima energije, te o energiji čija proizvodnja ne zagađuje životnu sredinu. Zalihe nafte i uglja sve su siromašnije, tako da su realne prognoze da će ovi izvori energije jednog dana presušiti i da se na vreme moramo okrenuti nekim drugim izvorima, kao što su energija vode, vetra, Sunca, biomase i drugih obnovljivih izvora. U svetu se sve više koriste automobili na električni pogon, a vetrogeneratori i solarni paneli postali su naša realnost. Pored obaveza u pristupnim pregovorima ka EU, korišćenje obnovljivih izvora energije je imperativ u promeni načina ponašanja i odustajanja od daljne gradnje termoelektrana koje rade na ugalj, zagađujući radnu i životnu sredinu. Istina je da plaćamo najjeftiniju električnu struju u Evropi, koja je nedavno poskupela ( 01.02.2021. ), ali će biti neodgovorno ako se to poskupljenje prvenstveno usmeri na povećanje ionako velikih zarada u EPS-u ( prosek oko 100.000 dinara ), a ne na traganju za racionalnim rešenjima u proizvodnji i distribuciji električne energije.

Drugo, takođe važno pitanje je kako koristimo raspoloživu energiju. Pre svega, da li se ponašamo odgovorno, ili rasipnički, bez razmišljanja o najjeftinijem načinu grejanja koje je najveća stavka troškova u zimskom periodu, zameni klasičnih sijalica LED i štedljivim sijalicama, korišćenju dnevnog svetla svugde gde je moguće, isključivanju većine električnih uređaja dok ih ne koristimo i o načinu gradnje objekata koji obezbeđuje što manji gubitak energije. Štedljivo korišćenje energije ne podrazumeva narušavanje kvaliteta života, već niz konkretnih mera i aktivnosti koje će dovesti do promene načina ponašanja i odgovornijeg odnosa svih članova domaćinstva. Takve pozitivne navike stiču se od malih nogu, a ponašanje starijih treba da služi kao primer, ne samo u porodici, već i na radnom mestu, na ulici i na svim drugim mestima gde se koristi neki od oblika energije.

Na kraju recimo da je koeficijent korisnog dejstva parametar o kome itekako moramo voditi računa kod preispitivanja racionalnog korišćenja energije. On je savršen ukoliko se približava broju jedan, ili ukoliko je odnos Ek : Eu blizu 100 procenata. Ako pojednostavimo taj odnos, korišćenje energije racionalno je ukoliko je veći koeficijent korisnog dejstva, koji se izražava u procentima. Prostije rečeno, ako je koristan rad približno jednak uloženom radu, koeficijent korisnog dejstva je blizu jedinice. Pošto se rad i energija mere istom jedinicom ( J - džul ), matematički gledano dolazimo do toga da je koeficijent korisnog dejstva neimenovan broj, te da „Perpetuum mobile“ niko još nije uspeo da napravi, mada je kroz istoriju bilo raznih poduhvata, čak i lažnih prezentacija u pravljenju idealne mašine koja bi proizvodila više energije nego što se u nju ulaže. Nauka je odavno proglasila taj zadatak nerešivim, jer se protivi prvom zakonu termodinamike: “Količina toplote predata nekom sistemu troši se na povećanje njegove unutrašnje energije, a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljašnjih sila.”