07. Jul, 2022.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Ovih dana, prelistavajući zanimljive  članke i iskustva iz praktične elektronike, nailazim na različita tumačenja o korišćenju kompjuterskog napajanja za punjenje akumulatora. Neka se više zasnivaju na pretpostavkama, pa čak i prevarama na koje nasedaju i oni koji malo više poznaju navedenu problematiku. Pošto sam se u svim mojim dosadašnjim člancima iz elektronike na ovom portalu, koji imaju 804.000 pregleda, bavio iskustvom i praksom, iznosim moje skromno mišljenje o tom problemu. Nekad jednostavno rešenje zadatka iz matematike za šesti razred osnovne škole dovodi do spoznaje kako zaista sa ATX napajanjem možemo napuniti akumulator. Pitam, tako đaka iz komšiluka kome, kada zaškripi pomažem u matematici, kolika je udaljenost između tačaka A(+3)  i B(-12). On kao iz topa računa: ( +3 ) – ( -12 ) = 3 + 12 = 15, a da nije ni svestan da je rešio problem.

Na konektoru ATX napajanja provodnik sa plavom bojom nalazi se na potencijalu od -12 VDC u odnosu na masu ( GND ) koja je na nuli, a provodnik  narandžaste boje na +3,3 VDC. Naslućujemo jednostavno rešenje da dobijemo 15,3 V jednosmernog napona kojim možemo napuniti automobilski akumulator većeg kapaciteta. Napon između crnog i žutog provodnika iznosi 12 V, što nikako nije dovoljno, kao što neki tvrde, da napunimo akumulator. Pre svega, treba znati da je akumulator ispražnjen ako mu je napon ispod 12,4 V, a sa 12 V sa ATX-a akumulator se ne puni.

Pošto su praktično potvrđene mogućnosti rešenja, ostaje nam samo da rešimo kako pokrenuti kompjutersko napajanje da radi. Prespajanjem zelenog (PS_ ON#) i  crnog provodnika ( COM ) pokrenućemo ovo napajanje. Drugi mogući problem je što je crni provodnik na masi, a njega uopšte nemamo u kombinaciji rešenja. Jednostavno, kod punjenja akumulatora na izvodu priključka plavi provodnik uzimamo za minus, a narandžasti za plus. Plavi provodnik nikako ne spajamo sa masom ( crnim provodnicima ), već ga izdvajamo kao minus pol izvora struje koji je aktuelan samo za akumulator koji punimo. Idući tom logikom dolazimo do niza kombinacija napona, sa strujom punjenja do 5 A, što zavisi od samog napajanja.

Ostale korisne dorade, koje predlažem kod prepravke ATX napajanja za punjenje akumulatora, su: kontrola napona i struje punjenja, što se može rešiti ugradnjom digitalnog V/A - metra, zatim izdvojen priključak za akumulator koji sa plavim provodnikom nikako ne sme biti vezan za masu, odnosno za metalno kućište sa kojim su direktno u vezi svi crni provodnici. Ostale dorade, koje se preporučuju u smislu vezivanja pina 1.  IC  tipa KA7500 preko otpornika od 10 K i potenciometra od 22 K sa masom, u praksi nikako ne potvrđuju takvu mogućnost podizanja napona. Ovakva prerađena napajanja nisu preporučljiva za uređaje kod kojih napajanje ide na masu, jer će se kratak spoj ostvariti preko provodnika za uzemljenje. Zaključimo da je ovo dosta dobro rešenje za punjenje akumulatora čiji napon punjenja mora biti veći od 12,8 V, a nešto manji od 15 V. Priložene slike pokazuju da takvo rešenje realno postoji, te da je potpuno provereno u praksi.

LED svetlo sve više postaje sigurna zamena klasičnim i štedljivim sijalicama. Planirano je da se klasične sijalice potpuno izbace iz upotrebe do kraja 2020. godine. Uštede na globalnom planu su ogromne, što se može reći i za upotrebu LED svetla u domaćinstvu, a cene su rapidno spale, tako da to nije više enormni izdatak za kućni budžet. Zamenom svih običnih i štedljivih sijalica ovim svetlom u mom domaćinstvu ostvario sam u prošloj godini prosečnu uštedu od 500 dinara mesečno ( ukupno 6.000 dinara )!

LED sijalica ima nekoliko puta duži životni vek u odnosu na sijalicu sa užarenim vlaknom. Životni vek pojedinih modela može iznositi i do 50.000 radnih sati. Pored toga, ne postoje ograničenja kada je reč o broju paljenja i gašenja, kao što je to slučaj sa tradicionalnim rasvetom.

Manja potrošnja je definitivno LED sijalice svrstala kao energetski efikasne. Ušteda upotrebljene električne energije može ići i do 90% u odnosu na običnu rasvetu. Ako se uzme u obzir da svetlo koristimo svakodnevno, već na mesečnom nivou, prvi račun za električnu struju nas može pozitivno iznenaditi. Ove sijalice se manje zagrevaju, što je jedan od glavnih razloga zbog koga troše manje energije. Kombinacija dugog životnog veka i energetske efikasnosti za posledicu ima dugoročno rasterećenje kućnog budžeta. Ušteda je dvostruka – nema učestalih kupovina sijalica, dok se svakog dana troši manje električne energije.

Krenimo od toga da LED sijalice dugo možete koristiti i odmah ćete shvatiti da vam neće praviti smeće. Jednostavno, zbog dužine svog životnog veka nisu brzo potrošne. Materijali od kojih su sačinjene potvrđuje da ih možete reciklirati sa ostalim predmetima koji su odradili svoj radni vek. Ova činjenica, u kombinaciji sa njihovim malim zagrevanjem, učinili su LED rasvetu pogodnom i za osvetljenje osetljivih proizvoda u prodavnicama. Takođe, sve češće osvetljavaju i kulturno-umetnički prostor, kao što su galerije, sportske dvorane, izložbeni prostori, muzeji itd.

Pored svih nabrojanih prednosti, posebno se ističe sama izdržljivosti LED sijalica. Što je posebno interesantno, one ne otkazuju momentalno, već postepeno, tako da se na vreme možemo pripremiti za njihovu zamenu. Osmišljene su tako da dobro ‚‚podnose’’ sve vremenske uslove, i ekstremno visoke i ekstremno niske temperature.

Dizajn je možda ono što LED rasveti daje najveću prednost. Pored LED sijalica, na tržištu se može naći veliki izbor različitih proizvoda koji pripadaju širokom asortimanu LED rasvete, kao što su: svetiljke, sijalice, lampe, lusteri, trake, paneli, reflektori, plafonjere, cevi. To znači da se mogu ugraditi u bilo koji zamišljeni dekorativni prostor ili deo nameštaja.

LED rasveta pruža mogućnost potpune kontrole svetlosti. To je pogodan izbor za one koji sve prilagođavaju svom raspoloženju ili datom momentu. Svetlost može biti usmerena, raspršena ili prigušena. Time prostor poprima drugačiji izgled i može menjati svoju namenu.

Ova rasveta može koristiti, kako monofaznu, tako i trofaznu električnu struju. Iste efekte postiže i na niskonaponskom napajanju. U budućnosti, zbog sve šire upotrebe, ovaj vid rasvete će postati sve jeftiniji. 

Pored toga što omogućuju da kontrolišete intenzitet svetlosti, možete ih kupiti u nekoj od tri vrste boja koju emituju. Zato imate mogućnost da odaberete onu koja vama najviše odgovara. Korišćenjem odgovarajućeg dimera LED svetlo, koje ima i tu varijantu primene, može menjati svoj intenzitet, kombinaciju boja i primenu bežične daljinske kontrole.

Iako je otkrivena u prošlom veku, tehnologija LED rasvete se konstantno unapređuje i biva sve više dostupna svakom od nas. Navedeni višestruki kvaliteti, koji idu uz nju, godine pred nama čine nezamislivim bez LED svetla.

Izvor saznanja: www.mobiliart.rs

 

Otkako su uvedeni mobilni telefoni u masovnu upotrebu i svakodnevno korišćenje u životu savremenog čoveka, glavna tema, a i različita naučna i nenaučna tumačenja, je da li njihovo zračenje izaziva rak, ili neke druge psihosomatske poremećaje. Dokazana činjenica je da mobilni telefoni emituju talase, ali je reč o radiofrekventnom, odnosno nejonizirajućem zračenju koje, naučno gledano, ne može biti štetno po ljude.

To je zračenje koje je prisutno kod elektromagnetnih talasa ( EMT ) za radio i televiziju, radar i ostale RF mikrotalasne uređaje. Ovo zračenje sastoji se od pokretnih talasa u frekventnom opsegu od 3 kHz do 300 GHz. Ako pažljivo pogledamo elektromagnetni spektar zračenja, primećujemo da se ne radi o talasima koji se emituju kod rentgen aparata, ili kod pada atomske bombe, koji su drugačiji po delovanju i njihovom prodoru kroz različite materijalne sredine. Atomska, ili hidrogenska bomba pri eksploziji ispoljavaju tri vida dejstva: udarno, toplotno i radioaktivno. Radioaktivnost se ispoljava delovanjem alfa, beta i gama zraka, što kao proces traje relativno dugo i ne može se videti. Alfa ( α ) zraci su ogoljena jezgra atoma helijuma (2He na četvrtu), dok su beta ( β ) zraci veoma brzi elektroni. Opasni su gama ( γ ) zraci  koji su elektromagnetne ( talasne ) prirode i mogu izazvati poremećaj DNK, te da dovedu do pojave raka. To nije tipičan slučaj kod mobilnih telefona, što su naučnici utvrdili u svom dugogodišnjem istraživanju. Gama zraci mogu probiti i deblje olovne ploče ( do 20 cm ), a da ne govorimo o različitim građevinskim materijalima od kojih su napravljene kuće i stanovi.

Pacovi, kao zamena za ljude u različitim eksperimentima, pomogli su naučnicima da dođu do saznanja o izvesnom uticaju zračenja mobilnih telefona. Rezultati istraživanja govore da su mužjaci pacova imali malo povećanje tumora na srcu, nakon što su izloženi bliskom i dužem zračenju mobilnog telefona. Posledice na ženke nisu zapažene. Ipak, po njihovim rečima, nema razloga za preteranu brigu. Ovi pacovi su bili izloženi enormno dužem i jačem zračenju koje ne mogu iskusiti ljudi pri upotrebi mobilnog telefona, pod uslovom da im telefon nije stalno u blizini uva, ili da ga drže pod jastukom. Mobilni telefon ne zrači jedino kada je potpuno isključen. Dok je u stanju mirovanja njegovo zračenje je vro slabo. Prilikom punjenja mobilni telefon slabo zrači ako nije isključen. Ukoliko je isključen, mobilni telefon na punjenju ne zrači. Eksperimentalno  je utvrđeno da na udaljenosti od 60 cm bilo kakvo zračenje mobilnog telefona nema nikakvog uticaja na živo tkivo. Preterana upotreba mobilnog telefona ne treba da znači da je to opasno po zdravlje čoveka. Najosetljiviji delovi tela pri zračenju mobilnog telefona su glava, posebno oči i mozak koji zbog njegove složene funkcije i prisutnih bioloških struja, takođe pomalo zrači. Kao dokaz tome su telepatija, hipnoza i druge pojave za koje postoji, ili ne postoji pravo naučno objašnjenje. U nauci je poznato da, svugde gde postoji električno, deluje i magnetno polje, što je dokazao danski fizičar Hans Kristijan Ersted ( 1777 – 1851. ) svojim čuvenim ogledom sa magnetnom iglom i provodnikom struje, 1820. godine.

Zaključimo da svaki organizam nije jednako osetljiv na različita zračenja kojima smo svakodnevno izloženi, te da zavisi i od odeće koju nosimo, od pigmentacije kože, pola, uzrasta, otpornosti organizma, adaptacije na  radne i životne uslove, klimu, ali i od odbrambenih mehanizama ( stanja zdravlja ) koji nisu jednaki kod svake biloške jedinke. Ljudi se razlikuju kao u gori list i nisu ujednačeno osetljivi na štetna zračenja. Ponekad se treba opravdano zapitati, da li je štetnije zračenje televizora, mikrotalasne rerne, ili monitora računara i instaliranih predajnih antena na zgradama od samog telefona. Treba biti svestan činjenice da, gde god postoji usmereno kretanje elektrona, ili prostiranje EMT, tu se javlja zračenje, negde slabijeg, a negde jačeg intenziteta, što se može meriti preciznim instrumentima. Posebno su interesantna zračenja podzemnih voda, kao i kosmička zračenja, koja mogu uticati na zdravlje čoveka. Problem je što sva zračenja ne možemo videti, niti neposredno čulno osetiti, već samo doživljavamo njihove posledice koje mogu štetiti zdravlju i najzdravijeg čoveka.