“Psi vole svoje prijatelje i ujedaju neprijatelje, sasvim suprotno ljudima koji nisu sposobni za čistu ljubav i koji uvek mešaju ljubav sa mržnjom.”
( Sigmund Frojd-psiholog, 1856-1939. )
Pošto inspiraciju za članke iz elektronike uglavnom nalazim u prirodi, svakodnevnom stvaralačkom radu i u mojoj hobi-radionici, mnogi će se s razlogom zapitati kakvu vezu ima naše okruženje ( priroda ) sa elektronikom. Ako se prisete Teslinog razmišljanja o prirodi i njenim tajnama biće im jasna moja insinuacija, pre svega, zbog saznanja da sva energija potiče iz prirode i univerzuma. Voleti i biti voljen je, takođe, jedan od suptilnih i nevidljivih oblika postojanja i ispoljavanja materije i energije. Koliko životinje osećaju i instiktivno doživljavaju da ih neko iskreno voli uverio sam se na jednom primeru sa kučićima koje je njihova majka razložno ostavila u dvorištu porodične kuće na obodu gradskog naselja Vršca.
Moj poznanik i veliki prijatelj, čije ime namerno neću da pominjem, nedavno se iznenadio kada je izgladnjela kera kroz ogradu njegovog dvorišta brižno, jedno po jedno u zubima, provukla pet oštenjenih kučića koji su cvilili, što zbog kiše, još više zbog gladi. Brzo se povukla ostavljajući kučiće na milost i nemilost, ali su oni odmah našli svoje utočište u dvorištu uz pažnju domaćina koji voli životinje. Prvo ih je nahranio, a onda napravio udobno ležište od kartonske kutije i starih krpa. Istog dana oni su živnuli, počeli su da se igraju i više se nisu plašili kada im neko dobronamerno prilazi. Uverio sam se da životinja ima prirodan instikt da prepozna dobra čoveka, ili da beži od ljudi koji ne vole životinje. Zapanjio me majčinski instikt kere koja gotovo svakog dana u isto vreme dolazi odnekud iz obližnje šume da vidi svoje mladunce, pri čemu joj se mutni pogled prosto ozari kada vidi da su siti i zaštićeni. Još više me iznenadilo njeno ponašanje, da i sama gladna neće da uzme zalogaj od štenadi i da im čak dozvoljava da je doje. Njen ozaren pogled prema domaćinu, koji brižno pazi na mladunčad, pun je životinjske zahvalnosti za taj gest koji je za svaku pohvalu. Tri šteneta je već poklonio, takođe dobrim ljudima u svom rodnom selu Izbištu, a za sve njih je obezbedio vakcinu koja nije baš ni jeftina. Preostala dva šteneta već se slobodno kreću po dvorištu, igraju se i zalaju ako neko nepoznat prilazi kući. Primetno je da se osećaju kao pravi čuvari kuće čoveka koji im pomaže.
Vratiću se početku moje priče o Tesli i njegovoj velikoj ljubavi prema golubovima. Malo je poznato da je jedan od golubova prosto osetio da će Tesla umreti, te je sleteo na otvoren prozor hotelske sobe sa iznenađujuće tužnim pogledom. Nevidljiva tajna veza između čoveka i životinja samo potvrđuje da onaj ko voli životinje, voli i ljude. U naprednim društvima o životinjama se itekako vodi računa, čime se mi ne možemo baš pohvaliti, izuzimajući humane primere, među kojima je jedan od njih bio povod za ovu moju priču. Još samo da dodam, ako se zapitate zašto baš da na našem sajtu, pored uštede energije i mojih autorskih članaka iz elektronike, pričamo o tome, mi itekako vodimo računa o životinjama, posebno o onima koje su odbačene! Briga o njima je veliko i humano delo.
