25. Feb, 2020.

Neposredno pred svoju smrt, koju neki još uvek smatraju zagonetnom, nenadmašni svetski genije i pronalazač Nikola Tesla izjavio je da će njegova nauka svetu biti jasna tek za stotinu godina. Taj rok nije daleko, što znači da važeće postavke klasične, delom i atomske  fizike moraju uskoro dati preciznije odgovore na nekoliko ključnih pitanja: šta su vreme, prostor, materija, gravitacija, „crne rupe“, gde su granice kosmosa i da li smo sami u svemiru!? Kad god sam o tome, na časovima fizike, započinjao priču sa učenicima nametalo se pitanje kosmičkih brzina, hipotetičkog dosezanja prostora i vremena, kao i pitanje koliko pronicljivo i duboko je slavni Tesla porivao u tajne prirode koje su mu, prilikom posmatranja zalaska Sunca, dale fantastičnu ideju o korišćenju obrtnog magnetnog polja.

Tesla se sa tom idejom, sa nekoliko centi u džepu, otisnuo 1884. godine u daleku Ameriku, gde je nastavio svoj trnoviti životni put od običnog fizičkog radnika i raznosača novina do genijalnog pronalazača. Njegov genijalni um uvek je imao blisku vezu sa prirodnim pojavama, što je ponekad graničilo sa fantazijom. Posmatranje pucketanja elektriciteta na krznu mačka, ili okretanje točka seoske vodenice, kao i posmatranje munja, koje su parale nebo u njegovom rodnom kraju, samo su deo priče o prisnoj vezi čoveka, nauke i prirode. Teslin jedinstven metodološki naučni pristup, kojim teoriju gradi na posmatranju prirodnih pojava i na eksperimentima, kao i pedantno zapisivanje i praćenje ogleda, koji su zbunjivali  naučnike njegovog vremena, potvrđuju da je Tesla zaista bio daleko ispred njih. Neka Teslina shvatanja i predviđanja zbunjivala su do te mere da su ga pojedini smatrali čudakom, do shvatanja da je pred smrt u jednoj izjavi za novinare potpuno šokirao od realnog, tvrđenjem da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji je odavno bio mrtav. Kada se tome doda izjava o mogućnosti komunikacije sa drugim civilizacijama, mnogi su tada mislili da je Tesla potpuno skrenuo s uma.

Još uvek nije do kraja razjašnjeno Teslino tajno oružje pod nazivom „zraci smrti“, kao i neki eksperimenti koji su doveli do čudnih eksplozija, te veštački izazvani potresi, koji su, kako se navodi, bili povod da mu sruše laboratoriju na Long Ajlendu. Od tog čina vandala, ili vladinih službenika, Tesla se nikada nije oporavio, jer su veštački izazvane munje na čudnovatoj građevini bile njegova tajna o energiji kosmosa i mogućnosti da se ta energija potpuno besplatno koristi i upotrebi za dobrobit čovečanstva. Malo je verovati da je neko tada shvatao Teslino bežično upravljanje brodićem na vodi, ili čudnovato osećanje kada je bez obrazloženja napustio jedan eminentni skup, kada mu je majka bila na umoru. Brzo se spakovao i otišao u rodni kraj gde je u poslednjim trenucima zatekao još živu majku. Čvrsta veza i sećanje na rodni kraj i njegovo  poreklo nikada nisu prestali. Tesla je, kako je sam isticao, poreklom Srbin američkog državljanstva.

Tajna Nikole Tesle toliko je koloritna i složena da će se o njoj godinama baviti naučnici koji razumeju, ili uopšte ne razumeju njegovo delo i stvaralaštvo. To je najbolja potvrda da je Tesla još uvek korak ispred nas, da su neka njegova predviđanja i smele pretpostavke samo okidač kojim se mogu iz korena menjati postavke klasične i atomske fizike. Možda će neka od tih zagonetnih otkrića pružiti najbolji odgovor gde smo, da li smo sami u svemiru i šta bi se desilo kada bismo putovali brzinom većom od brzine svetlosti. Najveći izazov je Teslino shvatanje energije koju je on čovečanstvu podario u obliku naizmenične električne struje, a za neke druge moguće oblike kosmičke energije Tesla je, kao nasleđe, ostavio samo odškrinuta vrata. Moramo se složiti sa činjenicom da neka najnovija naučna otkrića, kao što su Internet, mobilna telefonija, energija atoma i bežično upravljanje na velikim daljinama imaju prirodnu vezu i potporu sa Teslinim izumima. Od blizu hiljadu pronalazaka Tesla je patentirao oko 700, od kojih su najznačaniji: naizmenična struja, rasveta, rentgenski zraci, radio-uređaji, daljinsko upravljanje, električni motori i generatori, robotika, laseri, bežična komunikacija i potpuno besplatna energija, projekat o kome se još uvek nedovoljno zna, ili, iz nekih nepoznatih razloga, i dalje ćuti. Teslina zaostavština ima još uvek dosta tajni.

 

 

Poslednjih decenija i godina svedoci smo sve većeg odliva domaće pameti i mozgova u beli svet, što nije nikakva novina, ali se treba zapitati da li postoji način da se to zaustavi. Sličnu sudbinu doživeo je slavni genije Nikola Tesla koji se 6. juna 1884. godine sa četiri centa u džepu otisnuo u Ameriku sa fiksiranom idejom o generatoru naizmenične struje, koja je posle uporne borbe i dugogodišnjeg „rata struja“ doživela svoj procvat. I danas imamo ljude, koji su „naše gore list“ i koji pokušavaju da svojim naučnim otkrićima obogate tehniku koja danas daleko brže napreduje u odnosu na Teslino vreme. Među njima je doktor energetske elektronike, Slavko Radosavljević, rodom iz Paraćina koji, kako nam je sa ponosom priznao, traži finansijere kojima ne smeta da njegova proizvodnja bude u Srbiji.

Srpskog pronalazača, vernog otadžbini, već odavno nazivaju “novim Teslom iz španske Marbelje”, a kako nam je u nedavnom razgovoru potvrdio budućnost je u električnim automobilima. Nadalje, ističe da bi Srbija mogla da bude prepoznatljiva preko PARS uređaja, kao što je, recimo, Finska po NOKIA telefonima. Ovakvo uveravanje stiže od inovatora sa 14 autorskih patenata kome je „Dženeral Elektrik“ nudio poslovni ugovor za pokretanje proizvodnje. Danas se njegov optimizam potvrđuje u Vankuveru, gde se uspešnost projekta PARS meri ogromnim novcem i prisustvom na najvećim američkim berzama, iako on od toga nema ni centa. Sličnu situaciju doživljavao je i nenadmašni genije Nikola Tesla.

Slavko se bavi naučno-istraživačkim radom više od 40 godina. U oblasti energetske elektronike ima zanimljive projekte koji su spremni za realizaciju. Posebni projekti odnose se na elektrifikaciju saobraćaja na kopnu, vodi i u vazduhu korišćenjem novih tehničkih rešenja. Jedno od njih je uređaj za brzo punjenje akumulatorskih baterija kakav, po tvrdnjama ovog stručnjaka, danas niko u svetu ne proizvodi, a koji je po idejnom rešenju apsolutna novost i hit na svetskom tržištu. O tome govore tri priznata sertifikata sa različitih strana sveta: iz Beograda, Madrida i Melburna. Sve vrste akumulatora i baterija ( olovni i čelični ), za čije punjenje je potrebno od osam, čak do dvadeset časova, pune se, zahvaljujući PARS uređajima od 15 minuta do dva časa. Šta to praktično znači pokazuje primer invalidskih kolica na baterije, koje se za prelazak rastojanja od deset kilometara, ili korišćenje od dva sata, pune od 5 do 14 časova. Sa PARS brzim punjačem Slavka Radosavljevića to traje najduže dva sata.

Kako ističe poznati inovator, ključna primena PARS uređaja biće u automobilima na baterijski pogon, kojima sigurno pripada budućnost u ograničenim svetskim rezervama nafte. Njegova primena može se proširiti i na druge uređaje, posebno prenosnog, tipa koji imaju potrebu akumulatorskog napajanja. Ma koliko njegova priča bila neverovatna, izvesno je da je primena PARS programa aktuelna narednih nekoliko decenija, za koje treba proizvesti više stotina miliona uređaja. Međutim, sve do sada je palo u vodu, jer dr Slavko Radosavljević svaki ugovor sa strancima uslovljava da baza proizvodnje  i osnovna investicija budu u Srbiji. Njegove precizne računice pokazuju da bi i danas bilo posla za najmanje šest fabrika, koje bi nakon pet godina imale milionsku proizvodnju. Interesantno je da kod mogućeg koncepta elektromotora i generatora ima sasvim novi pristup na čemu Tesla nije radio. Sve dosadašnje mašine su rotacionog tipa, a on nudi pravolinijsko kretanje. Radi se o sasvim novom i revolucionarnom pristupu transformacije i korišćenja energije.

„Naša vojska bila bi REFERENCA i za druge vojske sa sadašnjim mojim rešenjima, jer još uvek im to vreme punjenja akumulatora nedostaje. Sa jednom velikom kompanijom iz Kine imam potpisan ugovor za kupovinu mojih punjača za njihovu proizvodnju skutera i to minimum 2.000 punjača u toku jednog meseca, sa tendencijom da bude i preko 10.000 komada. To je razlog mog vraćanja u Srbiju. Naravno, još nisam stvorio mogućnost takve velike produkcije“, rekao nam je   sagovornik koji 13. avgusta puni 81 godinu života. Živeo je i aktivno radio na zanimljivim projektima u Španiji više od 23 godine.

Kako nam Slavko na kraju razgovora ističe, najbolje ćemo se odužiti slavnom naučniku novim projektima naših inovatora i domaće pameti, naprednim idejama i konstruktivnim rešenjima u praksi. On nudi inteligentne punjače i punjačke stanice, nova rešenja za električna vozila sa upotrebom elektromagnetnih motora i generatora, kao i izradu robot-vozila koja se kreću po kopnu, vazduhu i vodi. Želja mu je da pokrene proizvodnju brzih punjača za potrebe vojske Republike Srbije, a zanimljiv je podatak da je „Čajavec“ iz Banja Luke u periodu od 1991-2000. godine proizvodio punjače za dvočasovno punjenje  akumulatora iz njegovog PARS programa. Posebno je zainteresovan za primenu Teslinih struja u medicini, kao i za elektromagnetne motore i generatore.

Pošto naša zemlja ima ozbiljne namere u korišćenju domaće pameti i što bržem priključenju Evropskoj uniji, opravdano se pitamo: zašto ne koristiti ovakve izume koji okupiraju svetsku pažnju i koji bi doneli ogromnu korist domaćoj privredi. Hoće li „Tesla iz Marbelje“ naći pouzdanog investitora, ili će morati ponovo da odustane od privrženost Srbiji, dilema je ove priče koja ima itekakvu povezanost sa Nikolom Teslom i njegovim patentima. Sve što se događalo slavnom Tesli oko krađe patenata ( bežični prenos ) slično se dešava i ovom neumornom inovatoru koji ne posustaje u životnoj želji da svoje znanje podari svojoj zemlji, a onda i ostalom delu sveta koji je zainteresovan za njegova naučna otkrića i sasvim nova tehnička rešenja u racionalnom korišćenju energije.

Da li će dr Slavko u ovom trećem pokušaju uspeti da u Srbiji realizuje svoje projekte, prenese svoje znanje i iskustvo na mlađe i konačno ostvari svoj patriotski zavet, pitanje je koje zavisi od istinske želje nadležnih u zemlji za brzim ekonomskim napretkom i saradnje sa naprednim svetom!? Od njega smo na kraju dogovora o saradnji sa “Cefiksom” dobili sledeću poruku: “SRBIJO, ČUJ I POČUJ!!”

 

 

Ove godine ( 10. jula ) navršava se 160 godina od rođenja slavnog naučnika i nenadmašnog genija Nikole Tesle ( 1856 – 1943. ), američkog državljanina srpskog porekla. “Tesla je postao neka vrsta legendarne ličnosti popularne masovne globalne kulture i heroj koji je na neki čudan način umeo da rešava probleme sveta” ( Branimir Jovanović, direktor Muzeja na nedavno održanoj proslavi rođenja Nikole Tesle ). U SAD se koristi električna mreža napona 110 V i frekvencije 60 Hz, dok u Evropi i ostalom delu sveta uglavnom od 220 V i 50 Hz. Zašto je to tako, jednostavno je pitanje za koje je teško naći adekvatan odgovor!

Tomas Alva Edison ( 1847-1931. ) je upotrebljavao jednosmernu struju za svoje poslove sa osvetljavanjem gradskih sredina i pogonom nekih mašina na jednosmernu struju. Prenos jednosmerne struje na velike udaljenosti je neefikasan, pa je Edison brzo utvrdio da njegove sijalice na 110 V nisu davale mnogo svetlosti kada su radile na 85 V, što je bila posledica pada napona duž vodova. Zato je unajmio mladog inženjera po imenu Nikola Tesla, koji je u glavi imao gotove planove za generator naizmenične struje kojim bi se eliminisali komutator i četkice, neophodni za rad diname ( generatora jednosmerne struje ).

Tesla je osećao da se naizmenična struja može efikasnije prenositi na velike udaljenosti podizanjem napona na strani generatora, usled čega bi se smanjili omski gubici na prenosnom vodu ( liniji ), a zatim snižavanjem napona na strani potrošača. Predložio je Edisonu da poboljša postojeće diname jednosmerne struje, a Edison je na to odgovorio: „Ima u tome 50.000 dolara, ako to možete izvesti!“ Tesla je radio dugo vremena razvijajući 24 različita tipa dinama, a zatim je zatražio obećani novac. Edison je poslovično odgovorio: “Vi ne razumete naš američki humor”, i tako negirao dato obećanje. Tesla je nakon ovoga ubrzo otišao.

On, u to vreme ekonomske krize zapada, nije mogao da dobije posao u elektroindustriji, pa je morao da kopa kanale da bi preživeo. Njegov poslovođa je ubrzo shvatio da je Tesla školovan i veoma talentovan čovek, pa mu je finansijski pomogao da osnuje sopstvenu kompaniju “Tesla Electric Company”.  Kada je počeo da radi za sebe Tesla je proizveo tri kompletna sistema za naizmeničnu struju, za monofazne, dvofazne i trofazne generatore, transformatore za transformisanje napona, odnosno struje, a takođe i motore za pogon mašina.

Različit od Efdisona, koji je bio “intuitivni” pronalazač, Tesla je bio vrhunski teoretičar koji je u potpunosti razradio matematičku teoriju koja će biti plodna osnova za sve njegove pronalaske. Ima ih oko 1.000, a 700 je patentirao. Neki Teslini pronalasci su pokradeni ( pronalasci o bežičnom prenosu - radiofonija ).

Razrađujući polifazne sisteme električne struje, Tesla dolazi do zaključka da je optimalna frekvencija mreže 60 perioda ( Hz ) u sekundi. Zatražio je i u startu dobio sedam osnovnih patenata za svoje nove pronalaske, a onda je bio zamoljen da maja meseca 1888. godine održi čuveno predavanje u Američkom institutu elektroinženjera. Ovo predavanje postalo je klasika u elektrotehnici.

U međuvremenu Džordž Vestinghaus shvata vrednost Teslinog rada i nudi mu milion dolara za njegove patente i pored toga još i dolar po svakoj konjskoj snazi za svaki motor i generator koji proizvede, plus izdašnu platu da radi za njega u Pitsburgu ( Pensilvanija ). Tesla je prihvatio grandioznu ponudu, mada je posle pocepao ček sa ogromnim iznosom, uz kratak komentar da ga novac ne interesuje, imajući veliko razumevanje prema čoveku koji mu je pomogao kada su ga mnogi izbegavali. Navedeni gest spasio je Vestinghausa od finansijskog kraha.

U jednom periodu “rata struja” u SAD su postojale mreže sa nekoliko različitih frekvencija. Treba se podsetiti da su prvi generatori pokretani kaišem sa parnih mašina, što je omogućavalo da se generatori okreću prilično velikom brzinom. Pojavom motora sa direktnim pogonom ( kasnije turbine ) i korišćenjem hidro-generatora direktno spregnutih sa osovinama koje se obrću malom brzinom, postalo je očigledno da su potrebni mnogi parovi polova da bi se proizvodila struja viših frekvencija. Treperenje izvora svetlosti u ritmu 50 puta u sekundi ( 50 Hz ) ispod je brzine pri kojoj, zbog prirodne tromosti čovečijeg oka, može da se učini da vidljiva svetlost izgleda stalnom.

Edison se borio protiv upotrebe naizmeničnih struja do kraja života. On je izvodio eksperimente sa ubijanjem pasa i konja da bi pokazao da je naizmenična struja opasnija od jednosmerne, a kada je država Njujork izvršila prvu egzekuciju koristeći naizmeničnu struju u električnoj stolici, propagatori jednosmerne struje smatrali su ovo svojom velikom pobedom. Međutim, kada je Vestinghaus napajao  svetsku izložbu u Čikagu 1893. godine naizmeničnom strujom, a zatim dobio ugovor za hidrocentralu na Nijagarinim vodopadima, koja je slala energiju u Bufalo i Njujork, 20 milja daleko, bitka između naizmenične i jednosmerne struje završena je u korist naizmenične, što je Nikolu Teslu učinilo još slavnijim.

U Muzeju Nikole Tesle, prošle godine, na dan rođenja slavnog naučnika, otvoren je Istraživački centar koji je, zahvaljujući kompaniji "Samsung", u potpunosti renoviran i opremljen najmodernijom opremom i tehnologijom za brži i lakši pristup naučnim materijalima u digitalnom obliku. U Istraživačkom centru studenti i istraživači iz celog sveta moći će da pregledaju svu bazu originalnih Teslinih rukopisa, beleški i dokumenata i da je koriste za svoje naučne radove i istraživanja. Ove godine predstavljen je audio-vizuelni spektakl pod nazivom “Teslin vremeplov” ( 4D projekcija ) u kojem nas Nikola Tesla svojim rečima vodi kroz svoje naučno oblikovanje, kao i kroz proces rađanja ideje koja potom prerasta u izum. Projekcija je izazvala izuzetno interesovanje kod nas i u svetu.

Ukratko, dakle, u SAD se koristi frekvencija mreže od 60 Hz zbog emigranta Srbina koji se zvao Nikola Tesla – oca indukcionog motora i polifaznog sistema, a napon od 110 V kao uspomena na Tomasa A. Edisona. Na taj način odato je dužno priznanje i Tesli i Edisonu, a pored toga u fizici je utvrđena jedinica međunarodnog ( SI ) sistema za magnetnu indukciju pod nazivom “tesla”,  B = Ф/S ( 1T = Wb/m2 ). U navedenoj konstataciji i korelaciji događaja u “ratu struja” krije se odgovor na pitanje zašto se u Americi koristi struja napona 110 V i frekvencije 60 Hz.

 

 “Psi vole svoje prijatelje i ujedaju neprijatelje, sasvim suprotno ljudima koji nisu sposobni za čistu ljubav i koji uvek mešaju ljubav sa mržnjom.”
( Sigmund Frojd-psiholog, 1856-1939. )

Pošto inspiraciju za članke iz elektronike uglavnom nalazim u prirodi, svakodnevnom stvaralačkom radu i u mojoj hobi-radionici, mnogi će se s razlogom zapitati kakvu vezu ima naše okruženje ( priroda ) sa elektronikom. Ako se prisete Teslinog razmišljanja o prirodi i njenim tajnama biće im jasna moja insinuacija, pre svega, zbog saznanja da sva energija potiče iz prirode i univerzuma. Voleti i biti voljen je, takođe, jedan od suptilnih i nevidljivih oblika postojanja i ispoljavanja materije i energije. Koliko životinje osećaju i instiktivno doživljavaju da ih neko iskreno voli uverio sam se na jednom primeru sa kučićima koje je njihova majka razložno ostavila u dvorištu porodične kuće na obodu gradskog naselja Vršca.

Moj poznanik i veliki prijatelj, čije ime namerno neću da pominjem, nedavno se iznenadio kada je izgladnjela kera kroz ogradu njegovog dvorišta brižno, jedno po jedno u zubima, provukla pet oštenjenih kučića koji su cvilili, što zbog kiše, još više zbog gladi. Brzo se povukla ostavljajući kučiće na milost i nemilost, ali su oni odmah našli svoje utočište u dvorištu uz pažnju domaćina koji voli životinje. Prvo ih je nahranio, a onda napravio udobno ležište od kartonske kutije i starih krpa. Istog dana oni su živnuli, počeli su da se igraju i više se nisu plašili kada im neko dobronamerno prilazi. Uverio sam se da životinja ima prirodan instikt da prepozna dobra čoveka, ili da beži od ljudi koji ne vole životinje. Zapanjio me  majčinski instikt kere koja gotovo svakog dana u isto vreme dolazi odnekud iz obližnje šume da vidi svoje mladunce, pri čemu joj se mutni pogled prosto ozari kada vidi da su siti i zaštićeni. Još više me iznenadilo njeno ponašanje, da i sama gladna neće da uzme zalogaj od štenadi i da im čak dozvoljava da je doje. Njen ozaren pogled prema domaćinu, koji brižno pazi na mladunčad, pun je životinjske zahvalnosti za taj gest koji je za svaku pohvalu. Tri šteneta je već poklonio, takođe dobrim ljudima u svom rodnom selu Izbištu, a za sve njih je obezbedio vakcinu koja nije baš ni jeftina. Preostala dva šteneta  već se slobodno kreću po dvorištu, igraju se i zalaju ako neko nepoznat prilazi kući. Primetno je da se osećaju kao pravi čuvari kuće čoveka koji im pomaže.

Vratiću se početku moje priče o Tesli i njegovoj velikoj ljubavi prema golubovima. Malo je poznato da je jedan od golubova prosto osetio da će Tesla umreti, te je sleteo na otvoren prozor hotelske sobe sa iznenađujuće tužnim pogledom. Nevidljiva tajna veza između čoveka i životinja samo potvrđuje da onaj ko voli životinje, voli i ljude. U naprednim društvima o životinjama se itekako vodi računa, čime se mi ne možemo baš pohvaliti, izuzimajući humane primere, među kojima je jedan od njih  bio povod za ovu moju priču. Još samo da dodam, ako se zapitate zašto baš da na našem sajtu, pored uštede energije i mojih autorskih članaka iz elektronike, pričamo o tome, mi itekako vodimo računa o životinjama, posebno o onima koje su odbačene! Briga o njima je veliko i humano delo.

TAJNA BROJA DVANAEST

Teorija brojeva spada u najstarije teorije kojom su se bavili stari Grci, Egipćani, kao i filozofi, odnosno mnogi prirodnjaci, istočnjačke kulture. Jedan od kasnijih tvoraca teorije brojeva Gaus ( 1777-1855.  ) izjavio je da je „Matematika kraljica nauke, a teorija brojeva kraljica matematike“. Pošto se i slavni naučnik i nenadmašni genije Nikola Tesla puno bavio brojevima, interesantno je navodno otkriće njegove tablice množenja koja u sebi krije duboku tajnu broja dvanaest.

Poput scenarija za neki film odjeknulo je otkriće originalnih crteža svetski poznatog naučnika Nikole Tesle u jednom antikvarijatu u američkom gradu Phoenixu. Navodno, davno izgubljene crteže sasvim slučajno otkrio je lokalni umetnik Abe Zucca, a naučnici tvrde da je reč o Teslinoj matematčkoj mreži, svojevrsnoj tablici množenja koja nudi rešenja za mnoga do sada neodgovorena pitanja u matematici. Ako se bolje zagledamo, Tesla je ubacio u tablicu množenja proste brojeve, deljenje višecifrenih brojeva, a nakon detaljne analize otkrivamo svu njezinu jednostavnost i povezanost. Posebno je interesantan broj 12.

Teslina mreža pokazuje spiralu sa 12 mesta, a taj broj nije baš slučajan, 12 je meseci u godini, 12 inča u stopi, 2 puta po 12 sati u danu, a broj 12 je deljiv sa 2, 3, 4 i 6. Na svakih 12 brojeva postoji  šansa da su 4 broja prosta. Kada se malo bolje udubimo, njegov trofazni sistem ima itekakve veze sa brojem 12 ( 3*4 ), a sam Tesla je tvrdio da su 3 tačke najbolji oslonac u kosmosu, što dokazuje i elementarna matematika ( planimetrija i stereometrija ), a posebno aksiom da je ravan određena sa najmanje tri tačke. Tesla je dugo vremena eksperimentisao sa polifaznim sistemima generatora i elektromotora električne struje, koji ima itekakve veze sa brojem 12. Zanimljiv je podatak da je njegova, navodno tek pronađena, tablica množenja nastala 12.12.1912. godine. Treba se usputno zapitati o tajni njegove čuvene izreke: ”Kada biste znali za veličanstvenost brojeva 3, 6 i 9, onda biste u rukama držali ključeve univerzuma”.

Na kraju recimo da su iz “Muzeja Nikole Tesle” u Beogradu potvrdili za list “Blic” (  izdanje,  05.01.2016.  ) da tablica množenja nije autentičan dokument, da je Teslin potpis falsifikat, te da je tablica rađena na nekom računaru i da je ubačena požutela stranica kako bi izgledala što starije. Čak i font liči na Times New Roman, a u to vreme Tesla je radio na rapidografu za tehničko crtanje. Treće, 12.12.1912. godine, kako piše na tablici, Tesla se ne bavi više matematikom, već uveliko mašinstvom i konstrukcijom parnih turbina. Strani mediji su objavili crtež, navodeći da se radi o originalnom Teslinom delu. Ipak, matematička spirala je delo američkog profesora Džoija Gretera. Neka Teslina otkrića i dalje ostaju tajna!

Izvori saznanja:
Studomat.ba i “Blic”, 05.12.2016. godine

 

Tesla i "Gigafabrika"

Tesla još nije završila sa izgradnjom "Gigafabrike" u kojoj će se proizvodti baterije za Tesla automobile ali ih ta činjenica nije sprečila da kupe još zemljišta u okolini. Zapravo utrostručili su površinu u svom posedu i sada imaju oko 1200 hektara zemljišta. Ideja iza ovih kupovina je zapravo da se buduća fabrika u potpunosi snabdeva električnom energijom iz obnovljivih izvora energije - pre svega sunca i vetra.

Zaista impresivno!

Savremena medicina danas dokazano ide ukorak sa razvojem nauke i tehnike, tako da ponekad nismo ni svesni koja se sve tehnička dostignuća koriste u dijagnostici, ali i pri lečenju različitih bolesti. U mojoj dugogodišnjoj praksi bavljenja elektronikom, prvo iz hobija, a kasnije i profesionalno, upustio sam se u konstrukciju generatora visokofrekventnih struja Teslinog tipa (u daljem tekstu VF struje) koje sam primenio na sebi zbog neugodne reume u desnom ramenu zarađene u studentskim danima. Sonde generatora završavale su na jednoj metalnoj narukvici koja se stavljala na vodom navlaženu ruku, a druga na iglici kojom sam tražio akunpunkturne tačke gde sam osećao reumu. Posle nekoliko uspešnih tretmana, pored sopstvenog rizika, reuma je nestala i ne osećam je već godinama. Tražeći naučnu podlogu eksperimenta koji sam izveo samo na svom telu, zaključio sam da se u principu radi o Teslinim strujama koje, po mom mišljenju, nisu do kraja ispitane i koje se nedovoljno primenjuju u medicini. Možda je i to jedan od razloga što alternativna medicina u Srbiji i u regionu nije do kraja zakonski regulisana.

Tesla je prvi uočio značaj telesnog i prirodnog elektriciteta za zdravlje i izrađivao je elektroterapeutske uređaje. Nevidljivo more talasa, koje nas zapljuskuje svake sekunde, ima svoje mirne struje – to su talasi visoke frekvencije i male snage, zatim “pastelne struje” – to je vidljiv deo elektromagnetnog spektra, ali i opasne orkanske struje - zračenje vrlo male frekvencije razorne snage. Svakog trenutka svi ovi talasi se lome i sudaraju oko čoveka i u njemu. “Mitovi o zlim duhovima”, reći će Tesla jednom prilikom za list “Sunce” (“The Sun”) “sigurno su, svojim velikim delom, nastali zbog nevidljivih, štetnih talasa koji se mogu registrovati samo naučnim eksperimentima”. Tesla je prvi uočio ( 1890. godine ) da je elektromagnetna ravnoteža u ćelijama osnovni preduslov za zdrav, normalan život. Ceo vek će proći  od ovih Teslinih reči da bi ih u potpunosti potvrdio rad nemačkog inženjera i fizičara Roberta Endrosa koji je serijom eksperimenata, vršenih od 1992. godine, nesumljivo utvrdio da unutrašnji elektricitet omogućava ćeliji da radi prema svom sopstvenom ritmu. Kad do nje stižu talasi intenziteta jačeg, ili slabijeg od njenog, oni remete taj prirodan ritam, odnosno ravnotežu ( po principu rezonancije ) i ona ubrzava, ili usporava svoj rad, počinje da greši u radu, odumire, ili se nekontrolisano deli izazivajući rak. Struja i elektricitet, koliko mogu koristiti čoveku, toliko mu mogu i odmoći. Zato je, moramo priznati, svaka upotreba u medicini bez naučne i eksperimentom dokazane osnove nadrilekarstvo. Tesla je, u medicinske svrhe, tokom 1891/1892. godine projektovao više elektrotehničkih uređaja visoke frekvencije. U principu, to su bili uređaji koji su se sastojali od mašine (generatora visoke frekvencije  5 000 do 100 000 Hz) koju napaja transformator napona na sekundaru od nekoliko desetina hiljada volti. Na krajevima sekundara ovog transformatora nalazi se varničar – dve blisko razmaknute kuglice.

Upotreba Teslinih struja u lečenju ljudi simbolično je najavljena njegovim čuvenim predavanjem pred članovima Američkog instituta elektroinženjera u Kolumbija koledžu u Njujorku, 20. maja 1891. godine. Tema ovog predavanja je bila “ Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visoke frekvencije i njihova primena”. Tesla je tom prilikom podrobno objasnio da se sve VF struje prostiru po površini tela i da obavljaju njegovo površinsko zagrevanje. Time se objašnjava njihova bezopasnost, jer ne prodiru duboko pod kožu, ne prolaze kroz srce i pluća, usled čega bi mogla da nastupi neminovna smrt. Prvi oscilatori su bili glomazni i sa pogonom na parni kotao, a izuzetan uspeh je postignut kada je Tesla uradio prenosni minijaturni oscilator koji je popularno nazvan “Mini Tesla”, ili “Džepni Tesla”. Lečenje Teslinim strujama je vremenom postalo vrlo efikasno i popularno. Monel u svojoj knjizi navodi čitav niz klinika u Americi i Evropi koje su naučno ispitivale dejstva ovih struja i našli su da su izuzetno blagoslovne za razne bolesti. Na prvom mestu su bolesti kičme, reuma, artritis ... Takođe, doprinose jačanju organizma i psihičkom ozdravljenju. Posle primene Teslinih struja dolazilo je do momentalnog sniženja mokraćne kiseline, što je bio ubedljiv dokaz njihove lekovitosti. Pošto u tadašnje vreme nije bilo današnjih lekova (aspirini, vitamini, sulfo-preparati, antibiotici) to je primena ovih struja bila od velikog značaja. U Evropi su veliki uspeh sa Teslinim strujama postigli Arsen de Arsonval, lekar i fizičar, akademik Blondel i nemački lekar iz Sarbrikena Marse Fluge. Među njima jedino Arsen de Arsonval nikada nije pomenu da se koristi Teslinim izumom.

Teslina medicina danas se primenjuje samo u osnovnom obliku, preko magnetskih polja i VF struja. Magnetska polja omogućavaju da se organi obnove na izvestan način, pošto je elektricitet u osnovi svih struktura. VF struje su u stanju da zaustave deobu bakterija i na taj način omogućavaju imunom sistemu da uspešnije brani organizam. Pomoću Tesline medicine danas se uspešno mogu lečiti sve infekcije, pošto je to direktno delovanje na prostor i magnetne osobine prostora. Za Teslu je sve od svetlosti i mi se hranimo svetlošću.

Na kraju recimo da je zanimljivo da Tesla nije nikada išao kod lekara. Čak, kada ga je udario taksi i polomio mu dva rebra, on se lečio aparatima VF struja. Oba aparata su u Beogradu u Muzeju Nikole Tesle.

Da li ste ikad razmišljali o tome koliko su današnji automobili neekonomični? Nije reč samo o potrošnji goriva, ili zagađivanju životne sredine; reč je o tome da se prave milioni mašina od 1000+ kilograma, da bi prevozili osobu od 70kg. Nešto tu nije u redu.

Upravo je ovo bio razlog da "Citroen" krene u potpuno drugačije razmišljanje o konstrukciji vozila. Današnji preteški motor? Zaboravite. Čemu četiri točka kada su dovoljna tri?

Ukratko, otarasili su se svega bez čega se današnji automobil ne bi mogao ni zamisliti, a ono što je preostalo, nazvali su "Bungae".

Bungae ima električni motor, samim tim nema rezervoar za gorivo. Pa kako se onda kreće? Pomoću "Witricityja", tj. bežičnog elektriciteta (wireless electricity).

Tu stupa na scenu Nikola Tesla i njegovi čuveni kalemovi za bežični prenos energije. Na zadnjem delu automobila nalazi se pretvarač (konverter), a na svakom od zadnjih točkova je deset risivera bežične energije. Ali, otkuda stiže energija?

CItroen je predvideo da se oko svakog grada postave tzv. energetske tačke, koje bi proizvodile energiju za sva gradska vozila.

Zgodno, zar ne? Samo, ostaje problem međugradskog saobraćaja. Kako do Bele Palanke?

Izvor: Domino magazin

PokloniIOtpadSkloni